Џордан Питерсон убраја се у неке од најутицајнијих, премда и најконтроверзнијих мислилаца данашњице, па се његове изјаве често цитирају, али и оснажују људе. Између осталог, он често говори и о васпитању деце, а уврштен је на листу од 35 највећих светских стручњака у тој области.

Верује се да ДЕЧАК-УБИЦА СА ВРАЧАРА нема формирану ВАЖНУ КОМПОНЕНТУ ЛИЧНОСТИ, првих 5 година је КЉУЧНО

Верује се да ДЕЧАК-УБИЦА СА ВРАЧАРА нема формирану ВАЖНУ КОМПОНЕНТУ ЛИЧНОСТИ, првих 5 година је КЉУЧНО

Овај ПОРЕМЕЋАЈ поприма ЕПИДЕМИЈСКЕ РАЗМЕРЕ у Србији: Инсулинска резистенција погађа све већи број младих људи, а посебно ЖЕНЕ

Овај ПОРЕМЕЋАЈ поприма ЕПИДЕМИЈСКЕ РАЗМЕРЕ у Србији: Инсулинска резистенција погађа све већи број младих људи, а посебно ЖЕНЕ

Овог пута преносимо одломак из његове књиге "12 Рулес фор Лифе", а тиче се критике родитеља који не уче своју децу дисциплини, већ од њих праве "мале богове".

Недавно сам видео трогодишњег дечака како полако прати мајку и оца на препуном аеродрому. Силовито је вриштао у интервалима од пет секунди, и што је још важније, радио је то намерно. Као родитељ, могу да то проценим по тону, иритирао је своје родитеље и стотине других људи како би придобио пажњу. Можда му је нешто требало. Али то сигурно није био начин да то добије, а родитељи су морали да му то ставе до знања. Тридесет секунди пажљиво усмереног решавања проблема би зауставило ту срамну епизоду .Промишљенији родитељи не би дозволили да неко до кога им је искрено стало буде предмет презира гомиле.

Такође сам видео пар који није могао или није хтео да каже НЕ свом двогодишњаку, који је био приморан да га надгледа где год да крене, и да прати шта ради током сваког тренутка њихове друштвене посете која би требало да буде пријатна, јер се толико лоше понашао чим не би било најстрожег надзора да нису могли да му дају ни секунду истинске слободе без ризика. Жеља његових родитеља да пусте дете да прати своје импулсе без њиховог мешања , произвела је управо супротан ефекат. Одузели су му независност јер се нису усудили да га науче шта значи "НЕ". Није имао представу о разумним границама које омогућавају максималну аутономију малишана.Био је то класичан пример превеликог хаоса који доводи до превеликог реда. Слично, видео сам родитеље који су били неспособни да се упусте у разговор одраслих на вечери јер су њихова деца, узраста од четири и пет година, доминирала тим друштвом, једући средину од сваког парчета хлеба на столу, и све окупљене тиранишући на различите начине, док су они то немоћно и посрамљено гледали.

Када је моја, сада већ одрасла, ћерка била дете, друго дете ју је једном ударило по глави металним камиончићем. Гледао сам то исто дете, годину дана касније, како злобно и на кварно гура своју млађу сестру уназад преко стакленог стола. Мајка га је одмах потом подигла (али не и своју уплашену ћерку) и пригушеним тоном рекла да не ради такве ствару, док га је утешно тапшала на начин који је јасно указивао на одобравање. Желела је да производе малог бога - цара универзума. То је неизречени циљ многих мајки, укључујући чак и оне које себе сматрају заговорницама пуне родне равноправности. Такве жене ће се гласно успротивити било којој команди одраслог мушкарца, али ће у секунди одјурити да свом потомку направе сендвич који је он захтевао док је бесумочну играо видео игрице. Будуће партнерке таквих дечака имају све разлоге да мрзе своје свекрве. Поштовање жена? То је за друге дечаке, друге мушкарце, не за њихове драге синове!

Родитељи су судије друштва

Родитељи су судије друштва. Они уче децу како да се понашају тако да други људи могу да комуницирају смислено и продуктивно са њима.

Занемаривање и малтретирањуе који су саставни део лоше осмишљених или чак потпуно одсутних дисциплинских приступа могу да буду намерни - мотивисани експлицитним, свесним (иако погрешним) мотивима родитеља.

Али често су модерни родитељи једноставно паралисани страхом да их деца више неће волети ако их буду казнили из било ког разлога. Они изнад свега желе пријатељство своје деце и спремни су да жртвују поштовање да би га добили. Ово није добро! Дете ће имати много пријатеља, али само два родитеља. Зато сваки родитељ треба да научи да толерише тренутни бес или мржњу коју им деца упућују, након што се преузму неопоходне корективне радње, јер је капацитет деце да уоче дугорочне последице или да брину о њима веома ограничен.

Родитељи су судије друштва. Они уче децу како да се понашају тако да други људи могу да комуницирају смислено и продуктивно са њима.

Сећам се да сам једном повео ћерку на игралиште када је имала око две године. Играла се на мајмунским решеткама, висила у ваздуху. Један мали безобразник отприлике истих година стајало је изнад ње на истој шипки за коју се држала, гледао сам га како се креће ка њој, а он ми је узвраћао поглед. Полако и намерно је газио њене руке и то све већом снагом, изнова и изнова, док је зурио у мене. Тачно је знао шта ради. Ето ти, матори - то је била његова филозофија. Већ је закључио да су одрасли вредни презира и да може безбедно да им пркоси. Његови су му родитељи наменили бедну будућност. На његово огромно изненађење, зграбио сам га и бацио са пењалице. Не, нисам то урадио, Заправо сам одвео своју ћерку негде другде. Али за њега би било боље да јесам.