SUDBINA ME JE UPUTILA NA NJU: Miljan Prljeta iskreno o supruzi, glumi i neostvarenim željama

Miljan Prljeta je diplomirao glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Malo ljudi zna da je zapravo u isto vreme upisao i Veterinarski fakultet u Beogradu, ali je ljubav prema glumi preovladala, pa je veterinu ipak odlučio da napusti. 

Iza njega je veliki broj uloga u pozorištu (npr. "Art"), na filmu (npr. “Vir”), ali i u TV serijama (“Zvezdara”). Naravno, potvrdu za svoj odličan rad, osim naklonost publike, potvrđuju i nagrade, između ostalih “Sterijina” i nagrada “Zoranov brk”. 

Sa Miljanom smo razgovarali o tekućim temama, Novoj Godini, željama, ali i njegovom privatnom i poslovnom životu.

Ja ne volim gužve i ne osećam se dobro kad sam okružen nepoznatim ljudima koji su u stanju euforije. A ne volim ni glasnu muziku. Nisam to voleo ni kad sam bio mlađi i kad se gotovo očekuje da to volite. Tako da Novu Godinu najviše volim da provedem intimno, u krugu najuže porodice. A iskren da budem nije mi više ni smešna prednovogodišnja potrošačka groznica. Ljudi su valjda spremni da se zaduže da bi kupovali tih nekoliko dana pred kraj godine, nadajući se da će im osećaj euforije ostati cele naredne godine. Obično vrlo brzo sledi razočarenje kad stignu dugovi na naplatu. Zato pažljivo i s merom treba ispratiti svaku Staru godinu.

Imam mnogo neostvarenih želja i u svakom trenutku mi se javljaju nove želje. Svakako da postoji razlika između želja i maštanja. Smatram da svaki čovek dok je živ treba da mašta i da ima razne želje koje ga pokreću i oplemenjuju. Naravno želeti nešto nedostižno i maštati o nečemu nestvarnom je besmisleno i nekorisno. Zato ja uživam u malim željama, a maštam o krupnim stvarima.

Moju Ljubicu sam upoznao sasvim slučajno, u bašti jednog restorana. Privukla me je njena energija, osmeh, pristojnost i lepota. Upoznali smo se i kruna svega je zajednički život. Mnogo sam srećan zbog toga i često razmišljam o tome da me je sudbina te večeri uputila na nju. Ne postoji recept za uspeh u bilo čemu, pa ni u braku. Da postoji, sve bi uvek i svuda bilo savršeno. Ja smatram da je razumevanje i razgovor put ka uspešnom braku i uopšte uspešnim međuljudskim odnosima.

Jako malo slobodnog vremena imam. Kad ga imam trudim se da ga provedem sa svojom suprugom, roditeljima, bratanicama, uopšte sa porodicom. I naravno sa svojim prijateljima. A ponekad jednostavno isključim telefon i laptop i uživam u nedostupnosti za bilo koga osim za moje najbliže. Tišina u današnje vreme je vrlo cenjena kategorija, i jako mi prija jer me opusti i regeneriše. Naravno kombinacija uživanja u tišini u prirodi je dobitna kombinacija.

Moj posao je takav da obuhvata i scenski nastup u pozorištu, kao i na televiziji. Imam mnogo iskustva u pozorištu, ali i nezanemarljiv rad na TV-u. Volim i jedno i drugo u potpunosti. Iznova sam srećan i ispunjen kad radim ono što volim, bez obzira da li je to pozorište ili televizija ili neki dugi medij.

Ne bih da dajem na značaju, ali gluma je izuzetno specifičan i dosta težak posao.Velika olakšavajuća okolnost je predanost i ljubav koju glumac ima prema svom pozivu. Doživljava ga
gotovo kao misiju. A umetnost i jeste neki oblik misije. U tom smislu je i težak posao, ali i posvećenički lak u isto vreme. Biti reditelj je tehnički zahtevnije, pa ako hoćete i odgovornije od glumačkog poziva, jer je reditelj u procesu stvaranja predstave koordinator, dirigent ili kako god ga nazvali. On mora da ima odgovornost i prema svojoj ideji, konceptu, a tako isto i prema svima unutar projekta koji priprema (na prvom mestu prema svim glumcima u tom projektu). Mada, sva težina jedne predstave na kraju pada na glumce, jer su oni na sceni pred publikom.

Bilo je mnogo internih anegdota i zanimljivosti u procesima rada, i u pozorištu i na snimanjima. U jednoj predstavi u Ateljeu 212 nisam čuo poziv inspicijenta, uplašio sam se da je moja scena u
toku i da me kolege čekaju na sceni, pa da naravno ne mogu da nastave predstavu. Panično sam utrčao na scenu i krenuo od svoje replike. Nastala je kratka pauza, kolege su me gledale u čudu i
tada sam shvatio da nije moja scena u toku i da sam višak na sceni. Uspeo sam da izađem van scene a da publika ne primeti da sam pogrešio. Posle su se kolege šalile na moj račun da im "kradem prostor na sceni".

Ne vidim ništa loše u tome da se otisne neko u inostranstvo i oproba u svom poslu ili u nekoj drugoj profesiji. Ja lično, osim izvođenja predstava u inostranstvu, nisam nikad imao ambiciju da
odem na duže u inostranstvo i da probam da se bavim umetnošću u nekoj stranoj zemlji. Ali nikad se ne zna šta može da se ukaže i možda krenem da razmišljam u tom pravcu.

Mar’šutari su sjajan projekat koji obuhvata internet emisiju koja se i zove tako. Ona se emituje na Jutjub kanalu i bavi se putovanjima po divnim predelima Srbije. Dva mlada bračna para putuju i promovišu našu zemlju, prirodne lepote i razvoj lokalnog turizma. Otkrivamo lepa mesta gde ljudi mogu da odu na kraći odmor sa prenoćištem, ili na jedan dan. Ideja za nastanak ovakve emisije je proistekla spontano iz želje nas samih da putujemo i otkrivamo skrivene ili manje poznate lepote u našoj zemlji. Ispostavilo se da većina ljudi ima iste želje i potrebe, pa odatle i emisija. Za sada smo bazirani samo na Srbiju i naše lepote, a svakako imamo u planu da proširimo putovanja na region u narednim godinama. U planu nam je u narednom periodu i kreiranje mobilne aplikacije gde će ljudi moći da se upute u sve destinacije i da bez mučenja isplaniraju i rezervišu svoje putovanje.