Није само орах проблем! Срби, ово ДРВО масовно садите у дворишту, а НЕ ТРЕБА га имати близу КУЋЕ

Постоји правац у народној медицини који се зове дендротерапија, а засинива се на веровању да постоји дрвеће које нам даје и одузима енергију. Можда сте некада и приметили да поред неког дрвета осећате лоше или дехидрирано, уморно и слично. Постоји и веровање да када загрлите дрво које је енергетски јако оно може да уклони вашу негативну енергију, испуни вас позитивном и повеже вас са природом.

Култ дрвећа код Срба, имао је у прошлости важну улогу од рођења до смрти, у многим посовима, весељу и жалости, љубави и пријатељству, заштити од злих сила и стицању среће. 

Овај култ настао је као последица веровања да су људи постали од дрвећа и да после смрти настављају живот у дрвећу.  И данас је у нашим крајевима један од најзаступљенијих видова сујеверја оно чувено "Куцни у дрво"! Сваки пут кад му се деси нешто добро и лепо човек куцне у дрво и обично каже "да куцнем у дрво,да не чује зло".

Ово потиче из времена када се веровало да у дрвећу живе богови па кад је неко долазио да моли неког од тих богова за нешто он би прво додирнуо кору дрвета, а ако би му се жеља испунила,он је поново долазио до тог дрвета да куцне у њега и тиме се захвали богу за испуњену жељу.

Истовремено је постојало и веровање да око дрвећа облећу духови који су љубоморни на људску срећу па је куцање у дрво требало да "заглуши уши" тим духовима, како они не би чули да је жеља испуњена.

Стари Словени су такође веровали да у дрвећу бораве њихови покојници који их штите па су се и заклињали старим дрвећем, а изнад гробова својих покојника су садили стабла (углавном храста )  и приносили му жртве. Најсветије стабло Старих Словена био је храст или дрво Бога громовника (веровало се да зато гром најчешће погађа храст).

Под храстовима су се често налазили огромни камени жртвеници на којима су људи у старо доба приносили жртве боговима. Ти жртвеници су се могли видети у словенским земљама и по прихватању хришћансва, све до краја 15.века.

И гране храста биле су свете, па се храстово лишће приносило болесницима да би што пре оздравили, а и дан данас се негује култ храста, па се сече као бадњак за Божић.

ЛИПА

Липа се и код старих Словена и код Срба сматрала за свето дрво. Стари Словени су живели у липовим шумама и веровали су да их липа чува од зла и урока. Користили су је и као лек али су је ипак садили мало даље од куће.

У липовим шумама  су сакупљали  мед и восак, а од меда су правили своје омиљено пиће, медовину. У неким крајевима и данас постоји веровање да ће онај ко посече храст или липу умрети или тешко оболети.

Уколико то ипак уради, мора на пању исеченог дрвета да принесе жртву, односно да некој домаћој животињи (обично кокошки), одсече главу истом секиром којом је исекао стабло.

БРЕЗА

Бреза је дрво које је било јако важно Словенима који су почетак године обележавали паљењем ватре од брезових грана. Често су, због заштите од урока од дрвета брезе правили дечије колевке, а болесници који су имали грозницу, одлазили су у брезову шуму где би протресли три младе брезе након чега је њих престајала да тресе грозница.

Интересантно је да су са прихватањем хришћанства  брезу почели да сматрају за проклето дрво, јер је Исус шибан брезовим гранама. Лековита својства брезе су и данас позната. Од коре брезе се прави течност за облоге и за раст косе, а брезове гранчице се користе у саунама.

БУКВА

Буква сее сматрала за добро и корисно дрво. Сматрало се да кући код које расте буква не могу наштетити никакви уроци. Од дрвета букве правиле су се ритуалне луле, а сам боравак испод стабла букве делује умирујуће.

Као лек против главобоље користи се стављање листова као хладна облога на чело, а против желудачних болова ставља се комад коре у уста. Познато је и да су се у тешким временима млели буквини орашчићи и од њих месио хлеб.

