"СВЕ ВЕНЕ СУ МИ ПОПУЦАЛЕ!" Проговорио о 15 дана ПАКЛА КОРОНЕ у болници: "За длаку сам остао жив!"

Милица Милша Жарко Јокановић / Извор: Фото: Инстаграм printscreen/milicamilsaisakovic

"На кисеонику и уз инфузије са најачим антибиотицима и кортикостероидима, које сам примао и по 18 сати дневно, толико да су ми све вене попуцале и да нема места на руци које није модро, да на крају нису имали где да ставе брауниле..."

Сценариста Жарко Јокановић јуче је пуштен из болнице, након дуге борбе са корона вирусом, а сада је одлучио да у јавност изнесе све детаље пакла који је прошао, те се огласио на друштвеним мрежама.

ИДЕ ПОД НОЖ: Душица Јаковљевић се подвргла бројним ЕСТЕТСКИМ КОРЕКЦИЈАМА, ево ШТА ће сада ОПЕРИСАТИ

ЧИТАВ ТИМ ЉУДИ брине о Бренином унуку: Док Прија пуши и телефонира, ево КО јој чува сина

ИСКИДАО ЈЕ НА КОМАДЕ! После Кристијанових речи, почела је да РОНИ СУЗЕ и изашла је напоље! (ВИДЕО)

- Након 15 дана проведених у Covid болници ВМЦ Карабурма и 26. дана од првих симптома - јуче сам дошао кући. На најлепше место и у најсигурнију оазу - у Миличин загрљај и у сигурну луку мог Антонија. Њих двоје су све време били моја највећа љубав, моја најзначајнија подршка, мој мотив, али и моја брига - "шта ако...". Хвала вам бескрајно што постојите, лепи моји, моји универзуми љубави и доброте. Када ми се након 11 дана проведених код куће уз редовну лекарску контролу, снимање плућа и 4 антибиотика дневно стање нагло погоршало, Војно медицински центар Карабурма је у том тренутку, те вечери, била једина болница у којој је било слободно место за пријем. Данас нема више ниједно слободно место у Београдским болницама. И све је више заражених здравствених радника. И о томе треба мислити, када слушате небулозе припадника агресивне и деструктивне секте који тврде да Корона не постоји и да је све пренадувано - навео је Жарко на почетку.

- Било је језиво и критично. За длаку сам остао жив. На кисеонику и уз инфузије са најачим антибиотицима и кортикостероидима, које сам примао и по 18 сати дневно, толико да су ми све вене попуцале и да нема места на руци које није модро, да на крају нису имали где да ставе брауниле. И да - био сам на клацкалици живота и смрти, иако немам ниједну хроничну болест. А били су и други, чак и много млађи од мене. И мршавији. Млади момци, спортисти. Чисто да знају они који мисле да је ово исто као обичан грип. Далеко је горе од обичног грипа. Вирус ми је напао и јетру, а јавиле су се и бројне друге компикације. Спасили су ме лекари и особље ВМЦ карабурма и на томе сам им бескрајно захвалан. То је најдивнија екипа најстручнијих лекара, најпожртвованијих медицинских сестара и техничара, физијатара, психолога, техничког особља, људи који се брину за хигијену и дезинфикацију, која је, треба рећи, била на беспрекорном нивоу. Сви ти људи, на челу са Командантом болнице Др Ивом Удовичићем, су стручне, моралне и људске громаде - доктори Раде Илић, Ђорђе Таушан, Дејан Христовић, Мишко Стевовић, Весна Беговић, докторка Такић... Извињавам се ако сам неког изоставио. Баш као што ћу заувек памтити имена најдивнијег медицинског особља: малу Јовану и Јовану причалицу, Мишка-Брзог, Стефана, Милоша, Михајла, Вука, Нену, Миру, Наташу, Јелену... И опет се извињавам што сам изоставио неко име, а свако од њих заслужује моју огромну захвалност. Ти људи раде у немогућим условима, у скафандерима, са маскама, рукавицама, комплетно прекривени заштитном опремом, са ронилачким маскама на очима које се често замагле, баш као и оне испод њих са диоптријом, које неки такође носе. И нико од њих не хода, сви трче од једног до другог пацијента, који траже помоћ, или да би им на време дали терапију. И тако током целе своје смене. При том су и врхунски љубазни, саосећајни и своје пацијенте воле. Видели смо им само очи и топао поглед, а глас је увек био смирујући. И мотивишући. И то су прави хероји. Истински велики хероји. Љубав до неба за све запослене у ВМЦ Карабурма - додао је Јокановић.

