"ТУКЛИ СУ МЕ И ДРЖАЛИ У ПОДРУМУ! Милица о ПАКЛУ ИЗ ДЕТИЊСТВА: "Терала ме је да ЈЕДЕМ СА ПОДА..."
"Носим гнев у себи, јер су ме родитељи напустили."
Милица Кемез никад није живела у нормалној породици, нити је доживела родитељску љубав!
Ни у хранитељским породицама није се усрећила, већ је наводно претрпела праву тортуру, крвничке батине и злостављање. Она је за "Информер" причала о паклу кроз који је прошла, све док није решила да се осамостали и узме живот у своје руке.
ЈАСНО ЈЕ: Ево зашто се најчешће дешавају разводи бракова! МОРАТЕ СЕ ПАЗИТИ
(ФОТО) ЕКСКЛУЗИВНО! СД У ПОСЕДУ ФОТКИ: Саша Гвозденовић и Јелена пре САМО МЕСЕЦ ДАНА заједно на базену
ПОТВРДИО РАСКИД СА ВОДИТЕЉКОМ ПАРОВА - Младен УЛАЗИ У РИЈАЛИТИ СЛОБОДАН? Ово је РАЗЛОГ прекида ВЕРИДБЕ
"УМИРЕ ТВОЈ ГЛАВНИ ЈУНАК!" Ша У РАНУ ЗОРУ написао ПЕСМУ ОПРОШТАЈА за Тару: Ове речи ће ПАМТИТИ
УСКОРО ДЕСЕТА СЕЗОНА "ПАРОВА": Продукција најавила НЕВИЂЕНИ СПЕКТАКЛ "Да ли сте спремни?"
- Имала сам три године, а моја сестра Мирела пет, кад нас је Центар за социјални рад узео оцу и одвео у Дом за незбринуту децу. Сећам се да сам много плакала што идемо у дом. Толико сам вриштала да ме је човек који нас је возио тамо ударио. Питали су ме касније о том инциденту, али сам из страха прећутала. Убрзо су у дом почели да долазе људи који су хтели да ме усвоје, али је жеља нашег оца била да Мирелу и мене не раздвајају. Сви су тражили једно дете, па смо нас две остале у дому. Покушала сам да побегнем из дома, скочила сам кроз прозор, повредила се и завршила у болници. Отад ми је овај мој ожиљак на челу - почиње Милица своју болну исповест.
Прави ужас је тек уследио! Сестра и она су отишле код извесне Весне из Беле Цркве у хранитељску породицу. Мада је тај нови почетак личио на бајку, убрзо се све претворило у хорор.
Ријалити звезда тврди да никада није имала богатог момка!
- Никад се нисам забављала са сумњивим типовима и ловаторима, нити сам гледала колико мушкарац има пара. Сви мисле да су лепе девојке спонзоруше! Мој изглед је и пре малих корекција које сам урадила, привлачио пажњу. На факсу су ми говорили како сам напумпала уста иако тада то није био случај. И док сам била невина, причали су да сам спавала с њих милион!
- Та Весна нам је рекла да је она сада наша мама и да 'родитељ није онај ко те роди, већ онај ко те чува'. Поред нас је бринула о још једном дечаку и његовој сестри. Првих годину-две је било све у реду. Звала сам је 'мама' и тако сам је и доживљавала! С временом је попустила са живцима и почела да нас кажњава, као и да нас физички и психички малтретира - прича Кемезова, а затим описује неке од првих казни које је хранитељка примењивала над њом:
- Једном ми је рекла да припазим на пециво које се пекло у шпорету, а мени је загорело. Бацила га је на под и натерала ме да га поједем! Избацивала ме је напоље, неколико пута је сестру и мене терала да спавамо у дворишту, закључавала нас је у подрум... Тако би реаговала ако, на пример, разбијемо неку фигуру или се попнемо на таван. Нисмо ишле код друге деце на рођендане, нисмо их ни славили. Не памтим ниједну рођенданску торту, нити децу на слављу код мене.
- Са три године су ме одузели оцу и послали у дом. Толико сам тада вриштала да ме је возач који је дошао по мене ударио
- С временом су казне постале све бруталније! Хранитељка је Милицу и њену сестру свакодневно злостављала, а девојчице су задобиле маснице по читавом телу.
- Стално је била живчана, за све смо јој ми биле криве. Једном сам с Весном намештала фуруну, рекла ми је да ће она да је подигне, а да ја брзо поправим ногицу. Нисам се снашла, а она ми је тешку пећ спустила на руку! Искривила ми је руку, данима ме је болела... Други пут ми је дршком од метле разбила главу, ишла ми је крв. Дешавало се да је гледам како ми удара сестру. То би ме потресло, па бих јецала, а она се драла: "Што плачеш, хоћеш и тебе да бијем?" Гађала нас је чиме је стигла. Често би нас крвнички истукла каишем, руке су ми биле модре. Сећам се неколико фотографија на којој су сва деца из разреда насмејана, а ја кријем руке иза леђа да ми не би биле на слици. Умела је да ме казни и пошаље у школу у старим мушким стварима, прљавим и поцепаним. Терала ме је да јој масирам ноге до шест ујутру, док учим таблицу множења. Имала сам фобију од учења, јер ако нешто погрешно прочитам, увек би ме клепила по глави. Није ми дозволила ни да одем на матуру! - присећа се Милица траума из детињства. Она каже да су многи знали шта се догађа иза затворених врата, али да нико није реаговао и покушао да им помогне:
- У комшилуку су сви знали да нас малтретира, али јој нико ништа није смео. Била је мушкобањаста, радила је на пумпи, а пре тога је била у војсци. Сви су је се плашили. Имали смо животиње, кокошке, свиње, козе, она их је клала. Ми смо бринули о њима, хранили их, чистили... Радили смо и на њиви.
Учесница "Задруге" каже да ју је хранитељка стално понижавала и вређала. Уместо ње је одлучила и коју ће средњу школу да упише. Није имала снаге да јој се супротстави.
- Сећам се неколико фотографија на којој су сва деца из разреда насмејана, а ја кријем руке иза леђа, јер су модре од батина
- Говорила је да сам глупа и да никад ништа неће бити од мене. Није ми дала да полажем пријемни, већ ме је уписала у средњу фризерску школу. Понављала је да сам само за занат. Волела сам српски, наставница је предлагала да једног дана студирам књижевност, али Весна није хтела ни да чује за то. Понављала је да сам само за занат и ништа више.
Мирела је онда уписала средњу медицинску у Вршцу и преселила се у интернат. За то време код куће је ситуација бивала све гора. Уз подршку другарица Миличина сестра је смогла снаге да потражи помоћ покуша да их некако извуче из пакла.
- Не знам зашто, али Весна је Мирели је пуштала косу, а мене је против моје воље шишала на кратко да изгледам као дечак. Никад нам није дозвољавала да чупамо обрве, бријемо се, фарбамо... Сестра је у интернату офарбала косу, а кад је ова то сазнала, рекла јој је да таква не долази кући за викенд и да ће је убити! Мирела се много уплашила тих претњи. Од страха је хтела да се убије! Другарице из интерната су јој рекле да напише писмо Центру за социјални рад и опише услове у којима живимо и како се Весна понаша према нама. Иначе, Центар за социјални рад нас је можда три пута обишао откад смо живели код ње, а ми бисмо се тада правиле да је све у реду - прича Милица и додаје да су социјални радници по пријему тог писма дошли по њу у школу и одвели је на разговор:
Милица каже да би волела да смогне снаге и опрости родитељима и хранитељима, а затим да усвоји дете:
- Размишљала сам о опросту, читала много књига на ту тему, ишла у манастире... Носим гнев у себи, јер су ме родитељи напустили. Често будем љута на све људе и неповерљива сам. Тешко је, јер треба да опростим породици, хранитељима, људима код којих сам радила... Много њих се огрешило од мене и нанело ми зло у животу. Волела бих да једног дана имам довојно новца да могу да помажем другим људима, пре свега да усвојим дете и да га усрећим!
