"ДЕЦА ДЕЛИНКВЕНТИ МЛАЋЕНА СУ ОД СВОЈИХ РОДИТЕЉА" Професор одговорио на често питање "Да ли треба батинама кажњавати дете?"
Открио је ефикасне методе васпитања
Васпитати дете веома је одговоран задатак, а родитељи често праве грешке које се на дете одражавају током целпг одрастања. Професорка Милица Новковић стално је говорила о томе како плишано родитељство утиче на дете.
Међутим, многи се питају колико начин васпитања од самог рођења игра улогу у даљем животу. У једном интервјуу угледни дечји психијатар проф. Светомир Бојанин одговарао је на питања и дао савете свим родитељима о одгајању деце од најранијих дана, као и каснијим проблемима у школи и одрастању.
РОЂЕНА ПРВА БЕБА СА ТРИ РОДИТЕЉА: Британци спровели револуционарну оплодњу!
ЈЕДНОСТАВНЕ ДИЈЕТЕ наших певачица уз које су се ПРЕПОЛОВИЛЕ: Тијана је скинула 45 кг, а уз ову исхрану Наташа није имала ни 60 кг
Пренатално доба је врло значајно за наш живот. Од тренутка зачећа, будући тата и мама испуњавају фантазију о свом детету, размишљају о детету у најлепшим појмовима. То је такозвана "фантазматична колевка". Међутим, кад се то дете роди, постаје једно стварно дете, тада се често догађа да оно не одговара нашој фантазматичној колевци. Онда оно порасте, а ми све више завољевамо то што је у нашем наручју, и полако та фантазматична колевка усахне. Међутим, не бива то увек.
Каква треба да буде припрема будућих родитеља?
У нашем времену је све постало некако вештачко и стално се траже неки научни модели понашања, што је немогуће. Научних модела понашања нема, ни васпитања научног нема. За мајку, родитеља уопште, важно је да зна нешто више о себи и својој нарави. Кад су питали Гадамера, познатог немачког филозофа и педагога: Како да васпитамо своју децу и млађе генерације, он је рекао: Васпитајте прво себе. Онда ће вам само доћи како да васпитате вашу децу, младе генерације.
А какво образовање да им дамо? Он одговори: Образујте прво себе. Ту ћете наћи одговор како да образујете своју децу. Дакле, проблем је како да разумемо наше дете. И како да се разумемо са нашим супругом, са околином у којој живимо. То је исти проблем, само су различите нијансе. То како се разумети је пут како да мајка ради на себи.
Како се успоставља природан однос и разумевање детета?
Постоје разговори. Разговарамо да бисмо нешто сазнали, а не да бисмо некоме наметнули своју мудрост. Разговарамо да бисмо нешто чули и да бисмо направили равнотежу између наших хоризоната и посматрања света тог другога са којим разговарамо. Јер, разумевање је постало из љубави. Без разумевања нема љубави. Дете пуно тога разуме кад ми њега разумемо. Ту почиње његово осећање љубави према нама. Није природно да се тата и мама праве другови својој деци. Дете има потребу да има другове, с њима хоће да се ваља по патосу, да игра фудбал. Има потребу и да има учитељицу, која га учи стварима, појмовима, понашањима. А има маму и тату који га воле неизмерно, али чија љубав има и одређени смисао. Дете има потребу да има ауторитет. Не ауторитет камџије и шамара, него ауторитет часног и естетског понашања. Бити природан значи: трудити се да се понашаш што ближе спрези односа часног и естетског.
Има ли оправдања за батине као васпитно средство?
Батине у породици никад нису добре. Могу се све ствари решавати без батина. Али, много је мањи грех ако, у некој ситуацији гнева, некад и ошамаримо дете, него ако се према њему лажно понашамо. Сваку лажност дете препозна. Препозна ако га тучемо из некаквих наших страсти садистичких, ако је то садизам одраслог над слабијим, кад је тај родитељ испразнио свој гнев, мрзовољу, свој тужан живот. Препозна и кад се појави очај због њега, па смо га ошамарили. Батине не могу никога васпитати на добро, нити се може научити батинама да неко некога воли.
Батине, шамар, увек су пад родитељства и васпитања. О сваком шамару који родитељ удари свом детету, може да се напише мали роман. Не можемо шамарима и батинама васпитавати дете. Јер, ако почне да се боји бола, оно ће престати да се боји моралног пада. А ако се не боји моралног пада него бола, свагда тамо где нема бола, он ће ићи у морални пад. Имамо доказа томе: сва деца која краду и која су деликвенти, млаћена су зверски од својих родитеља. Батина није никога научила да се окане порока и да се окане неморала, чак је и гурала у неморално понашање.
Како тумачите став да је "батина из раја изашла"?
Да је батина била ваљана, не би ни излазила из раја.
Каква је васпитна спрега школе и родитеља?
Киркегорд је, средином 19. века, учио како да ми подучавамо: морамо да разумемо како онај други разуме и шта разуме, и са те позиције да га поведемо ка оном што мислимо да треба да разуме. То треба да знају учитељи у школи, проповедници у Цркви и родитељи у раду са децом. Питам се, кад дете дође из школе и има слабу оцену, да ли тад родитељ учини напор да схвати зашто дете то не зна? За коју руку да га ухватим на тој његовој тачки гледишта, да с њим ишетам на неку ведрину, на неки простор где он може да разуме? Зашто бежи од школе? Коменски, творац садашњег масовног школства у 17. веку, каже да школа не сме да даје детету ништа што дете не разуме или не воли. Погрешан је став да школа не треба да васпитава, него само да даје информацију. Васпитава и простор где си ушао - да ли је тај простор неуредан, да ли је чист, да ли ту има књига, или има само фудбала, или нема ништа. И кад изађемо на улицу - како ходамо, како смо обучени.
Разговор водила Ивана Радовановић, објављено у часопису "Православље", бр. 1043, 1. септембар 2010. године