Nije samo orah problem! Srbi, ovo DRVO masovno sadite u dvorištu, a NE TREBA ga imati blizu KUĆE

Postoji pravac u narodnoj medicini koji se zove dendroterapija, a zasiniva se na verovanju da postoji drveće koje nam daje i oduzima energiju. Možda ste nekada i primetili da pored nekog drveta osećate loše ili dehidrirano, umorno i slično. Postoji i verovanje da kada zagrlite drvo koje je energetski jako ono može da ukloni vašu negativnu energiju, ispuni vas pozitivnom i poveže vas sa prirodom.

Kult drveća kod Srba, imao je u prošlosti važnu ulogu od rođenja do smrti, u mnogim posovima, veselju i žalosti, ljubavi i prijateljstvu, zaštiti od zlih sila i sticanju sreće. 

Ovaj kult nastao je kao posledica verovanja da su ljudi postali od drveća i da posle smrti nastavljaju život u drveću.  I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno "Kucni u drvo"! Svaki put kad mu se desi nešto dobro i lepo čovek kucne u drvo i obično kaže "da kucnem u drvo,da ne čuje zlo".

Ovo potiče iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi pa kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto on bi prvo dodirnuo koru drveta, a ako bi mu se želja ispunila,on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega i time se zahvali bogu za ispunjenu želju.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću pa je kucanje u drvo trebalo da "zagluši uši" tim duhovima, kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

Stari Sloveni su takođe verovali da u drveću borave njihovi pokojnici koji ih štite pa su se i zaklinjali starim drvećem, a iznad grobova svojih pokojnika su sadili stabla (uglavnom hrasta )  i prinosili mu žrtve. Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast).

Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima. Ti žrtvenici su se mogli videti u slovenskim zemljama i po prihvatanju hrišćansva, sve do kraja 15.veka.

I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili, a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić.

LIPA

Lipa se i kod starih Slovena i kod Srba smatrala za sveto drvo. Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i verovali su da ih lipa čuva od zla i uroka. Koristili su je i kao lek ali su je ipak sadili malo dalje od kuće.

U lipovim šumama  su sakupljali  med i vosak, a od meda su pravili svoje omiljeno piće, medovinu. U nekim krajevima i danas postoji verovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti.

Ukoliko to ipak uradi, mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu, odnosno da nekoj domaćoj životinji (obično kokoški), odseče glavu istom sekirom kojom je isekao stablo.

BREZA

Breza je drvo koje je bilo jako važno Slovenima koji su početak godine obeležavali paljenjem vatre od brezovih grana. Često su, zbog zaštite od uroka od drveta breze pravili dečije kolevke, a bolesnici koji su imali groznicu, odlazili su u brezovu šumu gde bi protresli tri mlade breze nakon čega je njih prestajala da trese groznica.

Interesantno je da su sa prihvatanjem hrišćanstva  brezu počeli da smatraju za prokleto drvo, jer je Isus šiban brezovim granama. Lekovita svojstva breze su i danas poznata. Od kore breze se pravi tečnost za obloge i za rast kose, a brezove grančice se koriste u saunama.

BUKVA

Bukva see smatrala za dobro i korisno drvo. Smatralo se da kući kod koje raste bukva ne mogu naštetiti nikakvi uroci. Od drveta bukve pravile su se ritualne lule, a sam boravak ispod stabla bukve deluje umirujuće.

Kao lek protiv glavobolje koristi se stavljanje listova kao hladna obloga na čelo, a protiv želudačnih bolova stavlja se komad kore u usta. Poznato je i da su se u teškim vremenima mleli bukvini oraščići i od njih mesio hleb.

JASEN

Jasen je  veliko i snažno drvo i uvek je bio veoma poštovan. Od ovog drveta su nekada pravljeni lukovi, a ako je ispod ovog drveta izvirala voda, smatralo se da je to sreća za ceo kraj.

TISA

Tisa je drvo koje uživa posebno poštovanje kod Srba i smatra se za zaštitno drvo. Ovo drvo se ne seče, a od njegovih grana se prave zaštitne amajlije u obliku krsta i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.

ORAH

Za orah su takođe vezana interesantna verovanja. Ovo drvo je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših predaka.

Orah se nikada nije sadio u blizini kuće, kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt.

Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan, a možda se više i neća probuditi. Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim, demonskim svetom i da u njega često udara grom.

Isto tako se verovalo da se u krošnji oraha sastaju veštice pa ako plod oraha bude suv i nejestiv, to je značilo da su u krošnji tog drveta bile veštice i takvo stablo je trebalo hitno da se potkreše, a nekada i poseče. Problem je predstavljalo to što je ovo drvo jedno od onih koja ne smeju da se seku pa bi onaj ko ga je posekao morao na panju tog drveta da prinese žrtvu. Ali bez obzira na sve, plodovi oraha su obavezni na stolu za Badnji dan i Božić.

DREN

Dreh je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem jer to drvo prvo procveta u proleće, a zadnje daje zrele plodove.

Da bi deca bila otporna i zdrava „kao dren“ za bogojavljenje im se davalo da pojedu cvet drena, a za Đurđevdan bi se stavljao u vodu kojom su se ukućani umivali.

ZOVA

Iako se i kora i list i cvet i plod zove korise u narodnoj medicini, a na osušenom drvetu zove, zimi raste pečurka "Judino drvo", zova se smatra za demonsko drvo.

VRBA

Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi se ohrabrili. Ona je drvo koje pruža utehu, razbistruje misli i omogućava realnije sagledavanje situacije.

Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. To je drvo koje ima svoj praznik,Vrbicu kada se vrbove grane osvećuju u crkvi i kada se pletu venčići koji se stavljaju deci na glavu.

Postoji više verovanja vezanih za ovo drvo. Po jednom verovanju žalosna vrba je spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju koja je sa Isusom bežala od progonioca.

Drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni pa se zbog toga u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ilija Gromovnik ispod nje munjom gada djavole.

Po trećem verovanju njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čini a kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina. Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.

TUJA

Tuja se ne smatra za dobro drvo, ali ne sadi se blizu kuće, što je prilično paradokaslno u odnosu na praksu u mnogim domaćinstvima u kojima se gaji kao ukrasno drvo. Veruje se da ako se nalazi na okućnici ona utiče loše na decu koja često obolevaju, a da se ne zna zbog čega. Zato se tuja sadi na grobljima i daleko od kuće. 

JORGOVAN

Jorgovan je drvo koje bez obzira na lepotu svog cveta ne smatra za dobro drvo. Verovalo se da se ispod jorgovana skupljaju razni duhovi, a da se ispod crnog jorgovana nalazi ulaz u svet mrtvih koji čuvaju zmije.

Veruje se da ako jorgovan ponovo procveta u jesen, to najavljuje smrt nekog mladog, a ako se bez vidljivog razloga jorgovan u proleće osuši, to najavljuje sušnu godinu.

KESTEN

U narodu postoji verovanje da ovo drvo donosi sreću. Poznato je i da je veoma lekovito i koristi se za reumatske bolove, oslobađa od depresije, uroka i podmlađuje.