Памтимо је као ШЈОРУ СЕНУ ИЗ "БОЉЕГ ЖИВОТА", а мало људи зна да јој је предак био овај ЗНАМЕНИТИ СРБИН
Прича о бесмртној Семки!
Семка Соколовић Берток била је једна од највећих и најпопуларнијих карактерних глумица југословенске сцене и једна од оних за које се може рећи да је била једнако цењена од Вардара до Триглава, од Ђердапа до Јадрана.
Рођена је у Сарајеву 1935. године у породици Расима и Абиде Соколовић. Мало је познато да Семкина породица вуче порекло од легендарног Мехмед-паше Соколовића, те да јој је и деда био паша. Расим Соколовић био је финансијски инспектор, а преминуо је када је Семки било три године. Одрастала је уз сестру Бадему и мајку Абиду. Бадема ће касније постати оперска примадона у загребачком Хрватском народном казалишту.
ОГЛАСИО СЕ РТС ПОВОДОМ ОДЛАСКА ОЛИВЕРЕ ЈОВИЋЕВИЋ! Ево шта је наводни разлог ОТКАЗА: "Друга опција није могућа"
УМРЛА ЈОЈ МАЈКА током снимања серије: Звезда "Азбуке нашег живота" имала само 20 минута за ОПРОШТАЈ
ПОЛИЦИЈА УПАЛА КОД "ЋАЛЕТОВОГ СИНА" и започела заплењивање имовине: Кеља се уз сузе опростио од "МЕЧКЕ"
Током средњошколског периода Семка ће се бавити мачевањем, али ће од овог спорта морати одустати због повреде. Међутим остаће јој љубав за спорт, од шаха преко фудбала до веслања. Осим успеха у бриџу остварила је успехе и у игрању шаха, јер је осам пута освајала наслов шаховске првакиње Хрватске. У Сарајеву је похађала глумачку школу. Након положене велике матуре (1953) одлучила је да се окуша на пријемном испиту глумачке академије.
Импресионирала је др Бранка Gavellu, постала његов асистент и запослила се у Загребачком драмском театру (после преименовано по великом режисеру). Била је мајстор великих сцена. Својим неретко отреситим, строгим наступом у неколико минута или секунди би се усекла гледаоцу у памћење, чак јаче него неки главни глумци. У комедији Рајка Грлића "У раљама живота" играла је тетку из Босанске Крупе тако сочно да су и публика и критичари зажалили што око ње није изграђен цео филм.
За прве важне улоге захвална је Фадилу Хаџићу, који је у њој препознао врсну карактерну глумицу. Остварила је врхунске роле у "Службеном положају", "Другој страни медаље", "Протесту" и "Дивљим анђелима" и полако стасала у југословенску Телму Ритер. Пригрлили су је и режисери нове генерације, најпре Горан Марковић, који јој је у филму "Мајстори, мајстори" поверио прву велику филмску улогу.
Током '80-их је постала пуно важнија филмска глумица него што је била претходних деценија, а откриле су је и телевизијске серије, па се ни након пензије у "Gavelli" више није могла пожалити на незапосленост (шјора Сена у "Бољем животу" посебно драга широј домаћој публици). А и након распада Југославије редовно су јој стизале понуде из Сарајева, Београда и Љубљане.
Свој радни век је провела у Драмском казалишту Gavella gdje је глумила од 1957. године до пензије четири деценије касније, али на прославу 50 година позоришта није позвана.
Преминула је 4. марта 2008. године у Загребу од последица можданог удара. Сахрањена је шест дана касније на загребачком гробљу Мирогоју.
Премда је на позоришним даскама и на филму остварила лепу каријеру, јавност је често ипак голицало нешто друго: како то да једна глумица може одлично играти шах (осам је пута била првак Хрватске, а супруг јој је био шаховски велемајстор Марио Берток), бриџ и покер? По властитом признању, у позоришту јој је било мало досадно, јер су јој колеге споро свладавале текст: филм је више одговарао њеном темпераменту.
Приватно је Семка била велики хуманиста и космополита, жена отворених видика и особа без предрасуда. Није крила своје мишљење, што ју је каткад и коштало каријере на позоришним даскама. Остаће упамћена као срчана и веома пожртвовна глумица, која је својим ликовима знала удахнути истински живот.