"ХОДАМ И СУЗЕ МИ ТЕКУ!" Петар из "Калканских кругова" открио детаље са сета и како је радити са Лаушевићем
"Дозвољава ти да га доживиш као обичног човека."
Глумац Лазар Николић у серији "Калкански кругови" одлично је одиграо улогу Петра или "мачјег смеха", једног од најтајанственијих становника Забрана.
У последњој епизоди радост његовог оца, ког игра Жарко Лаушевић, кратко је трајала, док Лазар сада открива детаље са снимања о којима ће се засигурно причати.
НЕЗГОДА на снимању "Звезда Гранда": Марија Шерифовић ПАЛА НА ГЛАВУ! (ВИДЕО)
"СВЕ ЈЕ КРЕНУЛО СПОНТАНО!" Сви је оптужују да је РАСТУРИЛА Ђолетов брак, а онда је Весна признала ОВО!
Такмичарка "Звезда Гранда" УХОДИ КАРЛЕУШУ: Јелена изнела све детаље јавно! Учесница НИЈЕ ПОРИЦАЛА
- Кад завршиш кадар, окренеш се и видиш да цео сет плаче. То је била невероватна лепота, та емоција је буквално текла. Кад имате партнера као што је Жарко Лаушевић, који вам даје све, онда све излази и из вас, и то потпуно природно, заиста као отац и син - изјавио је Николић.
Млади глумац је рекао шта мисли да је најзаслужније за гледање ове домаће серије.
- Пре свега мислим да је то добра прича. Кад мало зађеш у унутрашњост Србије и Црне Горе, свуда и даље постоје те приче, митови, легенде, неки, условно речено, пагански обичаји – стави бели лук испод јастука и сличне ствари. Скоро ми је власник ресторана „Дивљаковац“ из Аранђеловца, где смо снимали, признао да му је мајка рекла да после ове серије ништа неће бити од туристичке сезоне и да више никада не би ушла у Букуљу. Старији људи још увек верују у те ствари, а "Калкански кругови" су први пут отворили ту тему. С друге стране, одличан сценарио Ђорђа Милосављевића и сјајна глумачка екипа су и те како допринели успеху - испричао је он, а онда објаснио ко је заправо Петар или "мачји смех":
- У једној епизоди Жарко у свом монологу објашњава да деца са таквим поремећајем имају специфичну артикулацију, буквално се оглашавају као мачке. За њих су карактеристичне витилиго флеке и риђа или плава пут. Петар је рођен из инцеста и на нивоу је петогодишњег детета, плашљив је и сав саткан од емоција и дечје искрености. Нисам смео да претерам са овом улогом, да не буде карикатура, и то је била највећа "коска", јер си увек на ивици. Имао сам обавезу да будем доследан и морао сам много да анализирам и копам по себи. Трудио сам се да се инстинктивно ставим у позицију тог дечака који је одбачен од свих, кога је мајка напустила, који не зна људе. Та емоција ми је била примарна у грађењу Петровог лика.
Потом је Николић искрено испричао шта никада неће заборавити са снимања "Калканских кругова".
- Тај однос са Жарком, у кадру и ван њега, привилиегија је. Кад те неко чува као да си му дете. Ти немаш осећај да је он глумачка громада, дозвољава ти да га видиш и доживиш као обичног човека. Имали смо сцену у којој он мене купа, и док су сценографи намештали све потребно, ја сам био у кади, и као за инат крене неки ветар, а Жарко све време из бокала мени по ногама сипа топлу воду да ми не буде хладно. Те ствари те купе за цео живот. Има још један детаљ - снимање траје, он ме води кроз шуму, а у руци носи батеријску лампу. Ја му кажем: "Жарко, он сад мора да има исту емоцију коју је имао пре пет минута, јер то је непосредно..." "Да, у праву си." Ја ходам, сузе ми теку, а чак није ни крупан кадар, и како идем плачући, он ми ту лампу одједном, непланирано, упери у лице. Завршавамо сцену и Жарко пита камермана: "Кад ја Лазару осветлим лампом лице, да ли се на њему види ова емоција? Да ли се види да плаче?" То су ствари које немају цену.
- С друге стране, криво ми је што то није лепше и боље приказано у серији, јер би гледаоци јаче осетили те претанане, прелепе емоције које су се дешавале у мојим сценама са њим. Кад завршиш кадар, окренеш се и видиш да цео сет плаче. То је била невероватна лепота која није настала из онога - хоћемо ли сад овако, него је та емоција буквално текла. Кад имате партнера који вам даје све, онда све излази и из вас, и то потпуно природно, заиста као отац и син. Он мученик са својим огромним бременом, ја који нисам зао, само ми треба нека рука, сигурност и утеха. Те сцене су суптилно, саме од себе дошле, тако буде увек кад се разумеш са неким, и то је за мене чар глуме.