СОМБОР СЛАВИ СВОЈ ДАН: Лепоте овог града препричавају сви који га посете
Град Сомбор данас обележава 272 године од када је, указом аустријске надвојвоткиње, угарске краљице и императорке Светог Римског царства проглашен за слободни краљевски град.
Верујемо да су многи од вас имали прилике да посете ово место и знамо сигурно да се после тога били пуни утисака.
ДА ЛИ ЗИМА ОСТАЈЕ У СРБИЈИ? Изгледи времена за наредних неколико дана ће вас изненадити
БРОЈ ИНФИЦИРАНИХ ПОНОВО РАСТЕ? Др Кисић открила какве би могле бити строже мере!
ОН ЈЕ ХЕРОЈ УЖИЦА И ЦЕЛЕ СРБИЈЕ: Полицајац скочио са терасе 15. спрата како би спасио баку (ВИДЕО)
Овај град има обиље ресторана, кафића и угоститељских објеката где после дуге шетње можете да одморите и уживате у богатој српској традиционалној храни.
Много познатих личности потичу из овог града, свугде ћете видети неки траг наших фантастичних зналаца, писаца, спортиста. Ово је град Лазе Костића, Георгија Бранковића, Јована Хаџића и многих других.
Сомбор има много имена: Раванград, Зеленград, Мала Фиренца и град фијакера, а опеван је и у многим песмама.
Архитектуру града Сомбора је обликовала богата историја и утицаји многих нација који су нераскидиво испреплетени на овом простору кроз векове. Тргови су нешто што нећете сигурно заобићи уз шетњу са породицом. Сомбор поседује чак седам тргова. Ту су: Трг Цара Уроша, Трг Видовдански, Трг Светог Тројства, Трг Светог Ђорђа, Трг Републике, Трг Косте Трифковића, Трг Цара Лазара.
Сомбор је заиста град који треба неизоставно посетити и у ком се мора преноћити јер један дан није довољан да се искористе све културне знаменитости, сјајна природа. Зато дођите да једном вожњом старог фијакера „одлутате“ у Костићеве песме.
Уколико се нађете у овом граду, ово можете да видите:
Већина знаменитости налази се у четири улице којима је уоквирен центар града: Венац Степе Степановића, Венац Петра Бојовића, Венац Живојина Мишића и Венац Радомира Путника. Две значајне знаменитости не налазе се унутар венца - Жупанија и Кармелићанска црква.
У Сомбору као и неким местима сомборске општине постоји више значајних установа културе, уметничких дела и грађевина који су због свог изузетног значаја и вредности законом заштићени:
Градска кућа - једноспратница у централном делу градског језгра, током година постала је симбол града. Данашњи изглед датира из 1842. године када је преуређена за потребе градског Магистрата. У приземљу ове зграде смештене су продавнице и Градска кафана, док је на спрату концертна сала за наступе уметника.
Галерија „Милан Коњовић“- налази се насупрот Градске куће, саграђена је 1835. године и у њој је била смештена прва апотека у Сомбору. Данас чува и јавности приказује у свом изложбеном простору дела нашег суграђанина, чувеног сликара Милана Коњовића.
Грашалковићева палата - некад седиште Провизиријата за Бачку и Срем и Управе царских добара. Ту су досељеници добијали распоред и тапију за земљу и места у која ће бити размештени.
Зграда библиотеке - налази се на Тргу Цара Лазара и била је прва мађарска читаоница у Сомбору грађена 1884. године. У њеном дворишту налазе се спомен бисте сомборских писаца Вељка Петровића и Лазе Костића.
Турска кула - узана једноспратница грађена на темељима и од материјала једне турске џамије. Данас део Историјског архива на Тргу Цара Лазара.
Жупни двор и црква Светог Тројства - чине јединствену целину, а датирају из 1743. Године. У једној од просторија предата је 1749. Године повеља царице Марије Терезије.
Жупанија - велелепна грађевина која се налази у предивном парку у центру града, има четвороугаони облик, а грађена је од 1805. до 1809. Године. Данашњи изглед потиче из 1882. Године. Када је завршена имала је 365 соба од којих је најлепша свечана сала са сликом Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте“. Жупанијска зграда саграђена је за потребе администрације Бачко-Бодрошке жупаније, а данас је седиште градске управе.
Слика „Битка код Сенте“ - дело монументалних димензија (4x7 метара) рађено уљем на платну тканом у једном комаду. Композиција представља истинити догађај, битку код Сенте, која се одиграла септембра 1697. Године и где је уједињена аустроугарска војска под командом принца Еугена Савојског до ногу потукла турску војску и тиме знатно допринела потписивању Карловачког мира 1699. Године. Слика је урађена 1897. Године и постављена на данашње место, а у поводу обележавања 1000 година доласка Мађара у Панонску низију.