Став Цркве према НОВОГОДИШЊИМ ОБИЧАЈИМА - Отац Срба открива када ДАРИВАТИ МАЛИШАНЕ и треба ли КИТИТИ ЈЕЛКУ
Нова година нам је пред вратима, па смо упитали свештеника Србу да ли треба даривати децу, те какав је став Цркве према обичајима кићења јелке и дочекивању Деда Мраза. Наиме, многи верници су у недоумици да ли се малишанима треба давати поклони за Нову годину и ако да, када - 1. или 14. јануара. Кратак осврт на историју грегоријанског и јулијанског календара би нам могао помоћи у разумевању ове дилеме
Ближи се Нова година и многи се радују, а посебно деца. Зимске чаролије куљају рекламама, а у понуди су разни поклони који маме малишане који се већ увелико пишу писма Деда Мразу.
Ипак, наша Црква сматра да Нова година треба да се обележава према грегоријанском календару - 14. јануара, а не по јулијанском календару, 1. јанура.
Многи верници су зато у недоумици да ли своје малишане треба да обрадују 1. или 14. јануара поклонима и да ли је уопште обичај даривања прихватљив у православној вери. У знаку надолазеће Нове године, на ова питања нам одговара свештеник Срба.
Сутра увече због Светог Николе обавезно ОСТАВИТИ ЦИПЕЛЕ НА ПРОЗОРУ - Сва женска деца рођена 18.децембра имаће ЈЕДНУ ПОСЕБНУ СТВАР
Пола Срба СЛАВИ, а пола иде на СЛАВУ - Ево зашто је СВЕТИ НИКОЛА најмасовнија српска слава и који ОБИЧАЈИ и традиције важе на овај велики празник
Јулијански и грегоријански календар
Све до 1. јануара 1919. године, у Србији и Црној Гори, Божић је падао 25. децембра а новогодишња ноћ 31. децембра, како по црквеном календару, тако и по државном. Уједињењем у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, држава Србија је прешла на Грегоријански клендар а црква не, и од тог времена постоји тај раскорак датума у црквеном и званичном календару код нас.
У време реформи календара на западу, вечина православних земаља била је под турском влашћу. Цариградски патријарх Јеремија Други одбио је на позив папе Григорија Тринаестог да прихвати исправку календара, а цела ствар одбијена је и у Русији. Срби су се под календарским ударом са запада нашли тек после слабљења моћи турске империје. Патријарх Арсеније Чарнојевић успео је да одбије предлог цара Леополда Првог да Срби пређу на папски календар, што је 1814. године поновио и митрополит Стефан Стратимировић у преписци са царем Францем Првим.
Календар Милутина Миланковића
Почетком овог века цариградски патријарх Јоаким Треци безуспешно је инсистирао на договору свих православних цркава око календара. Када су после Првог светског рата поједине православне државе увеле нови почетак рачунања времена у државној администрацији (Краљевина СХС 1919, Грчка 1923, а потом Турска, Бугарска, Румунија ) питање календара постало је још акутније. На свеправославном конгресу у Цариграду 1923 године одлучено је да се израда новог календара, који би као тачнији од грегоријанског био прихвачен од свих православних, повери Милутину Миланковићу, професору небеске механике на Београдском универзитету.
Став патријарха Павла
За Православну цркву календарско питање постоји само у односу на канонске прописе о прослави Васкрса и празника у вези са њим, а не око питања тачнијег израцунавања тропске године и месечних мена која спада у домен астрономије - објашњава патријарх српски Павле у кланцу "Став Српске православне цркве о старом и новом календару", објављеном у Гласнику СПЦ 1982. године. Питање календара наци це се на дневном реду првог наредног Свеправославног сабора, мада се овим проблемом, додуше неуспешно, бавила и Прва предсаборска свеправославна конференција одржана крајем јуна 1977. године.
Треба ли даривати малишане 1. или 14. јануара или неког другог датума?
- Ја сам потпуно свестан да у 'данашњем свету' (као да је у јучерашњем све било у реду? !? ), понекада није лако бити Хришћанин и испоштовати оно што наша Црква учи. Али нико нам никада није ни обећао да ће нам, као Хришћанима, све бити лако и потаман… Ипак, ми смо дужно да поштујемо свој хришћански ритам живота и празнике. Јер, ако ми то не чинимо, ко ће други уместо нас? Или ћемо вечито мењати нашу традицију (овде мислим на Свето предање, а не на фолклорну традицију и народне обичаје) како би ишли у корак са осталим светом?
- Ако будемо пратили свет и његове обичаје, ко ће онда ићи за Христом и пратити Његово Свето предање? У овом периоду Православни хришћани дају поклоне: деца – на детинце (3 недеље пред Божић) мајке – на материце (2 недеље пред Божић) очеви – на Оце (недеља пред Божић). Остали, тетке, ујаци, стричеви и тд. дају поклоне на Бадњи дан. Дајући поклоне, они обавезно треба да кажу да је то за Детињце, Материце, Оце или за Божић – како коме приличи. Никако за Нову годину или нешто друго.
У склопу прославе Нове године спада и кићење јелке. Међутим, требало би истаћи да јелка за Нову годину код православних верника нема и не би требало да има некакав посебан значај. Такође, можемо рећи да исто важи и за Деда Мраза.
Српска православна црква обележава Нову годину 14. јануара по старом, јулијанском календару, служењем молебана, молитве за богомблагословену наступајућу годину. Осим Српске Православне Цркве, стари, календар поштују још и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори.