ИЗУЗЕТНО ЈЕ ОПАСАН У ОВИМ СИТУАЦИЈАМА: Низак крвни притисак НЕ СМЕТЕ ИГНОРИСАТИ, ево како да исправно реагујете
Постоји неколико начина да олакшате себи!
Низак крвни притисак се дефинише као вредност крвног притиска која је нижа од нормално очекиване за поједину особу у одређеним условима и релативан је појам.
Вредности крвног притиска разликују се зависно од активности, година старости, лекова и здравственог стања. Велико је питање колико низак треба да буде крвни притисак како би се дуготрајно стање ниског крвног притиска означило као болест - хронична хипотензија са симптомима и/или смањењем квалитета живота.
Подела и узрок настанка
Хипотензија дефинише се крвним притиском мањим од 100/60 mmHg izmerenim више пута у амбулантним условима уз постојање симптома (умор, поремећај сна, вртоглавица, омаглице, несвестице, анксиозност или депресија, осећај јаког лупања срца, знојење) и одсутност других болести.
Осим трајно присутног ниског крвног притиска (хронична примарна, идиопатска) коме се не може открити узрок, постоји секундарна хипотензија узрокована различитим болестима, стањима и лековима, и акутна стања с наглим падом крвног притиска од којих су ортостатска (постурална) и постпрандијална хипотензија најучесталије.
СМЕЖУРАНА КОЖА, бол у колену, ПРОБЛЕМ СА КОСОМ: Ево како се решити ове три ствари након базена
Криза код РАКА, мора ОДМАХ да РЕАГУЈЕ, Бик претрпан ОБАВЕЗАМА - Хороскоп за СУБОТУ је ту
Клиничка слика
Трајно низак крвни притисак ретко је показатељ озбиљног здравственог поремећаја, тело се на њега прилагодило и често не узрокује симптоме. Проблем настаје код наглог пада притиска, када мозак и други витални органи остају без снабдевања крвљу и немају времена за прилагођавање. У том случају може настати вртоглавица, омаглице, слабост тела, поремећај вида па и кратка несвест (синкопа).
Примарна хипотензија - трајно низак крвни притисак коме се не може открити узрок назива се примарна, идиопатска или конституционална хипотензија. Осим наследних фактора, истраживања показују значајан утицај географског подручја, исхране (нарочито количине соли у храни), телесне масе, вежбања и стреса на крвни притисак.
Секундарна хипотензија - стања која могу узроковати низак притисак су: крварење, инфекције, дехидратација различите болести срца - инфаркт, аритмија адренална инсуфицијенција, трудноћа, продужено одмарање у кревету, тровање, токсични шок синдром, алергијске реакције, анафилаксија, мождани "удар", шок, пад притиска након обављања мале и/или велике нужде, страх, Паркинсонова болест неуропатија, хемодијализа, опекотине, узнапредовали дијабетес, оштећења кичмене мождине.
Лекови који могу узроковати хипотензију:
- Антихипертензиви
- Диуретици
- Бета блокатори
- Антидепресиви
- Алкохол
- Аналгетици из групе наркотика
Ортостатска (постурална) хипотензија је нагли пад притиска након заузимања стојећег положаја. Ако је узрокована болестима, стањима и лековима назива се секундарна ортостатска хипотензија. Идиопатска ортостатска хипотензија постоји кад се не може утврдити болест или лек који би је узроковао, често је показатељ поремећаја функције одређених делова нервног система.
Постпрандијална хипотензија - јавља се код одређеног броја особа непосредно након јела. Чешћа је код старијих особа, особа с иначе повишеним крвним притиском и оних с одређеним поремећајима аутономног нервног система. Особе с овим стањем не смеју узимати антихипертензиве пре јела и након јела требају прилећи. Узимање одређених лекова пре јела може помоћи нпр. нестероидни антиинфламаторни лекови, октреотид, кофеин, дихидроерготамин. хипотензија)
Дијагноза
Прво треба утврдити да ли је хипотензија примарна или секундарна, односно треба искључити болести, стања или лекове који доводе до секундарне хипотензије. Након прегледа целог тела потребно је у више наврата измерити крвни притисак и фреквенцу срца у лежећем, седећем и у стојећем положају. Лабораторијска тестирања треба ограничити на глукозу, комплетну крвну слику и функцију бубрега. Након тога је препоручљиво обавити праћење крвног притиска током свакодневних активности, односно његово 24-сатно мерење.
Лечење
Лечење је усмерено ка олакшању симптома, није потребно ако низак крвни притисак не узрокује симптоме нити смањује квалитет живота.
Мере лечења су следеће:
- Мере у вези са исхраном укључују повећање узимања соли.
- Устајање из кревета треба бити поступно.
- Повећати телесну активност.
- Кофеин.
Ако описане мере не доводе до задовољавајућег повишења крвног притиска и олакшања симптома препоручују се лекови. Могући терапијски режим укључује дихидроерготамин, етилефрин, амезиниум, њихову комбинацију или поступно додавање минералокортикоида.
Лечење секундарне хипотензије зависи од узрока.