Ових 10 предмета додирујемо сваки дан, а пуни су вируса или бактерија!

Већина патогена су вируси или бактерије које могу проузроковати инфекције од обичне вирозе, па до животно угрожавајућих болести.

Иако постоје места за која је очито да су станишта микроба попут канте за смеће или амбуланте те даске у купатилу, многи нису свесни да микроби вребају свуда.

Ово су 10 места на којима ћете их најчешће сусрести, а доносимо и савете како их одржати чистима и очувати здравље:

Метални делови славине су магнет за микробе, а нарочито мрежица. Текућа вода бактеријама омогућава довољно влаге за размножавање.

Вода сама по себи није стерилна, а ако славину и мрежицу додирујете прљавим прстима, омогућујете развој микроба, а они се током времена размножавају и стварају тзв. биофилм.

Очистите је: Једанпут у току недеље уклоните мрежицу са славине и уроните је у разређен раствор избјељивача. Кад је исперете и очистите, пустите воду да тече још неколико минута да се исперу остаци хемикалија.

Ако нисте пажљиви, бактерије с остатака синоћне вечере лако се могу пренети на посуђе и храну коју једете данас, поготово ако у судоперу исперете пилетину која може садржавати штетне бактерије.

Истраживања показују да се у судопери може налазити и до 500.000 бактерија што је 1.000 пута више од даске у купатилу.

Сигурно вам је познато да сунђери за суђе могу бити дом за бројне микробе, но и крпе за суђе су једнако проблематичне. Студија је показала да седам посто кухињских крпа у домаћинствима у једном делу САД-а садржи опасну бактерију МРСА, односно резистентни облик стафилокока који узрокује животно угрожавајуће инфекције коже.

Такође на њима се може пронаћи и бактерију Е. цоли. Крпом обично бришемо нешто што се пролило, а затим је поново користимо пре прања. То може помоћи у ширењу бактерија.

Бактерије које живе на нашој кожи, ноктима те рукама веројатно ће се пренети и на тастатуру компјутера. Ширењу бактерија ће допринети и ако једете изнад тастатуре.

У једном истраживању од 25 тастатура које су анализирали, њих 96 посто било је контаминирано бактеријама.

Очистите је: Влажном марамицом која садржи антибактеријско дејство пребришите тастатуру једанпут недељно. Чистите је редовито, а будите посебно пажљиви око делова између типки. Помаже и ако перете руке пре него што користите тастатуру.

Мобилни телефон неретко ћемо одложити на места која нам се чине прикладнима. Но истраживања показују да тиме доприносимо ширењу бацила.

Студија из 2017. показала је да од 27 телефона које користе тинејџери, сви садрже штетне бактерије. Многи уређаји су у кожним или пластичним маскицама, а то бактеријама омогућује довољно простора и места за размножавање.

На улазним вратима отирач је одличан за ваше госте, али и за бактерије које долазе на ђоновима њихових ципела. Једна студија открила је да од 30 узорака, већина садржи бактерију Цлостридиум difficile која узрокује пролив, температуру и болове у стомаку. Чешће се налази на ципелама него на површинама у тоалету и купатилу.

– Подручје око улазних врата у ваш дом је међу најпрљавијима у кући. Кад се бактерије одомаће у отирачу, није их проблем пренети ни у стан сваки пут кад пређете преко њега.

Усисивачи, његове четке и врећице су идеални за бактерије. Усисавањем увлачите не само бактерије, него и остатке хране и тако стварате плодно тло за њихово размножавање.

Прашина која настаје честице враћа у ваздух који удишемо, а те честице садрже бактерије и плесан. Барем тако тврди студија из 2013. коју је објавио часопис за микробиологију.

Волан у аутомобилу је друго најчешће место контаминирано бактеријама. Кад се влага и споре те бактерије увуку у вентилацију. Волан је место до ког допире пуно сунца и топлоте, па то погодује бактеријама.

Очистите је: Редовито влажним марамицама за дезинфекцију бришите унутрашњост возила. Посебно пажљиви будите у сезони алергија које проузрочује плесан.

Око 25 посто посуда за сапун у јавим тоалетима контаминирано је фекалним бактеријама. Иако се чини ироничним да сапун привлачи бактерије, управо је то оно што су потврдила истраживања.

Већину тих посуда нитко никад не чисти, па се прљавштина нагомилава заједно с бактеријама. Додатно, посуде додирујемо прљавим прстима, па стално стварамо нове бактеријске културе.

Више стотина људи сваког дана додирује ручке на колицима у трговачким центрима и део њих сигурно то ради неопраних руку. На једном универзитету проведено је истраживање на 85 колица у трговачким центрима и открили су да садрже више бактерија него јавни тоалети, укључујући бактерију Е. цоли и салмонелу.