Stav Crkve prema NOVOGODIŠNJIM OBIČAJIMA - Otac Srba otkriva kada DARIVATI MALIŠANE i treba li KITITI JELKU
Nova godina nam je pred vratima, pa smo upitali sveštenika Srbu da li treba darivati decu, te kakav je stav Crkve prema običajima kićenja jelke i dočekivanju Deda Mraza. Naime, mnogi vernici su u nedoumici da li se mališanima treba davati pokloni za Novu godinu i ako da, kada - 1. ili 14. januara. Kratak osvrt na istoriju gregorijanskog i julijanskog kalendara bi nam mogao pomoći u razumevanju ove dileme
Bliži se Nova godina i mnogi se raduju, a posebno deca. Zimske čarolije kuljaju reklamama, a u ponudi su razni pokloni koji mame mališane koji se već uveliko pišu pisma Deda Mrazu.
Ipak, naša Crkva smatra da Nova godina treba da se obeležava prema gregorijanskom kalendaru - 14. januara, a ne po julijanskom kalendaru, 1. janura.
Mnogi vernici su zato u nedoumici da li svoje mališane treba da obraduju 1. ili 14. januara poklonima i da li je uopšte običaj darivanja prihvatljiv u pravoslavnoj veri. U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja nam odgovara sveštenik Srba.
Sutra uveče zbog Svetog Nikole obavezno OSTAVITI CIPELE NA PROZORU - Sva ženska deca rođena 18.decembra imaće JEDNU POSEBNU STVAR
Pola Srba SLAVI, a pola ide na SLAVU - Evo zašto je SVETI NIKOLA najmasovnija srpska slava i koji OBIČAJI i tradicije važe na ovaj veliki praznik
Julijanski i gregorijanski kalendar
Sve do 1. januara 1919. godine, u Srbiji i Crnoj Gori, Božić je padao 25. decembra a novogodišnja noć 31. decembra, kako po crkvenom kalendaru, tako i po državnom. Ujedinjenjem u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, država Srbija je prešla na Gregorijanski klendar a crkva ne, i od tog vremena postoji taj raskorak datuma u crkvenom i zvaničnom kalendaru kod nas.
U vreme reformi kalendara na zapadu, večina pravoslavnih zemalja bila je pod turskom vlašću. Carigradski patrijarh Jeremija Drugi odbio je na poziv pape Grigorija Trinaestog da prihvati ispravku kalendara, a cela stvar odbijena je i u Rusiji. Srbi su se pod kalendarskim udarom sa zapada našli tek posle slabljenja moći turske imperije. Patrijarh Arsenije Čarnojević uspeo je da odbije predlog cara Leopolda Prvog da Srbi pređu na papski kalendar, što je 1814. godine ponovio i mitropolit Stefan Stratimirović u prepisci sa carem Francem Prvim.
Kalendar Milutina Milankovića
Početkom ovog veka carigradski patrijarh Joakim Treci bezuspešno je insistirao na dogovoru svih pravoslavnih crkava oko kalendara. Kada su posle Prvog svetskog rata pojedine pravoslavne države uvele novi početak računanja vremena u državnoj administraciji (Kraljevina SHS 1919, Grčka 1923, a potom Turska, Bugarska, Rumunija ) pitanje kalendara postalo je još akutnije. Na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923 godine odlučeno je da se izrada novog kalendara, koji bi kao tačniji od gregorijanskog bio prihvačen od svih pravoslavnih, poveri Milutinu Milankoviću, profesoru nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.
Stav patrijarha Pavla
Za Pravoslavnu crkvu kalendarsko pitanje postoji samo u odnosu na kanonske propise o proslavi Vaskrsa i praznika u vezi sa njim, a ne oko pitanja tačnijeg izracunavanja tropske godine i mesečnih mena koja spada u domen astronomije - objašnjava patrijarh srpski Pavle u klancu "Stav Srpske pravoslavne crkve o starom i novom kalendaru", objavljenom u Glasniku SPC 1982. godine. Pitanje kalendara naci ce se na dnevnom redu prvog narednog Svepravoslavnog sabora, mada se ovim problemom, doduše neuspešno, bavila i Prva predsaborska svepravoslavna konferencija održana krajem juna 1977. godine.
Treba li darivati mališane 1. ili 14. januara ili nekog drugog datuma?
- Ja sam potpuno svestan da u 'današnjem svetu' (kao da je u jučerašnjem sve bilo u redu? !? ), ponekada nije lako biti Hrišćanin i ispoštovati ono što naša Crkva uči. Ali niko nam nikada nije ni obećao da će nam, kao Hrišćanima, sve biti lako i potaman… Ipak, mi smo dužno da poštujemo svoj hrišćanski ritam života i praznike. Jer, ako mi to ne činimo, ko će drugi umesto nas? Ili ćemo večito menjati našu tradiciju (ovde mislim na Sveto predanje, a ne na folklornu tradiciju i narodne običaje) kako bi išli u korak sa ostalim svetom?
- Ako budemo pratili svet i njegove običaje, ko će onda ići za Hristom i pratiti Njegovo Sveto predanje? U ovom periodu Pravoslavni hrišćani daju poklone: deca – na detince (3 nedelje pred Božić) majke – na materice (2 nedelje pred Božić) očevi – na Oce (nedelja pred Božić). Ostali, tetke, ujaci, stričevi i td. daju poklone na Badnji dan. Dajući poklone, oni obavezno treba da kažu da je to za Detinjce, Materice, Oce ili za Božić – kako kome priliči. Nikako za Novu godinu ili nešto drugo.
U sklopu proslave Nove godine spada i kićenje jelke. Međutim, trebalo bi istaći da jelka za Novu godinu kod pravoslavnih vernika nema i ne bi trebalo da ima nekakav poseban značaj. Takođe, možemo reći da isto važi i za Deda Mraza.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu. Osim Srpske Pravoslavne Crkve, stari, kalendar poštuju još i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj Gori.