НАЛАЗИ СУ ДОБРИ, А ХРОНИЧНО СТЕ УМОРНИ? Доктор упозорава: "У питању је једно веома ОЗБИЉНО ОБОЉЕЊЕ"

Хронични умор је честа последица короне и јавља се код 30 до 50 посто пацијената. Како се носити са тим и када одреаговати? О овој теми је у јутарњем програму телевизије Нова С "Пробуди се" говорио председник Удружења за неурокардиологију Србије, др Бранислав Миловановић.

Уколико после короне хронична исцрпљеност траје дуже од шест месеци, потребан је озбиљан медицински приступ, поручује гост Невене Маџаревић.

- То је једно веома озбиљно обољење. Сматра се да је у рангу онколошких проблема или ХИВ-а по проблемима које пацијенти имају. То је, како пацијенти кажу, стање сталног грипа - објашњава доктор Миловановић и додаје да је заправо реч о поствирусном синдрому хроничног умора, у питању је болест којој је и Светска здравствена организација 1969. године дала шифру Г-93.3.

О каквим размерама овог озбиљног проблема је реч сведочи и то да је морао да реагује и Европски парламент, који је пре неколико месеци изгласао резолуцију, према којој морају да се нађу средства и фондови за истраживање те болести.

- Ви имате неку инфекцију и очекујете да ћете се опоравити после месец, два или три. Уколико се то продужи и траје дуже од шест месеци, онда можемо да говоримо о том озбиљном стању. Из одређеног стања умора ви прелазите у болест - каже доктор и упозорава да овај проблем поприма ранг епидемије.

- Ви се наспавате, одете на посао издржите два-три сата и после више не можете да радите. То је прогресиван пад енергије - објашњава доктор Миловановић и додаје да аларм треба да нам се упали, уколико смо наспавани, уколико смо се, на пример, вратили са одмора, а ипак нас мучи велики недостатак снаге и енергије.

Реч је, наговештава он, неретко и о млађим пацијентима који наилазе на неразумевање у таквом стању, јер када се уради дијагностика не пронађе се ништа специјално и изгледа као да је све у реду.

Као неки од симптома који могу да се јаве су и проблеми са памћењем, пажњом и концентрацијом. Јављају се и депресија, анксиозност и панични напади који се никада раније нису јављали. Честе су и вртоглавице, као и зујање у ушима, ту су и подрхтавање мишића, главобоље, болови у врату, зглобовима, проблеми са спавањем, па чак и са дигестивним трактом. Реч је о системској болести.

Миловановић указује и да се догађа да пацијенти због симтптома заврше код психијатра, па добију неодговрајућу терапију која само додатно погорша ствар.

- У основи је утврђено да су оштећене митохондрије – органеле које производе енергију. У свету се формирају институти који се баве овом проблематиком - каже Миловановић и прецизира да је проблем у аутономном нервном симптому.

Овај синдром оставља последице и на регулацију крвног притиска.

Терапија и лечење су врло комплексни и прогнозе нису оптимистичне и охрабрујуће.

- Говори се да се прогрес у лечењу може постићи код само 10 посто пацијената - каже доктор Миловановић и додаје да су упорност, дуготрајно лечење и мултидисциплинарни приступ.