"Сматрамо се ВЕЛИКИМ ВЕРНИЦИМА, а не знамо ПРАВОСЛАВНУ ХИЈЕРАРХИЈУ": Ево ко су архиепископи, митрополити и владике и ко има ВРХОВНУ ВЛАСТ
Из незнања или пуке необавештености тек, велики број Срба не зна разлику између свештеника и монаха. Слично, сви знају које патријарх, али ко су заправо епископи, архиепископи, ђакони...
Архиепископ, епископ, митрополит... многи верници употребљавају ове титуле, а заправо ни не знају шта у хијерархији Православне цркве значе. Данас је време да коначно станемо на крај свим недоумицама.
Црквена јерархија представља пре свега икону Царства небеског заједно на Светој Евхаристији са верним народом и као таква Црква изображава тројичан начин постојања (у заједници Оца и Сина и Светога Духа). У Православној цркви постоје, још од апостола установљена, три чина (степена) свештенства, и то: епископски (владичански), свештенички и ђаконски. Сви остали су изведени из ова три основна степена.
Православље познаје СОЗЕРЦАВАЊЕ, да ли је то исто? Архимандрит Михаило открива СТАВ ЦРКВЕ према МЕДИТАЦИЈИ - ово нисмо очекивали!
Српкиње, ПОМОЛИТЕ се БОГОРОДИЦИ сутра уз речи ове МОЛИТВЕ - У кући се не ради ништа, а овако ћете знати и каква нам јесен стиже
Свештеник Душан је сликовито објаснио црквену хијерархију. Многим верницима није било јасно ни да ли су митрополит и архиепископ исто, или су то две различите титуле, ево шта он каже:
- У Православној цркви су три степена јерархије, чији чланови се постављају рукоположењем. Због тога се и назива: јерархија хиротоније, рукополагања. То су епископи, презвитери (свештеници) и ђакони. Право рукополагања имају само епископи. Поред тога постоји и тзв. јерархија јуриздикције. У ову јерахију спадају они епископи, презвитери и ђакони, који су обичајним правом, прописима канона или каквим год црквеним одређењем или закључком, добили извесна права или предности над себи једнакима, као патријарси, митрополити, протојереји, игумани, протођакони, архиђакони итд.
- Код епископског степена имамо јерархијски степен архиепископа и митрополита. Архиепископ је први епископ или епископ прве столице (в. 46. правило Картагинског сабора) која се одликује почасним рангом, док митрополит није само епископ своје епархије, него врши неку вишу власт и над епископима других епархија. Према томе је обично бивало да се она епископија, где је митрополит био епископ звала, за разлику од оних које имају само обичне епископе, архиепископија (прва епископија). Отуда су се митрополити називали и архиепископи. Име митрополит (μητροπολιτης од μητροπολις главни град земље) је први пут употребљено на Првом васељенском сабору 325. године, да би се њиме означили епископи римских главних градова, који су према старом обичају и навици вршили извесну власт над суседним епископима.
- Кад је пак Римско царство, а према томе и Хришћанска црква, раздељена у дијецезе и провинције или епархије и митрполити главних градова који су имали јуриздикцију (власт) изнад једне целе дијецезе, називали су се једни патријарси други егзарси, па је име митрополит остало само за епископа главног града провинције, под чијом су јуриздикцијом били епископи провинције и који је (митрополит) био потчињен патријарху или егзарху. У неким крајевима био је он и самосталан (аутокефалан), као на пр. митрополит Кипра, Чешке и Словачке…
- Данас није безусловно потребно да митрополит има своје седиште у главном граду земље, него се митрополитом зове епископ са митрополитским правима (Л. Мирковић, Литургика И део, 66-67). У Српској православној цркви биле су од укидања Пећке патријаршије 1766. године три митрополије: београдска, карловачка и црногорска, које су се 1920. године ујединиле, са осталим деловим Српске цркве у Српску патријаршију. После тога титулу митрополита су добили епископи у главним градовима појединих бановина. Патријарх је задржао титулу "митрополит београдско-карловачки", атитуле митрополита су добили епископи у Загребу, Сарајеву, Скопљу и Цетињу.
- Ови митрополити немају никакву власт над епископима покрајине, раније републике, а данас самосталне државе. Једино, кад се на тој територији састану сви епископи на конференцију, тада председава митрополит, епископ главног града. Митрополит Амфилохије има и титулу архиепископ, али опет нема никакве власти над епископом никшићким Јоаникијем, или милешевским Филаретом, чија се епархија простире и на део Црне Горе. Надам се, драги моји, да вам је сада јасна титула и звање митрополита.
- Уз поздрав братске љубави о. Душан