АКО ИМАШ ОВЕ СИМПТОМЕ, МУЧИ ТЕ КОРОНА НЕСАНИЦА! Јавља се и код НЕЗАРАЖЕНИХ - ево како је се решити

Да ли сте чули за корона несаницу? Стрес изазван пандемијом корона вируса утицао је негативно на спавање и то у великој мери.. Забележено је током последњих годину дана - широм света да се дупло више људи мучи са несаницом, него раније.

Појам корона несаница настао је током пандемије и представља стрес изазван свиме оним што је донео нови сој корона вируса, рекла је за РТС др Александра Дутина, психијатар са Клинике „Др Лаза Лазаревић“.

"Несаница се јавља и код особа које нису заражене, али трпе последице пандемије, али и код заражених и код људи у постковид периоду“, објаснила је др Дутина.

О проблему корона несанице говорио је физиолог др Драган Хрнчић, доцент Медицинског факултета у Београду, који је напоменуо да је реч о јавно здавственом проблему. Америчка асоцијација за медицину спавања означила је проблем инсомније током пандемије коронавируса као значајан, јер се инциденца несанице, према последњим подацима, скоро па удвостручила у свету.

„Најчешћи узроци су измењен социјални ритам на који нас је навела свеукупна пандемија и рад од куће. Наравно, и повећање стреса, анксиозност која је присутна, депресија која је наметнута свеобухватним страхом од последица коронавируса, значајно утичу на наше ментално функционисање и доводе до скраћења спавања и нарушавају квалитет сна“, рекао је др Хрнчић.

Како су показале студије, популација млађа од 35 година угроженија је од корона несанице. Проблем са инсомнијом чешће погађа жене и људе који живе у градовима. Примећено је и да они који се не баве директно ковидом, али дневно више од три сата истражују информације о овој болести, чешће пате од несанице.

Најугроженији су здравствени радници, због природе посла.

Проблеми са спавањем оболелих од короне

Поремећаји спавања муче и особе заражене короном, јер сам вирус представља стрес за организам.

"Овде се јавља чак и хиперсомнија који су током дана сомнолентни и често ћете чути од пацијената који имају блажу клиничку слику да су јако уморни и да по цео дан спавају што је заправо један од симптома корона инфекције. Код пацијената који имају тежу клиничку слику, код оних који су у болници на кисеоничкој или на респираторима имају нарушен квалитет спавања због хоспиталних услова и ту је неопходно обезбедити им да имају минимум четири до шест сати континуираног спавања, како би њихов имуни систем могао да реагује", истакао је др Хрнчић.

Несаницу код ковид пацијената изазива и сам страх од тока болести.

"Пацијентима се саветује да што мање спавају током дана да би увече могли и поред брига с којима се носе лакше заспу. Битни су и услови спавања. У болници нисмо у могућности да пола сата пре уснивања направимо неке ритуале – да попијемо топли напитак, туширање, читање неке лаке литературе, да се не оптерећујемо вестима, да искључимо мобилне телефоне...То је све оно што можемо да урадимо код куће како бисмо лакше заспали“, саветовала је докторка Дутина.

Нарушавање и фрагментација спавања са предоминацијом плитких фаза сна је велики фактор ризика за развој бројних обољења. То шкоди срцу и ствара повећану могућност за појаву инфаркта миокарда, као и за друге коронарне болести и хипертензију.

"Пре свега, оно што је у порасту су анксиозни поремећаји, поремећаји повезани са стресом и депресија. Многи људи који пре пандемије нису имали психичке сметње, суочени са изазовима, од страха да ће се заразити или да ће се заразити неко од чланова породице и блиских људи, потом егзистенцијални страхови, страх од непознатог и непознаница колико ће све ово трајати, све то у комбинацији са несаницом може довести да се испуне услови за настанак неких психичких поремећаја“, објаснила је докторка како поремећаји спавања утичу на ментално здравље.

"На сан утиче и употреба мобилних телефона и свих дигиталних уређаја који емитују велику количину такозване плаве светлости за коју се зна да смањује количину мелатонина, главног хормона који је задужен за квалитетно и дубоко спавање. Зато је препорука да ограничимо употребу свих емитера те плаве светлости неколико сати пред спавање", додао је др Хрнчић.

За добар сан важно је и током дана боравити на свежем ваздуху, а спаваћу собу не претварати у канцеларију.