- Ушла сам у канцеларију, а тамо је била и она! Питали су ме да ли је све из писма тачно, а Весна ме је погледала у очи и рекла: "Желиш ли да одеш од куће као Мирела?" Само сам ћутала. Потом су ме одвели у другу просторију и поставили ми исто питање, а ја сам им тек тад признала да је све истина. Мирелу и мене су одмах сместили у привремену хранитељску породицу у Вршцу у којој смо били док нисам завршила прву годину средње фризерске, а она другу годину медицинске. Касније су нас пребацили у трећу хранитељску породицу у Новом Саду, код жене која је имала двоје деце. Била је коректна, није нас физички малтретирала. Код ње сам напредовала и почела да верујем у себе, порасло ми је самопоуздање.
Све време док се селила и тражила мало среће, Милица је мислила само на једно - родитеље! Чак 11 година није имала ниједну информацију о мајци и оцу. Маштала је како ће се сваког часа појавити на вратима, ухватити је за руку и повести кући!
- Никад се нисам бавила проституцијом! Било је мушкарца који су ми показивали новац испод стола, али сам ја то кулирала
- Ништа нисам знала о мами и тати, чак ни како се зову. Пошто имам специфично презиме, многи су ме питали: "Одакле су твоји?", а ја нисам знала да одговорим. Док сам била у дому и хранитељским породицама, замишљала сам како моја мајка изгледа, надала сам се да ће се сваког часа појавити и доћи по мене. Кад нас је Весна тукла, плакала сам и питала се: "Да ли мама мисли на нас? Да ли брине где смо, да ли смо живе?" Нико за 11 година није позвао да пита да ли смо сестра и ја живе! Занимало ме и како изгледа мој тата, на кога личим, каква ли сам била као беба... Била сам љута на маму што не долази - с тугом у гласу прича учесница ријалитија.
У средњој школи је сазнала истину о родитељима. Али уз ту истину, дошла је и нова бол. Њена мама више није била жива. Никада је није упознала, нити загрлила.
- Кад смо прешле у Нови Сад, одвели су Мирелу и мене у Центар за социјални рад и рекли нам да су нам пронашли родитеље. Упитала сам: "Је л' и оца и мајку?". Одговорили су да нам је мама умрла пре шест година, а да нам је тата у затвору. Разочарала сам се у живот! Тад сам упознала бабу и деду са мамине стране, али нисам имала осећај да је то неко мој. Убрзо је деда умро и сахрањен је поред моје мајке. То ми је био један од најтежих тренутака у животу! Тад сам први пут видела њену слику, и то на гробу! Пала сам, лежала на земљи, туга ме је обузела... Презрела сам свет, људе, болело ме што се све тако десило и што је никад нисам упознала. Потом је тата изашао из затвора и дозволили су да га виђам само у Центру за социјални рад. Мени је то било мало, па сам бежала из школе да бих била с њим. Био је алкохоличар, рекла сам му да не желим да га виђам ако пије, па је престао. Шетали смо заједно, држао ме је за руку... - описује Милица сусрете са оцем, који се, нажалост, опет одао пићу:
- Сећам се да ме је молио да му певам песму: "Личиш на мога оца"од Цеце Ражнатовић. Снимао би ме телефоном и онда то слушао док не заспи. Била сам му мезимица! Видела сам га свега десетак пута, када су ми јавили да је умро. Сви које сам икада имала су умрли! Да имам ову памет и животно искуство, одвела бих га на неку клинику да се лечи. Можда би још поживео.
Уколико желите да сазнате још најсвежијих вести о учесницима ријалитија "Задруга", можете их пронаћи на ОВОМ линку