СУДБИНА МЕ ЈЕ УПУТИЛА НА ЊУ: Миљан Прљета искрено о супрузи, глуми и неоствареним жељама

Миљан Прљета је дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду. Мало људи зна да је заправо у исто време уписао и Ветеринарски факултет у Београду, али је љубав према глуми преовладала, па је ветерину ипак одлучио да напусти. 

Иза њега је велики број улога у позоришту (нпр. "Арт"), на филму (нпр. “Вир”), али и у ТВ серијама (“Звездара”). Наравно, потврду за свој одличан рад, осим наклоност публике, потврђују и награде, између осталих “Стеријина” и награда “Зоранов брк”. 

Са Миљаном смо разговарали о текућим темама, Новој Години, жељама, али и његовом приватном и пословном животу.

Ја не волим гужве и не осећам се добро кад сам окружен непознатим људима који су у стању еуфорије. А не волим ни гласну музику. Нисам то волео ни кад сам био млађи и кад се готово очекује да то волите. Тако да Нову Годину највише волим да проведем интимно, у кругу најуже породице. А искрен да будем није ми више ни смешна предновогодишња потрошачка грозница. Људи су ваљда спремни да се задуже да би куповали тих неколико дана пред крај године, надајући се да ће им осећај еуфорије остати целе наредне године. Обично врло брзо следи разочарење кад стигну дугови на наплату. Зато пажљиво и с мером треба испратити сваку Стару годину.

Имам много неостварених жеља и у сваком тренутку ми се јављају нове жеље. Свакако да постоји разлика између жеља и маштања. Сматрам да сваки човек док је жив треба да машта и да има разне жеље које га покрећу и оплемењују. Наравно желети нешто недостижно и маштати о нечему нестварном је бесмислено и некорисно. Зато ја уживам у малим жељама, а маштам о крупним стварима.

Моју Љубицу сам упознао сасвим случајно, у башти једног ресторана. Привукла ме је њена енергија, осмех, пристојност и лепота. Упознали смо се и круна свега је заједнички живот. Много сам срећан због тога и често размишљам о томе да ме је судбина те вечери упутила на њу. Не постоји рецепт за успех у било чему, па ни у браку. Да постоји, све би увек и свуда било савршено. Ја сматрам да је разумевање и разговор пут ка успешном браку и уопште успешним међуљудским односима.

Јако мало слободног времена имам. Кад га имам трудим се да га проведем са својом супругом, родитељима, братаницама, уопште са породицом. И наравно са својим пријатељима. А понекад једноставно искључим телефон и лаптоп и уживам у недоступности за било кога осим за моје најближе. Тишина у данашње време је врло цењена категорија, и јако ми прија јер ме опусти и регенерише. Наравно комбинација уживања у тишини у природи је добитна комбинација.

Мој посао је такав да обухвата и сценски наступ у позоришту, као и на телевизији. Имам много искуства у позоришту, али и незанемарљив рад на ТВ-у. Волим и једно и друго у потпуности. Изнова сам срећан и испуњен кад радим оно што волим, без обзира да ли је то позориште или телевизија или неки дуги медиј.

Не бих да дајем на значају, али глума је изузетно специфичан и доста тежак посао.Велика олакшавајућа околност је преданост и љубав коју глумац има према свом позиву. Доживљава га
готово као мисију. А уметност и јесте неки облик мисије. У том смислу је и тежак посао, али и посвећенички лак у исто време. Бити редитељ је технички захтевније, па ако хоћете и одговорније од глумачког позива, јер је редитељ у процесу стварања представе координатор, диригент или како год га назвали. Он мора да има одговорност и према својој идеји, концепту, а тако исто и према свима унутар пројекта који припрема (на првом месту према свим глумцима у том пројекту). Мада, сва тежина једне представе на крају пада на глумце, јер су они на сцени пред публиком.

Било је много интерних анегдота и занимљивости у процесима рада, и у позоришту и на снимањима. У једној представи у Атељеу 212 нисам чуо позив инспицијента, уплашио сам се да је моја сцена у
току и да ме колеге чекају на сцени, па да наравно не могу да наставе представу. Панично сам утрчао на сцену и кренуо од своје реплике. Настала је кратка пауза, колеге су ме гледале у чуду и
тада сам схватио да није моја сцена у току и да сам вишак на сцени. Успео сам да изађем ван сцене а да публика не примети да сам погрешио. После су се колеге шалиле на мој рачун да им "крадем простор на сцени".

Не видим ништа лоше у томе да се отисне неко у иностранство и опроба у свом послу или у некој другој професији. Ја лично, осим извођења представа у иностранству, нисам никад имао амбицију да
одем на дуже у иностранство и да пробам да се бавим уметношћу у некој страној земљи. Али никад се не зна шта може да се укаже и можда кренем да размишљам у том правцу.

Мар’шутари су сјајан пројекат који обухвата интернет емисију која се и зове тако. Она се емитује на Јутјуб каналу и бави се путовањима по дивним пределима Србије. Два млада брачна пара путују и промовишу нашу земљу, природне лепоте и развој локалног туризма. Откривамо лепа места где људи могу да оду на краћи одмор са преноћиштем, или на један дан. Идеја за настанак овакве емисије је проистекла спонтано из жеље нас самих да путујемо и откривамо скривене или мање познате лепоте у нашој земљи. Испоставило се да већина људи има исте жеље и потребе, па одатле и емисија. За сада смо базирани само на Србију и наше лепоте, а свакако имамо у плану да проширимо путовања на регион у наредним годинама. У плану нам је у наредном периоду и креирање мобилне апликације где ће људи моћи да се упуте у све дестинације и да без мучења испланирају и резервишу своје путовање.