СТРАВИЧНА СМРТ ОЦА ОГЊЕНА АМИЏИЋА: 200 МЕТАКА ИСПАЉЕНО "Мислим да никад нећемо сазнати ко га је УБИО"
Потресно!
На данашњи дан, пре 30 година, на новинарском задатку на Банији убијена је четворочлана шабачка новинарска екипа - Зоран Амиџић новинар РТС-а, Бора Петровић сниматељ, Дејан Милићевић асистент сниматеља и Сретан Илић уредник Радио Шапца.
СКАНДАЛ! ПОПУЛАРНИ ГЛУМАЦ СЕ ПОТУКАО У ЦЕНТРУ ГРАДА: ПОЛИЦИЈА позвана да интервенише! Све због СЛИКАЊА
(ВИДЕО) ПОЛИЦИЈА РЕАГОВАЛА! Задругар се ПРЕПИО, па се потукао са ТРОЈИЦОМ: Морали су да га ПРИВЕДУ
"ИМАО ЈЕ 60 ГОДИНА, ОСТАВИО МЕ ЈЕ ЗБОГ КОКАИНА" Дениз проговорила о својој највећој ПАТЊИ и љубави
САМОЗАДОВОЉАВА СЕ У ТУШ КАБИНИ - Задругари ЗАНЕМЕЛИ: Продукција му поставила ОВО питање, он ПРИЗНАО
За њихову смрт још нико није одговарао. На споменик у "новинарском кварту сећања" у Шапцу, колеге из дописништва РТС-а и других шабачких редакција положиће цвеће и одати почаст настрадалој новинарској екипи.
Ко их је убио и ко су налогодавци још није утврђено, коме су и зашто били мета - још нема одговора.
Извештавање са банијског ратишта био је њихов професионални задатак, а вест која је 9. октобра 1991. године стигла са Баније потресла је цео Шабац и јавност.
Мучки из заседе, са 200 метака испаљених у аутомобил у којем су били, убијени су Зоран Амиџић уредник дописништва РТС-а Шабац, Бора Петровић сниматељ, Дејан Милићевић асистент сниматеља и Сретан Илић уредник Радио Шапца.
Подсетимо, покојни Зоран Амиџић отац је познатог ТВ водитеља Огњена Амиџића.
Улица из које су кренули на последњи новинарски пут од пре три године носи њихова имена.
Испред медијске зграде у "новинарском кварту сећања", споменик колегама, који су били узор професије. Дар инвеститора Павловића моста граду, на сећање на шабачку екипу РТС-а која је прва извештавала о спајању обала Дрине.
Породица, пријатељи, колеге и јавност не заборављају и даље чекају истину и одговоре. И након 30 година као залог људскости и професије - за незаборав.
Огњен каже да никад неће заборавити тај дан када су полицајци закуцали на врата њиховог породичног дома у Шапцу.
- Око један сат после поноћи полицајци су закуцали на наша врата. Били су смушени, добили су задатак од надређених да нам јаве лоше вести, али нису знали како то да ураде. Када сам чуо шта се десило, а имамо тада сам имао 16 година, морао сам да кажем мајци и сестри да је тата убијен! Сада, после оволико времена које смо провели у незнању, не мислим да ћемо икада сазнати ко је убио мог оца и његове колеге. За ових 30 година било је неких трагова и доказа у истрази. Рецимо, садржај торбе коју је мој отац носио са собом на крају је завршио у једним хрватским новинама. Те његове ствари и забелешке некако су морале да дођу до хрватских новинара. По мом мишљењу, то је био најопипљивији траг који је могао да се прати тада, али од тога није било ништа - рекао је Огњен и наставља:
- Било је то грозно време. Мама је покушавала да нам надомести тај губитак. То је било време када смо сви свесно или несвесно били спремни на све и могли смо да очекујемо било шта. То је било време када се гинуло, када су као војници и добровољци страдала и деца од 17 и 18 година - говори водитељ.
Оца се сећа као строгог, али правичног човека великог срца.
- Тата је због посла био често одсутан, тако да је у нашој породици мама била та која је држала кормило у својим рукама. Да је жив, не верујем да би ми дао да се бавим новинарством. Он је био стара школа људи. Никада не би дозволио да причају како ми је он помогао да добијем посао. Њему је посао био јако важан, доста је радио, али му то није падало тешко. Као мали сам толико слушао о новинарству да ми се некад чини да сам још као клинац знао да ћу кад порастем бити новинар и да још одмалена имам овај посао у маłом прсту. Свакако да је он доста утицао на мене да постанем ово што сам данас. Ипак, мами сам после његове смрти обећао да се никада нећу бавити информативом - рекао је Огњен.