ШТА СВЕ УТИЧЕ ДА ДЕТЕ ПОБЕГНЕ ОД КУЋЕ? Психолог открива које "сигнале" шаље пре одлуке и како спречити немиле догађаје
Свако друго дете које се води као нестало побегло је од куће или из установа социјалне заштите.
Када су у питању малолетна лица случајеви бекства од куће најчешће се брзо решавају, кажу у МУП-у али како кажу психолози однос заснован на међусобном поверењу између деце и родитеља и помоћ стручњака је кључна за превазилажење проблема.
На једном форуму на интернету недавно је девојчица написала да са шеснаест година планира бекство од куће. Како каже, нема неких великих проблема али је одлучна да оде и да се не враћа јер "нема снаге да се бори за опстанак у својој породици".
ПРЕКРШИЛА ЗАКОН, СКИНУЛА ХИЏАБ и обукла МИНИ-СУКЊУ: Стил арапске принцезе њен народ сматра ВУЛГАРНМ и неприкладним
За ДВЕ НЕДЕЉЕ СМРШАЛА 9 КИЛОГРАМА захваљујући дијети са јајима, неће вам се догодити да осетите глад
Лоши породични односи, злостављање, слабе оцене, друштво, неки су од разлога за бежање од куће. Овакве одлуке, кажу стручњаци, најчешће се доносе у периоду пубертета.
- Бунт увек јесте начин да пожелите да промените све у чему живите, и да оно чиме нисте задовољни замените за нешто што је по вама идеално, и ако нисте задовољни у породици ви ћете покушати да пронађете срећу ван породице. Оно што јесте проблем, што млада особа у тој узрасној фази и са том финансијском ситуацијом, са том зрелошћу нема много могућности у свету ван породице - објашњава психолог Ана Мирковић.
Прошле године Полицијској управи Београд поднето је 207 пријава бекства малолетника од куће. Још 78 побегло је из установа социјалне заштите. Нестанак се не третира као кривично дело. Полиција, након детаљног разговора са родитељима или старатељем, креће у потрагу - која се углавном срећно заврши.
- Неки се покају и заиста се никада више не појаве у нашим службеним просторијама, а неки се покају само на речима. Колико ће нам бити потребно времена да пронађемо лице то варира од случаја до случаја. Када су малолетна лица у питању ти случајеви се решавају јако брзо - тврди Милош Станимировић из Одељења за потраге МУП-а.
Из Удружења Астра апелују на бољу сарадњу породица и институција, како би се проблем препознао на време и избегле озбиљније последице.
- Сви људи који долазе у контакт са дететом, морају на неки начин да буду сензибилисани и едуковани да препознају те неке прве сигнале да је дете у опасности, да је незадовољно, да се повукло у себе и да заправо постоји могућност да у неком тренутку побегне од куће - каже Христина Пислулидис из Астра Организација за пружање подршке у потрази за несталом децом.
А препознавање скривених сигнала - требало би да буде први аларм за родитеље.
- Мање спава, мање једе, попушта у школи, не комуницира са одељењем, често је тужно, мења се боја гласа, мења се став тела. Родитељи који кажу да то не препознају вероватно потпадају под оне породице које су дисфункционалне у којима једни друге не слушамо, не разумемо, немамо времена или напросто немамо разумевања једни за друге, што је чешће, зато деца из таквих породица чешће и одлазе - објашњава психолог Ана Мирковић.
Помисао на бекство од куће не мора бити спроведена у дело уколико родитељи, како апелују стручњаци, са својом децом граде однос заснован на међусобном поверењу, разговарају са њима, и упознају њихово друштво.
Ако ни то не помогне, кажу да није срамота обратити се за помоћ стручњацима специјализованим за решавање проблема у понашању деце и младих.