STRAVIČNA SMRT OCA OGNJENA AMIDŽIĆA: 200 METAKA ISPALJENO "Mislim da nikad nećemo saznati ko ga je UBIO"
Na današnji dan, pre 30 godina, na novinarskom zadatku na Baniji ubijena je četvoročlana šabačka novinarska ekipa - Zoran Amidžić novinar RTS-a, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca.
SKANDAL! POPULARNI GLUMAC SE POTUKAO U CENTRU GRADA: POLICIJA pozvana da interveniše! Sve zbog SLIKANJA
(VIDEO) POLICIJA REAGOVALA! Zadrugar se PREPIO, pa se potukao sa TROJICOM: Morali su da ga PRIVEDU
"IMAO JE 60 GODINA, OSTAVIO ME JE ZBOG KOKAINA" Deniz progovorila o svojoj najvećoj PATNJI i ljubavi
SAMOZADOVOLJAVA SE U TUŠ KABINI - Zadrugari ZANEMELI: Produkcija mu postavila OVO pitanje, on PRIZNAO
Za njihovu smrt još niko nije odgovarao. Na spomenik u "novinarskom kvartu sećanja" u Šapcu, kolege iz dopisništva RTS-a i drugih šabačkih redakcija položiće cveće i odati počast nastradaloj novinarskoj ekipi.
Ko ih je ubio i ko su nalogodavci još nije utvrđeno, kome su i zašto bili meta - još nema odgovora.
Izveštavanje sa banijskog ratišta bio je njihov profesionalni zadatak, a vest koja je 9. oktobra 1991. godine stigla sa Banije potresla je ceo Šabac i javnost.
Mučki iz zasede, sa 200 metaka ispaljenih u automobil u kojem su bili, ubijeni su Zoran Amidžić urednik dopisništva RTS-a Šabac, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca.
Podsetimo, pokojni Zoran Amidžić otac je poznatog TV voditelja Ognjena Amidžića.
Ulica iz koje su krenuli na poslednji novinarski put od pre tri godine nosi njihova imena.
Ispred medijske zgrade u "novinarskom kvartu sećanja", spomenik kolegama, koji su bili uzor profesije. Dar investitora Pavlovića mosta gradu, na sećanje na šabačku ekipu RTS-a koja je prva izveštavala o spajanju obala Drine.
Porodica, prijatelji, kolege i javnost ne zaboravljaju i dalje čekaju istinu i odgovore. I nakon 30 godina kao zalog ljudskosti i profesije - za nezaborav.
Ognjen kaže da nikad neće zaboraviti taj dan kada su policajci zakucali na vrata njihovog porodičnog doma u Šapcu.
- Oko jedan sat posle ponoći policajci su zakucali na naša vrata. Bili su smušeni, dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti, ali nisu znali kako to da urade. Kada sam čuo šta se desilo, a imamo tada sam imao 16 godina, morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen! Sada, posle ovoliko vremena koje smo proveli u neznanju, ne mislim da ćemo ikada saznati ko je ubio mog oca i njegove kolege. Za ovih 30 godina bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi. Recimo, sadržaj torbe koju je moj otac nosio sa sobom na kraju je završio u jednim hrvatskim novinama. Te njegove stvari i zabeleške nekako su morale da dođu do hrvatskih novinara. Po mom mišljenju, to je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije bilo ništa - rekao je Ognjen i nastavlja:
- Bilo je to grozno vreme. Mama je pokušavala da nam nadomesti taj gubitak. To je bilo vreme kada smo svi svesno ili nesvesno bili spremni na sve i mogli smo da očekujemo bilo šta. To je bilo vreme kada se ginulo, kada su kao vojnici i dobrovoljci stradala i deca od 17 i 18 godina - govori voditelj.
Oca se seća kao strogog, ali pravičnog čoveka velikog srca.
- Tata je zbog posla bio često odsutan, tako da je u našoj porodici mama bila ta koja je držala kormilo u svojim rukama. Da je živ, ne verujem da bi mi dao da se bavim novinarstvom. On je bio stara škola ljudi. Nikada ne bi dozvolio da pričaju kako mi je on pomogao da dobijem posao. Njemu je posao bio jako važan, dosta je radio, ali mu to nije padalo teško. Kao mali sam toliko slušao o novinarstvu da mi se nekad čini da sam još kao klinac znao da ću kad porastem biti novinar i da još odmalena imam ovaj posao u małom prstu. Svakako da je on dosta uticao na mene da postanem ovo što sam danas. Ipak, mami sam posle njegove smrti obećao da se nikada neću baviti informativom - rekao je Ognjen.