Sa samo 19 godina postala je UDOVICA, porodica je izbacila NA ULICU sa BEBOM, ali je pobedila sve i postala INSTITUCIJA
Njen život je pun tragedija i padova!
Stojanka Novaković, popularna pevačica narodne muzike, ima jednu od onih životnih priča koja je ispisana bolom, izazovima, ali i snagom ličnog preobražaja. Njena priča pruža uvid u teškoće s kojima se susrela tokom života i kako je iz njih izrasla kao umetnica i ličnost.
Njena priča počinje tragedijom, sa saobraćajnom nesrećom koja je uzela život njenom suprugu nakon tri godine braka. Sa samo 19 godina, Stoja se suočila s udovštinom i bolom koji je preplavio njen život.
Teška sudbina NARODNE pevačice - Oba braka su bila tragična, želela je da SKOČI S MOSTA SA DECOM, a umrla je u Beogradu u velikom bolu
Pobio je više NEMACA nego svi JUGOSLOVENSKI HEROJI zajedno, DRUGOVAO je sa TITOM lično, a njega je POKORILA jedna ŽENA - "Vazduh treperi kao da NEBO GORI..."
Stoja je rođena 16. maja 1972. godine u selu Umka, blizu Beograda. Njeno detinjstvo obeležila su siromaštvo i teški životni uslovi. Odrasla je u porodici sa mnogo dece, gde su osnovne potrebe često bile nedovoljno ispunjene. Uprkos materijalnim izazovima, već u ranom uzrastu Stoja je pokazivala ljubav prema muzici, a njena snažna i emotivna interpretacija pesama isticala ju je čak i među vršnjacima.
Ipak, mladalački san o muzičkom uspehu i ličnom izlasku iz siromaštva prerano je narušen teškom sudbinom. Sa samo 17 godina, Stoja je izgubila svoju majku. Ovaj gubitak bio je ogroman udarac za mladu pevačicu, koji je oblikovao njeno dalje putovanje kroz život.
Taman kada je stala na svoje noge i svoju ljubavnu priču krunisala brakom, zadesila je još jedna tragedija - njen muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Sa samo 19 godina, Stoja je postala udovica bačena na milost i nemilost muževljeve porodice.
Nakon sahrane supruga, suočila se s još jednom nepravdom. Porodica preminulog supruga, umesto podrške i utehe, odlučila je da je izbaci iz kuće zajedno sa njihovim trogodišnjim sinom Milanom. Ovaj neočekivani gubitak ne samo da je ostavio Stoju bez voljenog supruga već ju je i lišio krova nad glavom.
- Posle tri godine srećnog braka moj suprug je stradao u saobraćajnoj nezgodi. Odmah nakon sahrane njegova porodica je izbacila mene i naše trogodišnje dete iz kuće. Držala sam Milana za ruku, vrištala i plakala dok smo hodali ulicom. Nisu me voleli jer sam bila siromašna, ispričala je Stoja jednom prilikom.
Njena odluka da se ne vrati roditeljima, iako su bili blizu, odražava ukorenjen ponos i tvrdoglavost. Otac joj je pre udaje jasno stavio do znanja da, jednom kada izađe iz porodičnog doma, nema povratka. Iako je znala da bi je roditelji s ljubavlju prihvatili, Stoja nije želela da prizna porodičnoj poruci. Tako je, kao mlada devojka koja je neposredno završila srednju školu, pronašla utočište kod starije prijateljice.
Tamo su ostali šest meseci, tokom kojih se borila da finansijski stabilizuje svoj život. Na slici ispod pogledajte kako Stojin sin danas izgleda.
- Otišla sam sa detetom kod nje i ostala šest meseci, sve dok se finansijski nisam iščupala. Za to vreme garderobu sam pozajmljivala od nekoliko drugarica. Trudila sam se da Milanu budem i otac i majka. Za to vreme moja majka Katica se borila sa mojim ocem i pretila mu razvodom jer nije mogla više da gleda kako se mučim i patim. Govorila mu je da će se razvesti od njega ako mi ne pomognu. Međutim, otac je hteo da me očvrsne i ojača i zato je bio tako strog. To sam shvatila tek kad sam odrasla. Da sam se tada vratila u roditeljsku kuću, nikad ne bih uspela, bila je iskrena ona.
Kroz godine, Stoja se suočavala s izazovima u ljubavi i braku, a i sama je otvoreno govorila o problemima koje je imala u ličnom životu. Međutim, uprkos ličnim tragedijama, ona je uspela da pronađe snagu u sebi i transformiše bol u umetnost. Njene pesme često su odražavale lične borbe, ali i snagu koja se rađa iz tih borbi.
Pevačica kaže da je već sa 17 godina imala prvi nastup, koji se dogodio sasvim slučajno, i to na nagovor njene drugarice.
- Sin je imao šest meseci. Tetka me je pozvala na slavu u susednom selu. Muž mi je rekao da će da ostane kod kuće sa bebom, a da ja slobodno mogu da idem. Otišla sam zajedno sa školskom drugaricom Zoranom. Stigle smo u taj veliki šator gde je slavlje bilo organizovano, sele smo i naručile po jednu "koka-kolu". Otišla sam do toaleta, a drugarica je to iskoristila da ode do benda i zamoli ih da me puste da zajedno sa njima otpevam jednu pesmu. Kad sam se vratila, orkestar me je najavio, a ja sam bila u šoku jer nikada nisam pevala pred tolikim narodom. Znala sam samo dve pesme! Rekla sam drugarici da nema šanse, jer će me roditelji ubiti kada saznaju. Bilo mi je nezgodno i jer mi je suprug ostao kod kuće sa detetom, a ja kao treba tu da pevam nešto - priča Stoja i dodaje da su je ipak ubedili da zapeva.
Stoja je postala prepoznatljiva po emotivnim baladama koje osvajaju publiku svojom iskrenošću. Njeno prisustvo na sceni odražava ne samo umetničku veštinu već i izuzetnu ličnu hrabrost koja je neophodna za suočavanje sa životnim izazovima.
Danas, Stoja se smatra jednom od najpoznatijih i najcenjenijih pevačica narodne muzike na Balkanu. Njena priča oživljava ideju da umetnost može biti put samoprouzročenja, a bol može postati izvor snage. Stoja Novaković, svojom iskrenošću i muzikom, ostavlja neizbrisiv pečat na muzičkoj sceni, dok njen životni put služi kao inspiracija za one koji se suočavaju s teškoćama.