- А током 15 дана боравка у болници, два пута је долазио и Начелник ВМА, пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, који је обилазио и бодрио сваког појединачног пацијента, од Патријарха Иринеја, који је био у соби преко пута моје, до сваког другог човека који је ту лежао. И то је за све нас тамо било задивљујуће људски. И није било исфолирано и намештено, јер тамо нема новинара и камермана. Свака част! Уз моју Милицу и Антонија, који су моја снага и мој мотив, од првог тренутка уз мене и Милицу биле су наша кума др Вања Васић Милеуснић и наша другарица, доценткиња др Тања Аџић, које су нам неизмерно и пресудно помогле. Љубав до неба, дивне наше девојке. Хвала и искреним пријатељима из наше серије "Игра судбине". Хвала свим нашим пријатељима, како оним из реалног живота, тако и оним виртуелним, са друштвених мрежа. Из свих делова света. Толико љубави, подршке, спремности да помогну, нешто је најдивније што ми се икада десило у животу, упркос тешким оклностима у којима сам био. Мој друг Јусуф Козица написао ми је да може да ми да бубрег, ако треба, јер друго нема. Љубав до неба, драги мој Јука - написао је.

- И наравно најбољи пријатељи су увек ту. Они не питају шта треба, они делују. Бескрајно хвала нашем предивном другу, глумцу Микију Дамјановићу и сценаристи Душану Јанковић за милион ствари које су урадили за нас, а да нас нису ни питали, дивним глумцима и људима Стевану Пиалеу и Владану Савићу и његовој предивној супрузи Кристини, мојој божанственој куми Снежани Обрадовић, Ивани Јововић и Срђану Вуковићу за све што су урадили за Милицу и мене, у ситуацији када је Милица сама и болесна код куће, а ја у болници. А болничке дане, од првог до последњег, провео сам у соби са једним од најдивнијих људи које сам икада упознао. Некадашњим судијом, председником Специјалног суда, а сада адвокатом Владимиром Вучинићем. И та обострана солидарност и помоћ у невољи, доброта и људскост тог честитог човека, пријатељство исковано у најтежим тренуцима за обојицу - то је посебна прича. Lljubav до неба, добри мој Владо и хвала за све. Опоравак ће бити дуг и спор. Надам се да ћу што пре наставити писање сценарија "Игре судбине", а за фанове серије порука да не брину - снимљено је доста епизода унапред, надам се да ће се снимање ускоро и наставити, емитовање серије неће бити ни на који начин угрожено до краја јуна следеће године. И на крају, из срца, искрено: Чувајте себе и своје. Ово је језива болест. На први симптом идите код лекара. Урадите тест, снимите плића, дајте крв на анализу и са терапијом, по савету лекара, почните одмах. Редовно се јављајте на контролу, ако сте позитивни. Упала плућа се чак и не види одмах. Зато снимајте плућа поново након неколико дана. Мени се у болници погршало стање након пет дана и плућа су ми била скоро бела. Деси се да се погоршање деси у неколико сати. На неколико дана проверавајте анализу крви. Једног дана су ми леукоцити пали са нормале на два, после пар дана су ми се урушили томбоцити, одједном су порасли сви парамети јетре, неки и преко десет пута од манималне границе. Обавезно урадите ЦРП који указује на упали и Д-димер који указује на згрушавање крви. Ако треба - даће вам инјекције, које се примају сваки дан против згрушавања крви и стварања тромбова. То буквално може да вам спаси живот када имате ову болест. Ако сте заражени, мора да узимате и доста витамина. Пре свега витамин Ц - 2 грама дневно и Алфа Д-3. И редовно пратите стање. Мени се стање погоршало 11. дана. И ова болест има једну подмуклост коју носи у себи. Чим помислиш да ти је боље - одмах буде горе. И тако неколико пута - навео је Жарко.

- И још нешто. Неко нема никакве симптоме, неко лакше, неко најтеже, неко не преживи. Ово је као руски рулет - сваки исход је могућ. И свакоме све може да се догоди. Зато будите опрезни и делујте на време и не стављајте живот на коцку. И никада не заборавите да ова болест оставља трајне последице не само на плућа, него и на друге органе. Још једном вам бескрајно хвала, драги моји знани и незнани пријатељи. Љубав за све вас - до неба! И ако ме питате да ли ми нешто треба - треба ми. Да чувате себе и своје и да се не разболите. Не слушајте приучене будале из секте која тврди да овај вирус не постоји - слушајте науку и стручњаке који су се школовали за то. То је једино што ће ме заиста усрећити - закључио је Јокановић, уз слику са супругом.