Споменик културе и вере: Православна црква Успења Богородице - најзначајнији верски објекат у Зрењанину (ФОТО/ВИДЕО)
Црква је измењена и дограђена 1783. године, о чему сведочи и запис године на первазу јужних врата
Црква Успења Богородице је једна од ретких сачуваних барокних цркава из прве половине XVIII века у Војводини. Црква је подигнута 1746. године у време Марије Терезије и представља једну од настаријих сакралних грађевина у Банату изграђену од тврдог материјала.
Сама црква, њена архитектура, фреске и декорација веома су важан део верског и историјског значаја за историју Зрењанина. Овај верски објекат веома је важан за све оне који у Зрењанину живе, али и за вернике широм Србије који долазе туристички овде.
Лепота и природа која краси цркву и њено окружење, такође представљају једну од незаобилазних туристичких дестинација свих посетилаца из региона, али и шире.
Банатски понос и дика: Време је да кренете у туристичку пустоловину Ковина - локалитети које не смете заобићи (ВИДЕО/ФОТО)
Седи на бицикл и обиђи прелепа места: Рута ЕУРОВЕЛО 6 води те право у Ковин (ФОТО)
Уметник који осликава своје детињство: Да ли сте видели слике наиве које мешају и преплићу МОДЕРНО ДОБА И ТРАДИЦИЈУ (ФОТО/ВИДЕО)
Црква је измењена и дограђена 1783. године, о чему сведочи и запис године на первазу јужних врата. Храм је једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певничким просторима и припратом над којом се уздиже високи барокни звоник. Фасадна декорација је уобичајено, најразвијенија на западном прочељу.
Композициона складност и уравнотеженост западне фасаде постигнуте су комбиновањем мирних линија пиластера, завршених вишеструко профилисаним капителима, слепих полукружних ниша, угаоних стубића и кордонског венца са заобљеним формама забата и богато профилисаног кровног венца. Од отмене строгости западне фасаде одудара изражено китњаста капа звоника.
Декорација осталих фасадних површина, са доминантном вертикалном поделом, изведена је наизменично постављеним пиластрима и прозорским отворима са полукружним завршецима.
По најновијим истраживањима иконостас је започео Димитрије Поповић, горње зоне иконостаса, али га је смрт прекинула да читав посао оконча, те га је довршио Георгије Поповић 1815. године. Сликарска породица Поповић чији је родоначелник Георгијев отац Теодор, радила је широм Баната и препознатљивим маниром обележила црквено сликарство у том пределу на прелазу из XVIII у XIX век.
Као у случајевима осталих сликара, рад по наруџбини из родног места има посебан значај за сликара и његов опус. Барокни иконостаса рађен у позлати настао је између 1785. и 1790. године. Ово дело Аксентија Марковића одликује се великим занатским умећем рада у дрвету што потврђује и богатство цветних украса на њему.
На хору цркве је мањи иконостас посвећен преносу моштију св. Николе, рад непознатог мајстора из XVIII века, непознат је и сликар икона на Христовом гробу, насталих такође у XVIII веку. У цркви се чува већи број појединачних икона из XVIII и XIX века.
Зидне слике Христа на престолу са анђелима и еванђелистима, на своду травеја наоса, и медаљони са фигурама св. Архангела Михајла на своду другог травеја, св. Николе на своду хора и Христа у ниши у олтару радио је Стеван Алексић 1924. године. Обимни радиви на статичкој и конструктивној санацији цркве изведени су око 2000. године.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зрењанина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.