Тамо где се вртешка врти већ 15 година, а заљубљени уживају у љубави: Овај Трг слободе посебно је омиљен туристима! (ВИДЕО/ФОТО)
Током историје Трг слободе је имао различите функције и намене.
У који год се град намериш као туриста или путник пролазник, засигурно ћеш наићи на главни трг. Нема места које нема свој “центар” и свој симбол – градски трг. Од давнина је познато да су се управо све најважније ствари за грађанство саопштавале управо на тргу, а неретко је ту била и пијаца одређеним данима. Увече се “корзо” одвијао баш на тргу, а и улични свирачи не заобилазе ово стециште народа, како ноћу, а тако и дању.
Кроз историју је познато да су сви владари правили тргове не само како би могли ту да дефилују и издају наредбе, већ и да се туда даме шетају, официри показују и дућанџије продају своју најбољу робу. Таква традиција одржавала се и у Србији те сваки град, варошица има и свој трг.
Дама која је прославила Ковачицу широм света: Зузана Халупова - уметница лаке руке и слика ведрине! (ФОТО, ВИДЕО)
Руб времена им не може ништа: Духовно благо Беле Цркве - дар за туристе из свих крајева Србије, али и света (ФОТО/ВИДЕО)
ЖУТА И ЛЕКОВИТА ВОДА КАО СИМБОЛ БЕЧЕЈА: Људи са свих страна наше земље хрле у ову општину по "домаћу" воду (ФОТО/ВИДЕО)
Ипак, један војвођански град издваја се и то јер има чак четири градска трга, али наравно један централни и главни – Трг слободе у Зрењанину.
У Зрењанину осим Трга слободе који је најпознатији постоје и Трг др Зорана Ђинђића,
Житни трг и Карађорђев трг
Трг слободе централни је градски трг и место је на ком се вековима сучељавају традиције и културе, укрштају путеви и судбине житеља Зрењанина. Функционална архитектура, склоп атрактивних, наменски грађених здања и отвореност трга ка главним градским саобраћајницама, доприносе његовој укупној лепоти.
Административном поделом из 1879. године, трг добија назив “Ференц Јожеф тер” или “Франц Јозеф плац”. Овај назив трг носи до 1919. године, када постаје Трг краља Петра И. Након Другог светског рата добија садашњи назив и до дан данас га није мењао. У аустроугарском, међуратном и послератном периоду, на овом тргу налазили су се споменици посвећени различитим историјским личностима: мађарском војсковођи Ернеу Кишу (1906-1920), краљу Петру И Карађорђевићу (1928-1941) и народном хероју Жарку Зрењанину-Учи (1952-1964).
На Тргу слободе налази се већина најзначајнијих објеката у вези са друштвеним и кулутрним дешавањима у самом граду. Ту се налази Градска кућа, Народни музеј, Народно позориште, Савремена галерија, Градска библиотека, Римокатоличка катедрала, хотел “Војводина”.Некадашњи Жупанијски двор, који данас представља Градску кућу понос је Зрењанина. Ово репрезентативно здање из 1820. године дело је Јосипа Фишера. Хол зграде чине витражи који персонификују Моћ, Правду и Мудрост.
У овај трг улива се и главна улица, којом је он повезан са још два градска трга – Тргом др Зорана Ђинђића и Житним тргом.
Током историје Трг слободе је имао различите функције и намене. Почетком XX века овде је била стара варошка пијаца, потом станица малог воза – “Ћире”, а у његовом средишту стајала су и три споменика: мађарском револуционару Ерне Кишу (од 1906-1920), краљу Петру И Ослободиоцу (од 1926-1941, обновљен 2005. године) и споменик народном хероју Жарку Зрењанину (од 1952-1964).
Занимљиво је што се на овом тргу већ 15 година налази и једна вртешка која ово место додатно краси. Вртешка је у власништву Атиле Шарија који се готово цео свој живот бави производњом или прометом оваквих или сличних играчака за забаву, а он управо овај трг чини још забавнијим и динамичнијим.
Саобраћај је избачен са већег дела трга 2008. године, од када је у функцији моторног саобраћаја само део уз зграду градске куће. Радници расадника ЈКП „Чистоћа и зеленило“ из Зрењанина редовно уређују трг цветним аранжманима и то овом месту даје додатну драж, али ствара и идеалну оазу за неке од најлепших туристичких фотографија из овог града. На Тргу слободе редовно се одржавају изложбе на отвореном, уметнички дефилеи, као и разноразне манифестације. Наравно, трг је одувек био и место љубавних састанака и прелепих просидби, прави мали кутак за све заљубљене.
Данас је Зрењанин град са 22 насељена места. Простире се на површини од 1.326 км2, а према последњем попису становништва из 2011. године у општини живи 122.714 становника. У самом граду живи 75.743 житеља, припадника 25 народа и националних мањина. Зрењанин је седиште Средњебанатског округа и значајан је економски, политички, административно-управни, здравствени, образовни, верски, културни и спортски центар Републике Србије.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зрењанина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града Зрењанина, који је доделио средства.