Са само 19 година постала је УДОВИЦА, породица је избацила НА УЛИЦУ са БЕБОМ, али је победила све и постала ИНСТИТУЦИЈА
Њен живот је пун трагедија и падова!
Стојанка Новаковић, популарна певачица народне музике, има једну од оних животних прича која је исписана болом, изазовима, али и снагом личног преображаја. Њена прича пружа увид у тешкоће с којима се сусрела током живота и како је из њих израсла као уметница и личност.
Њена прича почиње трагедијом, са саобраћајном несрећом која је узела живот њеном супругу након три године брака. Са само 19 година, Стоја се суочила с удовштином и болом који је преплавио њен живот.
Тешка судбина НАРОДНЕ певачице - Оба брака су била трагична, желела је да СКОЧИ С МОСТА СА ДЕЦОМ, а умрла је у Београду у великом болу
Побио је више НЕМАЦА него сви ЈУГОСЛОВЕНСКИ ХЕРОЈИ заједно, ДРУГОВАО је са ТИТОМ лично, а њега је ПОКОРИЛА једна ЖЕНА - "Ваздух трепери као да НЕБО ГОРИ..."
Стоја је рођена 16. маја 1972. године у селу Умка, близу Београда. Њено детињство обележила су сиромаштво и тешки животни услови. Одрасла је у породици са много деце, где су основне потребе често биле недовољно испуњене. Упркос материјалним изазовима, већ у раном узрасту Стоја је показивала љубав према музици, а њена снажна и емотивна интерпретација песама истицала ју је чак и међу вршњацима.
Ипак, младалачки сан о музичком успеху и личном изласку из сиромаштва прерано је нарушен тешком судбином. Са само 17 година, Стоја је изгубила своју мајку. Овај губитак био је огроман ударац за младу певачицу, који је обликовао њено даље путовање кроз живот.
Таман када је стала на своје ноге и своју љубавну причу крунисала браком, задесила је још једна трагедија - њен муж је погинуо у саобраћајној несрећи.
Са само 19 година, Стоја је постала удовица бачена на милост и немилост мужевљеве породице.
Након сахране супруга, суочила се с још једном неправдом. Породица преминулог супруга, уместо подршке и утехе, одлучила је да је избаци из куће заједно са њиховим трогодишњим сином Миланом. Овај неочекивани губитак не само да је оставио Стоју без вољеног супруга већ ју је и лишио крова над главом.
- После три године срећног брака мој супруг је страдао у саобраћајној незгоди. Одмах након сахране његова породица је избацила мене и наше трогодишње дете из куће. Држала сам Милана за руку, вриштала и плакала док смо ходали улицом. Нису ме волели јер сам била сиромашна, испричала је Стоја једном приликом.
Њена одлука да се не врати родитељима, иако су били близу, одражава укорењен понос и тврдоглавост. Отац јој је пре удаје јасно ставио до знања да, једном када изађе из породичног дома, нема повратка. Иако је знала да би је родитељи с љубављу прихватили, Стоја није желела да призна породичној поруци. Тако је, као млада девојка која је непосредно завршила средњу школу, пронашла уточиште код старије пријатељице.
Тамо су остали шест месеци, током којих се борила да финансијски стабилизује свој живот. На слици испод погледајте како Стојин син данас изгледа.
- Отишла сам са дететом код ње и остала шест месеци, све док се финансијски нисам ишчупала. За то време гардеробу сам позајмљивала од неколико другарица. Трудила сам се да Милану будем и отац и мајка. За то време моја мајка Катица се борила са мојим оцем и претила му разводом јер није могла више да гледа како се мучим и патим. Говорила му је да ће се развести од њега ако ми не помогну. Међутим, отац је хтео да ме очврсне и ојача и зато је био тако строг. То сам схватила тек кад сам одрасла. Да сам се тада вратила у родитељску кућу, никад не бих успела, била је искрена она.
Кроз године, Стоја се суочавала с изазовима у љубави и браку, а и сама је отворено говорила о проблемима које је имала у личном животу. Међутим, упркос личним трагедијама, она је успела да пронађе снагу у себи и трансформише бол у уметност. Њене песме често су одражавале личне борбе, али и снагу која се рађа из тих борби.
Певачица каже да је већ са 17 година имала први наступ, који се догодио сасвим случајно, и то на наговор њене другарице.
- Син је имао шест месеци. Тетка ме је позвала на славу у суседном селу. Муж ми је рекао да ће да остане код куће са бебом, а да ја слободно могу да идем. Отишла сам заједно са школском другарицом Зораном. Стигле смо у тај велики шатор где је славље било организовано, селе смо и наручиле по једну "кока-колу". Отишла сам до тоалета, а другарица је то искористила да оде до бенда и замоли их да ме пусте да заједно са њима отпевам једну песму. Кад сам се вратила, оркестар ме је најавио, а ја сам била у шоку јер никада нисам певала пред толиким народом. Знала сам само две песме! Рекла сам другарици да нема шансе, јер ће ме родитељи убити када сазнају. Било ми је незгодно и јер ми је супруг остао код куће са дететом, а ја као треба ту да певам нешто - прича Стоја и додаје да су је ипак убедили да запева.
Стоја је постала препознатљива по емотивним баладама које освајају публику својом искреношћу. Њено присуство на сцени одражава не само уметничку вештину већ и изузетну личну храброст која је неопходна за суочавање са животним изазовима.
Данас, Стоја се сматра једном од најпознатијих и најцењенијих певачица народне музике на Балкану. Њена прича оживљава идеју да уметност може бити пут самопроузрочења, а бол може постати извор снаге. Стоја Новаковић, својом искреношћу и музиком, оставља неизбрисив печат на музичкој сцени, док њен животни пут служи као инспирација за оне који се суочавају с тешкоћама.