Најчешћа с*ксуална фантазија: ЧУВЕНА ТРОЈКА - Зашто већина жели то да проба, а ретко се усуди да проба?

Тројка представља најчешћу с*ксуалну фантазију међу Американцима, показало је истраживање доктора Џастина Лејмилера, истраживача са Кинси института, спроведено на 4.175 испитаника.

Разноврстан узорак популације, у старосном добу које се креће у распону од 18 до 87 година, показао је да је чак 97% мушкараца и 87% жена имало фантазије о с*ксу са више партнера истовремено.

Мимо оних који су ово искуство испробали, Лејмилерово истраживање открило је да је "тројка", врста с*ксуалне фантазије, актерима најчешће не успева у пракси превасходно зато што свака од три индивидуе има различита очекивања од овог с*ксуланог чина.

- Већина људи нема план како да тројку спроведе у дело. Лако је помислити како то може бити добра идеја, али реалност је увек другачија од онога што смо ми замислимо у нашим главама - каже Лејмилер.

Једна студија спроведена у Америци током 2017. године, која је обухватила репрезентативни узорак од 2.000 испитаника, открила је податак да је 18% мушкараца и 10%  жена током живота имало искуства у "тројци". И друге студије са саверноамеричког континента показале су да је готово петина становништва у Америци и Канади у некој форми испробала "тројку" током свог живота.

- Учесници у овом с*ксуалном чину разликују се по томе колико су спремни да заједно продискутују о неким важним питањима пре него што се упусте у то. Ко ће бити у центру пажње током с*кса у троје, шта је допуштено,  а шта није - питања су на која се мора имати одговор пре започињања оваквих игара, како би најпожељнија с*ксуална фантазија престала да буде уједно и она која се најпогрешније схвата - наставља Лејмилер.

Током прошле године, др Рајан Скоатс са Универзитета у Бирмингему објавио је студију под називом "Ундерстандинг Threesomes", прво свеобухватну анализу о овом феномену насталу у последњих 30 година. Радећи на истраживању, открио је да је мотивација која људе руководи врло разноврсна и да превазилази једноставну потребу да се испроба нешто ново. Да се учешћем у "тројци" могу решавати и неки психолошки проблеми показао је случај једне жене која је, након што је преварила супруга у тројци, потом поновила тројку са њим, како би му се одужила.

- То може да испадне потпуни с*ксуални џумбус. Може да има позадину у жељи да се испољи моћ, да се доживе узбуђење и забава, а може да буде и последица превелике дозе алкохола. Може да буде све и ништа од наведеног - каже Скоатс.

Неки учесници у истраживању поверили су др Скоатсу да су се на овај чин одлучили како би удовољили другоме, руковођени мотивима које је он назвао "с*ксуални алтруизам". Разлози могу лежати у томе што су настојали да испоштују с*ксуалне фантазије партнера које иначе не деле са њим или да удовоље нечијој наклоности према истом полу, што је посебно распрострањено међу женама које иначе фунционишу у хетерос*ксуалним заједницама.

- Такође, могуће је да у позадини леже и неки калкулантски мотиви, где се испуњавањем фантазије свом партнеру настоји учврстити веза са њим - додаје Лејмилер.

- У свему томе постоји и доста принуде, када је реч о групном с*ксу и учешћу жена у њему -  каже културни антрополог Кетрин Френк.

- Ако се тројка види као удовољавање двојици мушких учесника на смену од стране трећег женског учесника, онда то пре делује као средство за успостављање мушке хијерархије и нема никакве везе са њом - наводи Френк.

И неки случајеви из истраживања др. Скоатса потврђују извесну дозу принуде коју жене доживљавају пре него што постану део ових с*ксуалних игара, а које се испољавају ставом "нисам могла да одбијем" или "било би непријатније да се повучем, него да наставим са тим".

Др Скоатс имао је обичај да током истраживања обилази породице учесника током празника.

