Гинеколог открива: Да ли МУШКАРЦИ треба да присуствују ПОРОЂАЈУ?

Влада мишљење да мушкарци и жене различито реагују на бол и на болести, и углавном се ту мушкарци помињу као слабији пол. Наравно да не постоји разлика која је обележена полом

Влада мишљење да мушкарци и жене различито реагују на бол и на болести, и углавном се ту мушкарци помињу као слабији пол. Уврежено је мишљење да порођајни бол мушкарци не би издржали и да, када би се они порађали, људска врста не би опстала.

Наравно да мислим да не постоји разлика која је обележена полом и да има преосетљивих и жена и мушкараца, али из моје праксе могу да потврдим да постоји врло посебан однос мушкараца према трудноћи, порођају и свему што је у вези с тим.

Кључни тренуци

До пре петнаест година мушкарци нису желели да учествују у трудноћама и порођајима својих партнерки, и заиста је постојала одређена дистанца према томе. Онда се време променило, брачни парови су почели заједно да долазе на прегледе и мушкарци су постали активнији учесници у трудноћама. Мало касније, у нашим породилиштима се отворила могућност да очеви присуствују порођају и на самом почетку те иновације ми лекари смо били забринути.

Наравно, већ у старту на то су се одлучивали само они који су имали довољно храбрости. Жене су на тим порођајима биле опуштеније и боље су сарађивале.По процедури, жена лежи у боксу за порођај прикључена на ЦТГ апарат који бележи срчану радњу плода и контракције материце, а лекар сваких сат времена врши преглед, док у међувремену бабица повремено обилази породиљу. Будући отац је све време уз породиљу и она ниједног тренутка није сама. Кад има болове, подршка коју добија чини да јој све изгледа брже и лакше. А када дође тренутак порођаја, боље се концентрише на команде.

Ипак, добар потез

Сви смо знали за причу од пре тридесет и више година, када је једна чувена професорка и начелница породилишта увела зета на порођај своје ћерке. Порођај је текао нормално и све је било у најбољем реду, док се у кључном тренутку зет није онесвестио и приликом пада разбио главу. Настала је таква паника и драма да се жена практично породила сама, док се екипа бавила њеним мужем. Иако смо под утиском ове приче били препаднути, показало се да је присуство очева на порођају добар потез.

Али, велика је истина, када је у питању порођај, да су жене у кључним тренуцима прибраније и храбрије, јер увек прво мисле о беби, па о себи.

Данас могу да кажеНеобичне реакције

Најупечатљивији догађај у том смислу био је приликом једне интервенције када сам, заједно са колегом, радила амниоцентезу.То подразумева да се под контролом ултразвука једном танком иглом убоде стомак труднице и узме мало плодове воде за анализу.

Данас се та интервенција све мање ради, јер постоје пренатални тестови, али до пре пет година то је била врло честа и уобичајена процедура. Није ни много болна, јер је та игла танка, али је ипак присутан осећај нелагодности.

Ради се врло брзо и жене то добро подносе. Једном приликом, супруг је инсистирао да присуствује процедури. То није уобичајено, али убедио је мог колегу неким причама да је он велика подршка супрузи која је у паници. Уведе га колега и врло брзо и ефикасно заврши интервенцију. Човек пође да изађе и на прагу чекаонице падне и потпуно изгуби свест.

Будући отац је све време уз породиљу и она ниједног тренутка није сама. И кад има болове, подршка коју добија чини да јој све изгледа брже и лакше

Чекаоница пуна жена. Нико не мрда. Почесмо уобичајену процедуру, али човек баш у дубокој несвести. Шта ћу, позовем хитну помоћ. Кажем: „Зовем из гинеколошке ординације и имамо проблем, мушкарца у несвести”, а диспечер ми каже:

„Мислите жену у несвести?”

„Не, мислим мушкарца, баш као што сам и рекла.” Ја сам помислила да има неко друго обољење, али се испоставило да је тако реаговао само од великог страха и шока.

Промена набоље

Наравно, нису баш сви мушкарци овако осетљиви,Променила су се времена, интернет је практично омогућио директне преносе свега, па и порођаја и операција. Мушкарци су постали далеко активнији у трудноћама својих партнерки, али једна ствар не може да се предвиди ни да се планира, а то су емоције.

Долазак бебе, новог живота на свет, нешто је најемотивније и за нас којима је то професија, а за родитеље је догађај који помера сва искуства и очекивања и нико се не може припремити за то, па ни будући тата. али има их приличан број. Најважније је да будуће тате сами процене колико могу да учествују у порођају, а ми смо ту да их мало охрабримо и пружимо подршку, али и да их одоговоримо, ако предосећамо катастрофу. Може доста добро да се процени ко је заиста део приче, а ко би да се јуначи.м да су се ствари промениле набоље, осим једног податка који је константан, а то је чувени страх од игле, који је много више заступљен код мушкараца.

Остатак текста прочитајте на tosamja.media.