ПРЕЖИВЕЛА КЛИНИЧКУ СМРТ, САХРАНИЛА БРАТА, СИН ЈОЈ ЗАВРШИО ИЗА РЕШЕТАКА: Потресна судбина познате певачице
Била је најлепша девојка у граду, удала се, а затим развела, син јој завршио у затвору
Босанскохерцеговачка певачица која се сматра једним од највећих неговатеља севдалинки, Ханка Палдум, прве афинитете према музици показала је још у родном Чајничу.
Рођена је 28. априла 1956. године у породици Муја и Пембе Палдум који су пре Ханке добили сина Мустафу, а потом певачици подарили брата Смаила и сестре Разу и Расему. Ханкин млађи брат Смаил, који је у педесетој години преминуо од рака плућа, главни је кривац за певачицине музичке почетке јер јој је био велика помоћ и подршка да успе на том путу.
ЗАДАХ, ЛОШЕ ВАРЕЊЕ, ПРОМЕНЕ НА КОЖИ: Тело вам шаље СИГНАЛЕ за УЗБУНУ, ово је знак да морате ОДМАХ да РЕАГУЈЕТЕ
Варају на сваком кораку: Мушкарци РОЂЕНИ у ова три знака, НЕ знају ШТА је ВЕРНОСТ, брзо губе интересовање
Ипак, најлепше чари живота легендарна певачица спознала је крај три године старијег супруга Мурадифа са којим је у заједници добила ћерку Минелу и сина Мирзу, али је њиховог брак пре тринаест година ипак окончан. Пуштајући да се у њеним сећањима преплићу дивни, али и они много мање пријатни догађаји, певачица евоцира успомене на најранију младост.
"Како године пролазе, теже ми је да се сетим догађаја који су ми се десили пре три дана, али су ми зато успомене из детињства сваким даном све сликовитије. Никада нећу заборавити први дан у школи и безбрижност коју сам осећала не знајући какве ме све обавезе очекују. Одрасла сам у строгој патријархалној породици у којој су посебна и строжа правила важила за женску децу. Васпитавана сам тако да ми није било дозвољено да се дуго задржавам напољу и на улици, већ да време проводим са породицом код куће. Можда сам се и зато радовала одласку у школу јер је то била прилика да сусретнем неке нове људе. Наш први комшија који је живео у нашој кући као подстанар, Албанац Хилмаја Јунику, први је приметио моје вокалне способности. Волео је да ме слуша како певам, па је често другу децу знао да утишава и смирује као бих ја дошла до изражаја објашњавајући да, док ја певам, има осећај да слуша радио."
"Пред мој полазак у средњу школу, по жељи мојих родитеља преселили смо се у Сарајево, што је за мене био веома тужан период, али сам се убрзо навикла на нову средину", говори Ханка којој је највећа подршка у животу и на почетку каријере био брат Смаил.
"Једног дана је мој сада покојни брат одлучио да ме одведе у културноуметничко друштво Будућност, сматрајући да бих се ја тамо одлично уклопила. С обзиром на то да су ми родитељи били веома строги и да није било шансе да ми дозволе да одем на аудицију, уз братовљеву помоћ искрала сам се кроз прозор и отишла на петнаест минута до места на коме су се састајали чланови тог друштва. Када ме је тадашњи директор Будућности Марјан Равлић чуо како певам, одмах је пожелео да будем њихов члан. Познајући свог оца знала сам да је готово немогуће да ми се та жеља испуни, али смо га захваљујући господину Марјану, који га је некако убедио, и мом најстаријем брату Мустафи, који је пристао да ме прати на путовањима, убедили и ја сам почела да певам, али и да глумим у том друштву. Моја енергија и истрајност у ставовима, као и жеља да се бавим музиком, допринели су да се одлично снађем на наступима", открива певачица коју је у младости задесила и велика трагедија.
"На самом почетку мојих наступа суочила сам се са великом тугом када ми је умро отац. Били смо породица у којој се увек знало ко коси, а ко воду носи и увек смо били ту једни за друге. Када је отац умро, мој најстарији брат преузео је на себе вођење домаћинства, сву одговорност и бригу о породици. Мајка нас је још у детињству учила да морамо као браћа и сестре увек да будемо ту једни за друге. Знала је да нас проклиње када примети да смо се посвађали и да међу собом не разговарамо. Праву братску и сестринску љубав и срећу спознали смо када смо сазрели и од тада смо нераздвојни и једни другима велика подршка".
