"OHLADI MALO, BRATE": Saveznici brutalno odgovorili frustriranom Zelenskom, Moskva na ivici rata sa NATO, Vašington i London optuženi za terorizam

Samit NATO u glavnom gradu Litvanije, Viljnusu, obeležio je prethodnu nedelju, a sa njim i izneverena nadanja Kijeva za članstvom u toj vojnoj organizaciji, što je kulminiralo napadom na Krimski most početkom ove nedelje i izlaskom Rusije iz Crnomorskih sporazuma.

Pre samog početka Samita, Rusija je upozorila da bi članstvo Ukrajine u NATO imalo veoma negativne posledice po evropsku bezbednosnu arhitekturu i predstavljalo opasnost po bezbednost Moskve, što bi, kako je navela, zahtevalo "jasan i snažan odgovor".

- Morate biti svesni potpuno jasnog i doslednog stava Rusije da će članstvo Ukrajine u NATO imati veoma negativne posledice po već polusrušenu evropsku bezbednosnu arhitekturu, kao i da će predstavljati krajnju opasnost i pretnju našoj zemlji, što će zahtevati sasvim jasan i snažan odgovor od nas - rekao je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov.

On je ocenio da Ukrajina pokušava da izvrši pritisak na zemlje NATO kako bi dobila poziv za pridruženje Alijansi.

U međuvremenu, stigla je i vest da će ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, uprkos premišljanjima zbog nedostatka konsenzusa u vezi prijema Kijeva, ipak biti prisutan na Samitu. Zelenski je ranije pozvao Alijansu da pošalje jasne signale za podršku članstvu nakon 15 godina stare izjave da će se Ukrajina pridružiti Alijansi.

- NATO će učiniti Ukrajinu bezbednijom, a Ukrajina će NATO učiniti jačim - rekao je Zelenski tokom zajedničkog obraćanja sa litvanskim predsednikom, Gitanasom Nausedom.

Ukrajinski predsednik je dodao da Kijev zaslužuje da mu bude dozvoljeno da se pridruži Alijansi.

- Verujem u NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i ne osvrće se na agresora - rekao je Zelenski.

Međutim, Zelenski nije uspeo da obezbedi poziv Kijevu da se pridruži Alijansi nakon što su lideri 31 zemlje članice potpisali deklaraciju u kojoj nisu navedeni jasni uslovi eventualnog pridruživanje Ukrajine.

- Frustrirani ukrajinski predsednik optužio je američkog kolegu Džozefa Bajdena i druge lidere prisutne na Samitu da pokazuju nepoštovanje i požalio se da "ne postoji spremnost" da se Ukrajina pozove da se pridruži Alijansi - preneli su britanski mediji.

Ipak, to nije imalo uticaja na konačno saopštenje Samita, u kojem se navodi da će, iako je budućnost Ukrajine u NATO, Alijansa poslati poziv Kijevu tek kad sprovede demokratske reforme i reforme sektora bezbednosti.

Zelenski je u odgovoru konstatovao da se čini da nema volje ni da se Ukrajini uputi pozivnica za NATO, niti da ona postane članica saveza, nazivajući apsurdnim da za njegovu zemlju nema vremenskog okvira za pristup i članstvo.

Kao utešna nagrada Kijevu, zemlje G7 objavile su bezbednosni okvir kojim se otvara put ka dugoročnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu kako bi se odbranila od Rusije i odvratila je od eventualne buduće agresije.

- Mi, lideri Grupe sedam, ponovo potvrđujemo nepokolebljivu posvećenost strateškom cilju slobodne, nezavisne, demokratske i suverene Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica, sposobne da se brani od ruske agresije - navodi se u deklaraciji.

Dodaje se da je bezbednost Ukrajine sastavni deo bezbednosti evroatlantskog regiona.

- Smatramo da ilegalna i ničim izazvana ruska invazija na Ukrajinu predstavlja pretnju po međunarodni mir i bezbednost, flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, i nespojiva sa našim bezbednosnim interesima - ističe se u dokumentu koji su zajednički objavile SAD, Nemačka, Japan, Francuska, Kanada, Italija, Velika Britanija i Evropska unija.

