ОВИ КАРЦИНОМИ СЕ ЈАВЉАЈУ У ТРУДНОЋИ: Неки од њих се могу проширити и на плод!
Малигни тумори могу се јавити и код трудница, али, срећом, то је и даље није честа појава - један случај у 1.000 трудноћа годишње, што је 0,1 одсто карцинома у општој популацији
Меланом, малигнитети крви и карцином плућа једини су за које је доказано да могу метастазирати на постељицу и плод, рекао је др Бојан Инђић, специјалиста гинекологије и акушерства из Универзитетског клиничког центра Војводине.
Он истиче да разлог настанка малигнитета у трудноћи и даље није јасан.
ЈЕДНОСТАВНИ ТРИКОВИ ЗА ОПУШТАЊЕ! 10 природних лекова који ублажавају симптоме АНКСИОЗНОСТИ
НЕ ИГНОРИШИТЕ ПРОМЕНЕ НА ОВОМ ОРГАНУ! Изглед вашег ЈЕЗИКА говори о вашем тренутном здравствном стању
"ЗАР ТИ НЕ ЗНАШ ДА ТИ ДЕТЕ ИМА РЕДАК СИНДРОМ?!" Објавила фотографију сина, а онда јој један коментар ПРОМЕНИО ЖИВОТ
- Хормонске промене, имуносупресија и промене у циркулацији труднице могу имати утицаја на настанак и развој малигнитета, а додатни фактор је и све касније заснивање породице, то јест трудноће након 35. или 40. године живота - наводи др Инђић.
Посебан проблем је што су знаци и симптоми често нејасни, барем у почетку, маскирани физиолошким променама код труднице које се приписују уобичајеним променама у трудноћи, те се не приступа допунској дијагностици.
- Брига о могућем неповољном утицају зрачења и употребе контраста или хируршких процедура по плод може навести лекара да не уради анализе на време. А чак и када су симптоми и знаци малигнитета релативно јасни, постоји шанса да дијагностичке процедуре дају лажно негативне резултате, будући да многе анализе у трудноћи имају другачије вредности него ван трудноће - наглашава др Инђић.
Најчешће питање гинеколозима јесте да ли ће младе жене лечене од рака моћи да затрудне.
На срећу, у највећем броју случајева могуће је да након лечења карцинома дође до трудноће.
Др Инђић истиче да је лечење малигнитета све успешније, а петогодишње преживљавање достиже и 80 одсто.
- Вероватноћа за успешну трудноћу после лечења зависи од врсте и проширености тумора, старости у време постављања дијагнозе, примене лекова који могу оштетити функцију јајника. Ту посебно место заузимају гинеколошки малигнитети, где је важно да се болест препозна у раној фази како би функција јајника била очувана. Када је болест у узнапредовалом стадијуму, успешност лечења карцинома је важнија од очувања фертилитета - каже др Инђић и додаје да су савремене технике очувања фертилности замрзавање ембриона, јајних ћелија или дела јајника када није могуће очувати ткиво јајника у телу жене.
Трудноћа није пожељна у првим годинама после лечења малигне болести јер тада може да дође до повратка болести.
- Период од завршетка лечења до трудноће не треба да буде мањи од две године. Врло ретко пацијенткиње открију да су трудне када је започето лечење малигнитета и тада се најчешће планира прекид трудноће - наводи др Инђић.
Лечење се тада обавља у здравственој установи највишег ранга, као што су универзитетски клинички центри, јер је неопходан мултидисциплинарни тим.
- Препоручују се нејонизоване методе за дијагностику и третман, а хирургија је безбедна и не би је требало одлагати. Радиотерапија се не предлаже осим у ретким случајевима. Мало је лекова који се безбедно могу употребити и трудница мора бити упозната с могућим ризицима и компликацијама. Поље онкологије се рапидно развија, али и даље нема довољно података о примени различитих терапијских процедура и дуготрајних ефеката на плод и будуће дете - истиче др Инђић.
Гестацијска недеља игра најважнију улогу у одређивању тежине ефекта хемиотерапеутика или зрачења.
- Излагање од друге до осме недеље трудноће носи највећи ризик за малформације плода. Нека ткива плода настављају развој и после осме недеље, као што је централни нервни систем, гениталије, око, крвни систем, што треба узети у обзир. Постоји јасна повезаност између дозе зрачења коју прими плод и тежине оштећења. Употреба контраста, иако неки од њих немају доказан тератогени ризик, за сада се не практикује - објашњава др Инђић и додаје да се хируршке процедуре, биопсије ткива и употреба анестетика генерално сматрају безбедним за трудноћу.
Малигнитети у трудноћи:
- меланоми
- карцином дојке
- рак грлића материце
- лимфоми
- леукемије
Међутим, ризик спонтаног побачаја је мало повишен, посебно у триместру, као и превременог порођаја у каснијој трудноћи.
- На првом месту треба да буде здравље жене, па тек онда морају бити узете у обзир могућности повољног исхода трудноће. Коначну одлуку о лечењу доноси трудница након што се њој и партнеру предоче сви ризици за мајку и плод, могуће компликације и различити исходи. Третман малигне болести у трудноћи мора бити заснован на медицинским, моралним, етичким, правним и религиозним оквирима прихватљивим за пацијенткињу - каже др Инђић и додаје да је терминација трудноће и времена порођаја индивидуална, а ако то стање трудноће дозвољава, може се планирати након постизања плућне зрелости плода, а у ретким случајевима и близу термина.
- Јонизујуће зрачење повезано је с негативним развојним утицајем на плод, малформацијама, застојем у расту плода, интелектуалном развоју, па чак и смрћу плода. Студије на животињама и праћења након нуклеарних експлозија у Јапану и Чернобиљу указују да јонизујуће зрачење повећава шансу за развој малигнитета у каснијем животу. Зато увек треба одабрати поступак мање штетан по плод или мајку - наглашава др Инђић.