Ханка је важила за једну од најлепших девојака у Сарајеву, због чега је током похађања средње трговачке школе нон-стоп била на мети удварача.
"Младост и тинејџерски дани период су када се буде љубав и прве емоције. Имала сам симпатије, а увек су ме привлачили фини и културни момци који су по нечему одударали од околине. У то време није било пристојно јавно испољавати емоције јер би нас обузимали стид и срамота. Било је доста момака који су покушавали да ме освоје и који су били заинтересовани за мене, али ја сам их избегавала јер сам се плашила љубави, знајући шта она са собом носи. Мој први момак био је заправо мој муж, с којим сам се у почетку само дружила. Мајка ми није дозвољавала да се задржавам дуго напољу, па смо се најчешће виђали на путу од куће до школе. Мурадиф је у периоду када смо се упознали био студент књижевности, а ја сам још била средњошколка. У самом старту је био веома учтив и имао је дивне манире. Често смо после школе ишли заједно на кафу и лимунаду, освајао ме је полако и дуго, па му је пошло за руком да се заљубим у њега."
"Венчали смо се у Дувну 1976. године у месту где је Мурадиф одрастао, пошто се његов отац као дете доселио из Ливна одакле потиче фамилија Бркић".
Након ступања у брачне воде са својим супругом основала издавачку кућу Сарајево диск, за коју је објавила неке од својих највећих хитова.
"Пошто је дипломирао и одслужио војску, мој супруг је решио да уз помоћ пријатеља Браца Џирла оснује издавачку кућу. На неки начин смо, спојивши рокенрол и народни мелос, направили прави преокрет у народној музици. Први смо из народне бранше правили концерте на стадионима и у дворанама. Имала сам срећу да публика на самом почетку моје каријере заволи нумере које сам изводила, а међу њима је песма Вољела сам, вољела. Након одличне сарадње са Милићем Вукашиновићем, који је компоновао за мене, уследио је муњевити успех и освајање нових простора. Све се дешавало нагло, у прилог чему говори податак да је моје име уочи концерта у Нишу на плакатима који су га најављивали грешком написано као Ханко".
Неколико година након муњевите популарности први пут се остварила и у улози мајке. 1981. године када је на свет донела ћерку Минелу, а пет година након тога родила је и сина Мирзу.
"Имала сам веома тешке порођаје, а током оба сам због здравствених компликација доживела клиничку смрт. Тежи ми је био порођај са Мирзом када сам неколико минута била мртва, чега не волим да се присећам. Мајчинство сам доживела као природан след ствари у животу и увек сам себе сматрала првенствено женом и мајком, па тек онда уметницом. Музику сам сматрала делом себе, никада нисам обраћала посебну пажњу на каријеру нити сам се оптерећивала пословним успесима, већ ми је важније било да своју децу изведем на прави пут. Минела је увек била моја десна рука, велика помоћ, а поготово сам, док је била мала, могла сам да се ослоним на њу."
Иако је њен супруг на прави начин водио њену каријеру, у приватном животу им нису цветале руже. Због тога су решили да ставе тачку на 13 година дуг брак,
Након развода, певачица се посветила послу и заљубила се у београдског фудбалског тренера, Миладина Живадиновића. Он ју је пратио на концерте, путовали су заједно у Кувајт, а како су тада брујали, он ју је и запросио. Певачица је наводно одбила да се уда за њега па су убрзо раскинули. 2015. године као бомба је одјекнула вест да је њен син, Мирза је доживео саобраћајку након које је завршио у затвору и осуђен на 2 године затвора. Певачица није крила да јој је то јако тешко пало.
"Тешко ми је као што би било свакој мајци, али ту емоцију држим за себе. Многи моју несрећу злоупотребљавају, али се не осврћем на тако нешто. Мој син је добро, у једну руку, иако не може бити добро, зато што је у затвору", рекла је Ханка својевремено.