Познати рокер ПРОГОВОРИО: "Не бих никад отишао у Гранд, не волим да паметујем..."

кербер / Извор: Србија Данас

Имао је доста тога да каже...

Група "Кербер" следеће године имаће важан јубилеј – пуни 40 година, а фронтмен Горан Шепа каже да их деценије постојања не занимају. Као ни медијски простор. Њихова амбиција, како је истакао, није ни новац, већ искључиво музика и љубав, па ће у том духу обележити јубилеј – само добром пијанком. Гале је одговарао на питања о стању на рок сцени, заради музичара, новом албуму који сви жељно ишчекују…

Шта ради "Кербер" у време коронавируса?

Боримо се са ограничењем простора због короне. Немамо решење за концертне активности. Музичари су једини хендикепирани. Свима се нешто попушта, а нама је баш ригорозно. Све је постало депласирано, народ је ушао у неку апатију, па немамо ни зашто да дижемо глас.

Чиме се још бавите свих ових месеци?

Бавим се само музиком, али ми прија што сам први пут код куће после толико година, па сам и ту себе пронашао, с неким стварима које никад нисам радио у животу. Бавио сам се сређивањем викендице и тиме да немам слободног времена. Бавим се и куглањем, ушао сам у ту прву лигу Србије и доста тренирам. Са бендом радим нове песме, интересантне су и нису испровоциране короном, правимо песме као да се ништа не догађа.

"Жена од султана" има врућу понуду за вас – Нови МЕГА ХИТ "запалио" Интернет (ВИДЕО)

НАДЕЖДА СПРЕМА РАЗВОД, САД ПОМИЊЕ ТОМОВИЋА! "Једва чекам крај Задруге, па да се видимо..." (ФОТО)

ТРАЖИ ПОЗИВ ОД ПРОДУКЦИЈЕ: Маја почела да СУМЊА у здравствено стање свог вереника "Чула сам да..."

Да ли се исплати радити сад нове песме?

Никад нисам размишљао о музици на начин да ли је исплатива. То је дуг према публици, галаксији, себи самом, ако ти је то нешто пренето од Бога, и важно је да изнедриш енергију. А да ли ће се то исплатити, о томе бенд не размишља. Свакако да у ово време више трошимо него што зарађујемо. Студио је скупа играчка. Ако ме питате да ли имамо средства да све то изведемо, имамо. Минуле године рада су иза нас, а на крају крајева, ми смо скромни људи. Нисмо никад били богати, нити томе тежимо. Нека средња класа јесмо, ако то постоји у овој земљи.

Обично рокери имају став да им није важно колико новца ће зарадити.

Толико година смо на сцени и свирамо рокенрол, па нам то даје за право да се тако и понашамо. Нисмо се мењали, осим старосно. Филозофија је иста. Нисмо никад наплатили музику, сама се наплаћује. Нама су једино средство зараде концерти. Постоје неки нови видови зараде путем Јутјуба, али се ми у то уопште нисмо упустили.

Али, ипак, имате јутјуб-страницу.

Имамо неку страницу и преко ње нешто зарађујемо. Не пуштамо преко ње много тога, прича нам иде у другом правцу. Служи само као информација оним људима који воле "Кербер". Не бих приватизовао ту страницу.

Шта се дешава са албумом, већ дуго га најављујте?

Албума више и нема. Јесам и даље поборник тога, али кад видим да је неко дао наслов и каже „мој нови ЦД“, некако ми је то демоде. У свету је тренд да излазе синглови, односно спотови, да буде емитовања на Јутјубу и да не трошиш десет песама. Човечанство више нема времена да ужива у толико песама одједном, него у једној по једној. Ако је нешто трајно, остаће. Тако да се надам да ћемо ово што смо припремили пуштати постепено, калкулишемо још. Бар две-три песме ће остати раме уз раме са претходним хитовима „Кербера“.

Звали су вас „успавани“ "Кербер", а и даље вас нема у медијима.

Нисмо се никад борили за медије. То је природно и настаје с годинама. Каријера у почетку тражи да си стално на телевизији, да можда и претерујеш. Мало смо се и заситили, па смо тешки да се покренемо. Али ни пре нисмо много галамили.

Следеће године обележавате 40 година постојања групе. Како ћете то прославити и како бисте направили кратку анализу рада?

Изгледа ми сурово кад се каже 40 година, то је велика дистанца. Радујем се што смо опстали толике године, али ми говори да живот има пролазност. Жао ми је свега тога. Догодило се много лепих ствари, страшно добрих концерата, уживања, пуни смо енергије… Нећемо поводом јубилеја правити концертну турнеју. Додуше, моји још увек ћуте, али док ћуте, вероватно се слажу. Не желим да се кријем иза бројки. За то сам да се турнеје праве са правим поводом, а годишњице су, нормално, торта и једна добра пијанка у кругу племена "Кебер". За публику ће бити турнеја изазвана новим албумом, музиком пре свега. Такав је ред, "Кербер" је дужан да се појави пред публиком са новим песмама.

Да ли у тим годинама имате и даље те добре пијанке и да ли су рокери боеми?

Ту године не постоје. Истрошиш се као много млађи, али с годинама добијеш кондицију за једну добру пијанку. Сад је то на неком вишем ниву. То је увек био део "Кербера", нема разлога да ту традицију укидамо.

Да ли сте добили некад понуду да будете у жирију неког такмичења, на пример од "Гранда"?

Јесам, не сећам се од кога, али нисам од "Гранда". Не бих ни отишао у "Гранд". Треба доста времена, а ја и не волим да паметујем много. Жао ми је тих људи који тамо учествују. Стварно мислим да човек може да им поремети мозак, нарочито ако мораш свашта да му кажеш за потребе емисије. Веће су звезде жири него учесници. Такмичари постају статисти, за њих нико никад не чује. Некоме рећи да нема појма, мало ми је тешко.

Како вам се свиђају данас народњаци у односу на прошла времена?

Ја сам и остао у тим прошлим временима кад су певали покојни Тома Здравковић и Цуне Гојковић. То су били врхунски певачи. Назвао бих их рокерима. Не пратим сад народну сцену. Има их много, не издвајају ми се. Нисам никад ни слушао народну музику, затицала ме је само у кафани, па тако морам да је чујем. Ја, кад бих певао ту врсту музике, носио бих народну ношњу.