- Ако погледамо неке друге аспекте наших живота, сигурно ћемо пронаћи мноштво ствари које радимо, а са којима се не слажемо. Иако звучи чудније када се стави у контекст с*кса, не значи истовремено и да је нешто страшније - сматра Скоатс.

Да је уобичајено да се један партнер заузме више од другог када се ради о с*ксуалним жељама, сматра и антрополог Френк.

- Радити нешто због свог партнера ипак се не може назвати принудом иако понекад тако делује, али је најчешће реч само о дисбалансу с*ксуалних прохтева. Међутим, тај дисбаланс је променљиве природе, те тако жене које испрва одбијају да посећују еротске журке, наједном постану поклонице тога јер схвате колику пажњу њихова појава привлачи - наводи Френк.

Како би се олакшало одлучивање, др Скоатс предлаже одређену врсту теста коју би свако требало да примени на себи.

- Ако је то нешто против чега сте у потпуности и мислите да би вам нашкодило у било ком смислу, онда не треба то да радите. Међутим, ако мислите да ће вас то само пролазно уздрмати, немате ни позитивно ни негативно мишљење о томе, а некоме ћете тиме причинити задовољство, онда то не би требало да буде превише проблематично искуство -  сматра Скоатс.

Заправо, многе "тројке" вођене су простом потребом да се испроба нешто ново. Код млађе популације, предузимање ових радњи које Скоатс назива "конзумерска с*ксуалност" представља тежњу да се прошире с*ксуална искуства, пре него што се уђе у неку озбиљну везу. Ипак, Лејмилерова истраживања показују да студенти припадају популацији која је најмање заинтересована за "тројке". Уместо тога, Лејмилер је пронашао да је интерес за "тројку" најизраженији код оних у старосној доби од око 40 година и остаје на високом нивоу код испитаника до 60 године, након чега опада.

- Већина ових људи налази се у дугим, моногамним везама и на "тројку" гледа као на начин да убризга дух новине у свој с*ксуални живот. Направити моногамну везу отвореном може бити претња за њену стабилност, било зато што ослабљује посвећеност једног партнера другом, било зато што изазива љубомору. Стога, не треба превише очекивати од "тројке" јер се фантазије најчешће не претварају у реалност - сматра Лејмилер.

Велики део противљења "тројкама" укорењен је у средишту моногамије друштва, које се даље надограђује са правним и културним бенефитима, чак и ако је проценат људи у браковима драстично опао. Иако је немоногамно понашање све више прихваћеније и видљивије у медијима и истраживањима, многи људи се одлучују да га у тајности истраже због широко распрострањене друштвене стигме.

Др Ејми Мурс, доценткиња психологије на Универзитету "Chapman" kaže да је њено истраживање показало да се на људе који практикују немоногамни живот уз обострану сагласност, гледа готово потпуно негативно и све се ставља под знак питања - од сигурности њиховог с*ксуалног живота до тога колико су добри и ефикасни као родитељи.

Накнадна истраживања открила су да је људима полиаморија или вишељубље (када неко воли више особа) маргинално привлачнија од договора који омогућава с*кс без осећања. Ово друго се сматра за морални банкрот.

Ипак, истовремено, као супротност овој моралној паници, расте свест да је моногамија много тежа него што се мисли, а можда чак и потпуно нереална.

- Морамо да признамо да отприлике четвртина људи почини с*ксуално неверство у вези – каже др Хит Шекенџер, терапеут и ко-председавајући асоцијације "АПА цонсенсуал нон monogamy Таск Форце".

Психотерапеут Естер Парел, која се бави проучавањем наших контрадикторних жеља за сигурношћу и новинама у животу, каже да женама брже досади моногамија него мушкарцима.

Шекенџер сматра да би за неке људе привлачност тројке могла да буде "нешто што може да уради са својим партнером".  На крају крајева, овде је више реч о обостраној сагласности, комфору и отвореној комуникација који су основ за здраву везу, без обзира да ли је тема моногамија или не.