Зашто се дају ПОМЕНИ: треће јутро, седмица, четрдесетница, полугодишњица, годишњица? Ево када је НАЈВАЖНИЈЕ да ИЗАЂЕТЕ на ГРОБЉЕ
Душа пролази кроз разне фазе током свог путовања у вечни живот
Давање помена (парастос) у православљу представља посебан православни обред којим се сећају и моле за покојне. Овај обред има дубоко укорењено место у православном хришћанству и често се обавља на одређене дане након смрти, као и током посебних верских празника посвећених покојницима.
Давање помена трећег јутра, седмице, четрдесетнице, полугодишњице и годишњице у многим културама има дубоко укорењено верско и традиционално значење. Ови временски оквири одражавају различите периоде жалости, сећања и одавања почасти преминулима. Ево зашто се баш у овим временским интервалима сећамо упокојених и одајемо им пошту.
Сутра прослављамо НЕБЕСКЕ ЛЕКАРЕ! Свети ВРАЧИ ће у ваш дом донети ЗДРАВЉЕ и БЛАГОСТАЊЕ уколико испоштујете ове ОБИЧАЈЕ
Верује се да на данашњи НАЈТУЖНИЈИ празник може да се ДЕСИ ЧУДО - ако сте верник ово ОБАВЕЗНО урадите
Треће јутро:
Треће јутро након смрти често се сматра временом када душа преминулог напушта земљу. Овај тренутак има посебно духовно значење, а обично се организује и мања, интимнија церемонија.
Седмица (седмица дана након смрти):
Седмица након смрти такође има своје верске конотације. Многе културе верују да је ово време када се душа преминулог налази у транзицији ка другом свету. Церемонија се често одржава у кући преминулог.
Четрдесетница (четрдесет дана након смрти):
Четрдесетница има дубоко укорењено верско значење и симболизује период прочишћења и припреме за душу преминулог пред лицем Бога. Ово време је важно у многим православним и католичким традицијама.
Полугодишњица:
Полугодишњица означава пролазак шест месеци од смрти. Ова тачка у времену може представљати нови циклус живота, а породица и пријатељи могу организовати посебне обреде или се окупити да деле успомене.
по
Годишњица:
Годишњица означава пролазак једне године од смрти. Овај период често означава дубље прихватање губитка и пружа прилику за поновно сећање и одавање почасти преминулом. Породица може организовати посебне догађаје или посетити гробље.
У књизи "Посаветуј ме, оче" коју је издала СПЦ, а која одговара на питања и недоумице верника налазимо следеће о помену на поменуте временске интервале:
- Помен трећег јутра је везан за долазак жена Мироносица на Христов гроб, ујутру трећега дана по Његовом Распећу, тј. на Васкрс. Седми дан је дан Божијег одмора, по стварању света; субота као седми дан у недељи је дан Христовог почивања у гробу, па отуда и дан мртвих (све задушнице у току године су у суботњи дан). То је, дакле, и разлог помена у седми дан.
- Парастос - помен у четрдесети дан је најважнији и најраширенији. По древном црквеном Предању у четрдесети дан душа излази пред Бога, на делимични суд и бива привремени суд, као прирема за Страшни и коначни суд Божији. Зато тога дана треба да буду молитве Цркве и сродника покојника појачане, ради умилостивљења Бога. Обичава се да тај парастос - помен буде тачно у четрдесети дан, за остале помене постоји извесна слобода, дан пре или дан касније, према приликама.
- Обичај је, да се рецимо полугодишњи или годишњи парастос преноси на суботу, као дан мртвих. Иначе, полугодишњи и годишњи парастос знак су наше љубави према покојнику и наше бриге за његову душу. Храна која се припрема за четрдесетницу или годишњицу, поред тога што је знак указивања гостољубља пријатељима и родбини који одају пошту покојнику, знак је нашег тајанственог заједништва са покојником и сведочење вере да су у Богу сви живи, да Бог није Бог мртвих већ Бог живих.
Ови временски оквири су део традиција многих религијских и културних заједница широм света. Поред верских аспеката, они такође пружају породици и пријатељима прилику за заједништво, подршку и дељење сећања на преминулог током различитих фаза процеса туговања.