Zašto se daju POMENI: treće jutro, sedmica, četrdesetnica, polugodišnjica, godišnjica? Evo kada je NAJVAŽNIJE da IZAĐETE na GROBLJE
Duša prolazi kroz razne faze tokom svog putovanja u večni život
Davanje pomena (parastos) u pravoslavlju predstavlja poseban pravoslavni obred kojim se sećaju i mole za pokojne. Ovaj obred ima duboko ukorenjeno mesto u pravoslavnom hrišćanstvu i često se obavlja na određene dane nakon smrti, kao i tokom posebnih verskih praznika posvećenih pokojnicima.
Davanje pomena trećeg jutra, sedmice, četrdesetnice, polugodišnjice i godišnjice u mnogim kulturama ima duboko ukorenjeno versko i tradicionalno značenje. Ovi vremenski okviri odražavaju različite periode žalosti, sećanja i odavanja počasti preminulima. Evo zašto se baš u ovim vremenskim intervalima sećamo upokojenih i odajemo im poštu.
Sutra proslavljamo NEBESKE LEKARE! Sveti VRAČI će u vaš dom doneti ZDRAVLJE i BLAGOSTANJE ukoliko ispoštujete ove OBIČAJE
Veruje se da na današnji NAJTUŽNIJI praznik može da se DESI ČUDO - ako ste vernik ovo OBAVEZNO uradite
Treće jutro:
Treće jutro nakon smrti često se smatra vremenom kada duša preminulog napušta zemlju. Ovaj trenutak ima posebno duhovno značenje, a obično se organizuje i manja, intimnija ceremonija.
Sedmica (sedmica dana nakon smrti):
Sedmica nakon smrti takođe ima svoje verske konotacije. Mnoge kulture veruju da je ovo vreme kada se duša preminulog nalazi u tranziciji ka drugom svetu. Ceremonija se često održava u kući preminulog.
Četrdesetnica (četrdeset dana nakon smrti):
Četrdesetnica ima duboko ukorenjeno versko značenje i simbolizuje period pročišćenja i pripreme za dušu preminulog pred licem Boga. Ovo vreme je važno u mnogim pravoslavnim i katoličkim tradicijama.
Polugodišnjica:
Polugodišnjica označava prolazak šest meseci od smrti. Ova tačka u vremenu može predstavljati novi ciklus života, a porodica i prijatelji mogu organizovati posebne obrede ili se okupiti da dele uspomene.
po
Godišnjica:
Godišnjica označava prolazak jedne godine od smrti. Ovaj period često označava dublje prihvatanje gubitka i pruža priliku za ponovno sećanje i odavanje počasti preminulom. Porodica može organizovati posebne događaje ili posetiti groblje.
U knjizi "Posavetuj me, oče" koju je izdala SPC, a koja odgovara na pitanja i nedoumice vernika nalazimo sledeće o pomenu na pomenute vremenske intervale:
- Pomen trećeg jutra je vezan za dolazak žena Mironosica na Hristov grob, ujutru trećega dana po Njegovom Raspeću, tj. na Vaskrs. Sedmi dan je dan Božijeg odmora, po stvaranju sveta; subota kao sedmi dan u nedelji je dan Hristovog počivanja u grobu, pa otuda i dan mrtvih (sve zadušnice u toku godine su u subotnji dan). To je, dakle, i razlog pomena u sedmi dan.
- Parastos - pomen u četrdeseti dan je najvažniji i najrašireniji. Po drevnom crkvenom Predanju u četrdeseti dan duša izlazi pred Boga, na delimični sud i biva privremeni sud, kao prirema za Strašni i konačni sud Božiji. Zato toga dana treba da budu molitve Crkve i srodnika pokojnika pojačane, radi umilostivljenja Boga. Običava se da taj parastos - pomen bude tačno u četrdeseti dan, za ostale pomene postoji izvesna sloboda, dan pre ili dan kasnije, prema prilikama.
- Običaj je, da se recimo polugodišnji ili godišnji parastos prenosi na subotu, kao dan mrtvih. Inače, polugodišnji i godišnji parastos znak su naše ljubavi prema pokojniku i naše brige za njegovu dušu. Hrana koja se priprema za četrdesetnicu ili godišnjicu, pored toga što je znak ukazivanja gostoljublja prijateljima i rodbini koji odaju poštu pokojniku, znak je našeg tajanstvenog zajedništva sa pokojnikom i svedočenje vere da su u Bogu svi živi, da Bog nije Bog mrtvih već Bog živih.
Ovi vremenski okviri su deo tradicija mnogih religijskih i kulturnih zajednica širom sveta. Pored verskih aspekata, oni takođe pružaju porodici i prijateljima priliku za zajedništvo, podršku i deljenje sećanja na preminulog tokom različitih faza procesa tugovanja.