Калезић отворио душу о пријатељству са Меримом: "Бог је хтео да оде, како би јој скратио МУКЕ, јер то није живот, то је МУЧЕЊЕ"
"Свакодневно смо причали, искрено смо говорили једно другом, она је знала да ја имам канцер, ја сам знао да она има канцер"
Познати певач народне музике Зоран Калезић, који је због рака плућа недавно оперисан у Подгорици, пре неколико дана напустио је болницу и тренутно се опоравља код куће после хируршког захвата.
Он је проговорио о тешкој муци када је услед своје опаке болести тешио и пријатељицу Мериму Његомир на самртној постељи. Последње речи недавно преминула певачица разменила је управо с драгим колегом и пријатељем који је и раније, у свакој животној ситуацији, био уз њу.
Милутин Мркоњић је за живота купио ПОРОДИЧНУ ГРОБНИЦУ: Желео је да буде сахрањен поред супруге Драгане
"ДА УЂЕ МИНА, ОСТАВИО БИ МАЈУ!" Жестоко у емисији - Карић ШОКИРАО СВЕ својим излагањем о Цару (ВИДЕО)
ЦЕЦА УРЛАЛА У ЕМИСИЈИ! Марија и она у НИКАД ВЕЋЕМ ОКРШАЈУ "Закуни се у мајку!" КОЛАПС у "Звездама Гранда"
- Свакодневно смо причали, искрено смо говорили једно другом, она је знала да ја имам канцер, ја сам знао да она има канцер, она мени о својој бољки, ја њој о својој и тако, све смо причали - тешка срца се присећа певач, па наставља:
- То је пријатељство које се ничим није покварило ни у једном тренутку, све до задњег дана и баш ми је тешко што је отишла. Ја нисам звао њену породицу, нисам из те приче да се ја оглашавам, како то многи раде, ја своју тугу носим са собом, знају, ко то зна, он зна, а њена деца знају све. Много ми је тешко због ње, али онда кажем себи: 'Ако је бог тако хтео да скрати њене муке јер то онда није живот, то је мучење, отишла је на неко лепше место које је обезбедила себи својом песмом и певањем, са свим што је учинила за нашу културу, музику и уопште за нашу професију.' Људе треба поштовати и за живота, а не само кад оду, јадно се осећам кад видим како моје неке колеге живе, на који начин.
Калезић се затим осврнуо и на недавни прерани одлазак још једног врсног певача и човека који га је погодио попут Меримине смрти.
- Био сам на тешким мукама када су умрли мени драги људи, прво Маринко Роквић, па моја другарица Мерима. Отишли су драги људи, мили. Све зависи колико сте били блиски с некима од њих, нисмо сви једнако блиски, а опет не бих хтео да повредим никог. Данас је тешко схватити да се може бити пријатељ са женом и да остане и опстане као једно искрено пријатељство, данас људи не верују ничему, па ни томе. Е такав је био мој однос са Меримом Његомир. Кад сам ја био већ популаран и звезда, Мерима је долазила да пева у Подгорицу. Она је чула, то се знало, сви су знали да моја мајка шије најлепше хаљине у Црној Гори, она је дошла код моје мајке да јој шије хаљине, али и потајно да упозна и њеног сина певача, тада младог, високог, 210, дивне очи, ја се сад шалим на свој рачун, али тако сам упознао Мериму. Отада, па до њеног последњег дана чули смо се свакодневно, само ми се није јавила тај дан кад је умрла. Одмах сам рекао својој жени: "Богами се бојим за Мериму".
Ја седим код куће за Нову годину, док неки наступају за 100.000 евра
- Највише сам волео дочеке Нових година када нисам певао, да будем искрен, ја сам од оних којима новац није значио ништа јер га нисам имао. С новцем можете да направите леп тренутак себи или другоме, неко задовољство, али шта значи чувати новац за црне дане, па га држите по неким штековима, кад дођу црни дани, онда вам новац не треба. Последњих Нових година био сам у Црној Гори, гледао како се доводе са стране велике звезде које наступају за 100.000 евра, ја нисам љубоморан ни завидан, али по чему сам ја неуспешан, па седим код куће за Нову годину, треба бити нечији слуга, а ја сам слуга био и остао само својој публици, ја сам своју душу и свој живот ставио у руке људи који ме знају цели живот овде, у КБЦ у Подгорици, а могао сам да идем било где. Овде се лечи мој народ, деца, зашто не и ја. Као што причам сад о свом завичају с ове позиције, исто тако причам и о Београду, то је мени исто. Нама је туђе боље, лепше, увек смо хрлили за нечим богзна - прича певач.