ЈАСЕН

Јасен је  велико и снажно дрво и увек је био веома поштован. Од овог дрвета су некада прављени лукови, а ако је испод овог дрвета извирала вода, сматрало се да је то срећа за цео крај.

ТИСА

Тиса је дрво које ужива посебно поштовање код Срба и сматра се за заштитно дрво. Ово дрво се не сече, а од његових грана се праве заштитне амајлије у облику крста и носе се ради заштите од злих духова и разних опасности.

ОРАХ

За орах су такође везана интересантна веровања. Ово дрво је изазивало велико поштовање, али и страх код наших предака.

Орах се никада није садио у близини куће, како због корења које може да се завуче под темељ и сруши кућу, тако и због сенке која пада на кућу, а за коју се веровало да предвиђа смрт.

Исто тако се веровало да није добро ни седети у хладовини овог дрвета и да ће онај ко заспи исод крошње ораха да се пробуди болестан, а можда се више и нећа пробудити. Веровало се да је ово дрво преко свог дугачког корена повезано са подземним, демонским светом и да у њега често удара гром.

Исто тако се веровало да се у крошњи ораха састају вештице па ако плод ораха буде сув и нејестив, то је значило да су у крошњи тог дрвета биле вештице и такво стабло је требало хитно да се поткреше, а некада и посече. Проблем је представљало то што је ово дрво једно од оних која не смеју да се секу па би онај ко га је посекао морао на пању тог дрвета да принесе жртву. Али без обзира на све, плодови ораха су обавезни на столу за Бадњи дан и Божић.

ДРЕН

Дрех је дрво које се увек повезивало са здрављем јер то дрво прво процвета у пролеће, а задње даје зреле плодове.

Да би деца била отпорна и здрава „као дрен“ за богојављење им се давало да поједу цвет дрена, а за Ђурђевдан би се стављао у воду којом су се укућани умивали.

ЗОВА

Иако се и кора и лист и цвет и плод зове корисе у народној медицини, а на осушеном дрвету зове, зими расте печурка "Јудино дрво", зова се сматра за демонско дрво.

ВРБА

Врба не доноси жалост, него се жалосни окупљају око ње да би се охрабрили. Она је дрво које пружа утеху, разбиструје мисли и омогућава реалније сагледавање ситуације.

Врба са својим пупољцима представља долазак пролећа и у српским веровањима и религији има значајно место. То је дрво које има свој празник,Врбицу када се врбове гране освећују у цркви и када се плету венчићи који се стављају деци на главу.

Постоји више веровања везаних за ово дрво. По једном веровању жалосна врба је спустила своје гране да би заштитила и сакрила Мајку Божију која је са Исусом бежала од прогониоца.

Друго веровање каже да се испод њене крошње окупљају злодуси и демони па се због тога у време грмљавине нипошто не иде под њену крошњу, јер свети Илија Громовник испод ње муњом гада ђаволе.

По трећем веровању њене гране и лишце, наводно, користе вештице у прављењу злих чини а коме се од дрвета жалосне врбе направи дугме и пришије на одело туговаће седам година. Кућу у коју се унесе грана жалосне врбе ускоро ће испунити туга, а онај ко сања жалосну врбу-туговаће седам дана.

ТУЈА

Туја се не сматра за добро дрво, али не сади се близу куће, што је прилично парадокаслно у односу на праксу у многим домаћинствима у којима се гаји као украсно дрво. Верује се да ако се налази на окућници она утиче лоше на децу која често оболевају, а да се не зна због чега. Зато се туја сади на гробљима и далеко од куће. 

ЈОРГОВАН

Јоргован је дрво које без обзира на лепоту свог цвета не сматра за добро дрво. Веровало се да се испод јоргована скупљају разни духови, а да се испод црног јоргована налази улаз у свет мртвих који чувају змије.

Верује се да ако јоргован поново процвета у јесен, то најављује смрт неког младог, а ако се без видљивог разлога јоргован у пролеће осуши, то најављује сушну годину.

КЕСТЕН

У народу постоји веровање да ово дрво доноси срећу. Познато је и да је веома лековито и користи се за реуматске болове, ослобађа од депресије, урока и подмлађује.