ЖУТА И ЛЕКОВИТА ВОДА КАО СИМБОЛ БЕЧЕЈА: Људи са свих страна наше земље хрле у ову општину по "домаћу" воду (ФОТО/ВИДЕО)
Бечеј поред свог доброг географског положаја и природе који играју велику улогу у развоју туризма, издваја се и по својој историји и култури.
Бечеј, градић и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу Војводине у Србији, град који према последњем попису броји 40.987 становника смештен је у најлепшем делу Војводине.
Смештен је у делу који се својим географским положајем, налази на раскршћу железничких и друмских путева, на вештачким каналима и реци Тиси, постаје право туристичко место које окупља посетиоце са свих страна, како наше земље, тако и шире.
Млада, амбициозна и креативна сликарка наиве: Марина Петрик поносно чува културу, историју и лепоту Ковачице на платну (ФОТО/ВИДЕО)
Знате ли ви шта је то "АЈФЛЕЛОВ ШЛАЈЗ"? У Бачкој се крије драгуљ Србије, а његова прича фасцинира! (ВИДЕО/ФОТО)
За њега је чуо цео свет, а потекао је из Ковачице: Овако је Јонаш уз ДЛАНОВЕ И СТОПАЛА импресионирао планету (ВИДЕО/ФОТО)
Бечеј поред свог доброг географског положаја и природе који играју велику улогу у развоју туризма, издваја се и по својој историји и култури.
Наиме, Бечеј, на бачкој страни, некада Стари Бечеј, настао је из Тврђаве на ади Тисе, која је спајала насеља на левој и десној обали реке. На територији данашње општине, приликом археолошких ископавања, нађени су предмети из ранијих епоха људског друштва. На основу до сада обављених истраживања и нађеног материјала, зна се да је ово подручје било насељено од старијег неолита.
На месту данашњег града и у његовој околини живот се одвијао кроз готово све праисторијске културе и периоде. Нађена су насеља из неолита, енеолита, бронзаног доба као и насеља гвозденог доба, све до историјског периода. Археолошким ископавањем у овом насељу нађен је читав низ објеката: полуукопане земунице, силоси, отпадне јаме, бунари и ровови. Оно што представља прави симбол Бечеја јесте Артески бунар.
Артески бунар (артешки бунар) је избушени дубински извор воде (бунар) под хидростатичким притиском. У старом веку био је познат у Кини и Египту, а први артески бунари у Европи бушили су се у 12. веку у провинцији Артоа (Артоис), одакле потиче име.
Артеска вода се налази на одређеној дубини између два водонепропусна слоја тла. Да би се дошло до воде буши се тло на дубинама од неколико десетина метара до 2.000 метара. Код позитивних артеских бунара, вода сама излази на површину под хидростатичким притиском, а код негативних или субартеских бунара вода се пумпа из бушотине.
У бившој СФРЈ артеска подручја су у млађим геолошким слојевима: Панонска низија (дубине воде 40-600 метара) и ободни терени (Младеновац, Шабац, Београд, Обреновац, Вршац, Сисак), у Тимочком басену, у скопској и велешкој котлини у Македонији, Косову и Метохији.
Једна од одлика Бечеја јесте управо артешка или жута вода. У Бечеју се налазе четири таква бунара - на централном градском тргу, на углу Републиканске и Главне улице, испред Електровојводине и у улици Уроша Предића, код старог млина.
Вода коју већина Бечејаца пије сваког дана долази са дубине од 300-400 метара, као и већина артешких вода у Војводини. Према речима стручних лица из ЈП "Водоканал" квалитет жуте воде зависи од дубине, а не од локације.
Најстарији бунар у Бечеју је на централном тргу. Први бунар у Бечеју ископан је 1904. године, када је Карољ Шош, на позив тадашњих локалних власти, дошао да покуша да пронађе изворе са лековитом водом.
Лековита дејства бечејске артешке воде позната су међу грађанима Бечеја деценијама уназад. Потврђено је њено благотворно дејство у случајевима реуматских и кожних обољења. Неки је пију због здравља, неки због навике или укуса.
У данашње време, упркос томе што имамо велик избор вода, већина Бечејаца ипак бира стару, добру, "домаћу" жуту воду.
Поред Бечејаца, жуту воду користе многи људи из других места, који често посете наш град управо због лековите артешке воде.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бечеј. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.