Zauzvrat, Ukrajina će nastaviti da sprovodi pravosudne, ekonomske, bezbednosne, kao i reforme u borbi protiv korupcije, kojima će Kijev pokazati da je posvećen demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i medijskih sloboda.

Na kraju Samita, Zelenski je kazao da je svestan da podrška Zapada njegovoj zemlji zavisi od situacije na frontu.

- Ne možemo samo da sedimo mirno i nadamo se da će nas neko podržavati decenijama - dodao je on.

Kao reakcija na odluke u Viljnusu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova, saopštilo je da se NATO vratio hladnoratovskim šemama, a da će Moskva pažljivo analizirati rezultate Samita.

- Njegovi rezultati pokazuju da se organizacija konačno vratila šemama Hladnog rata, samo sada radi zaštite "naše jedne milijarde" od drugog dela čovečanstva i na osnovu ideologije podele sveta na "demokratije i autokratije" - navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministarstvo ističe da će rezultati Samita biti pažljivo analizirani.

- Uzimajući u obzir identifikovane izazove i pretnje bezbednosti i interesima Rusije, mi ćemo blagovremeno i na odgovarajući način reagovati svim sredstvima i metodama koje su nam na raspolaganju - naglašava se u saopštenju.

Kako su mediji preneli nakon završetka Samita, lideri zemalja NATO su tokom zajedničke večere sa Zelenskim, pozvali ukrajinskog predsednika da se "ohladi" nakon njegove kritike na račun bloka.

- Morate da se "ohladite" i sagledate ceo paket obaveza Zapada - tako je, prema pisanju Blumberga, glasila poruka lidera članica NATO Zelenskom za večerom.

Ističe se da su Amerikanci bili iznervirani izjavom Zelenskog, Britanci su radili na popuštanju napetosti, dok su Nemci pokušavali da pronađu alternativne varijante za rešavanje situacije.

Od reakcija iz Moskve, izdvaja se izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusijeda, će Savet Ukrajina-NATO prestati da postoji, jer će jedna od strana nestati.

On je podsetio da je 2002. godine bio formiran analogan Savet Rusija-NATO i da je "svima poznato kako se to završilo".

- Ovoga puta sve će se završiti drugačije. Savet će prestati da postoji, jer će jedna od strana nestati - poručio je Medvedev, dodavši da se Rusija i Alijansa sada nalaze na ivici rata, odnosno, preciznije, iza ivice.

Sumirajući rezultate Samita, američki predsednik, Džozef Bajden, rekao je da će se Ukrajina priključiti NATO i da će Vladimir Putin na kraju shvatiti da nije u interesu Rusije da nastavlja rat.

- Niko ne može da se priključi Alijansi dok je u ratu, jer bi to garantovalo treći svetski rat - rekao je Bajden, dodavši da su on i ostali NATO lideri pokazali da je vojna alijansa ostala "ujedinjenija neko ikada".

Pred kraj nedelje, ministri finansija Evropske unije su jednoglasno usvojili dodatno izdvajanje sredstava za pomoć Ukrajini kroz dopunu dugoročnog budžeta, pored toga što i dalje postoje nesuglasice u pogledu drugih troškova koji prete da odlože ili čak blokiraju dostavljanje pomoći Kijevu. Evropska komisija predložila je povećanje budžeta EU do 2027. godine za 66 milijardi evra, od čega bi 17 milijardi evra bilo namenjeno za pomoć Ukrajini, uz još 33 milijarde evra kredita.

Poruka Zapada na Samitu NATO, onako kako je to shvatio Zelenski, da podrška Ukrajini zavisi od uspeha na bojnom polju, dovela je, početkom ove nedelje, do napada na Krimski most, a na opšte iznenađenje i bes u Rusiji, koja je napad okarakterisala kao teroristički.

- Napad na Krimski most izveo je kijevski režim, odluku o napadu doneli su ukrajinski zvaničnici i vojska uz učešće američkih i britanskih obaveštajnih službi - bila je prva reakcija iz Moskve, portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marije Zaharove, koja je dodala da režim u Kijevu ima sva obeležja međunarodne organizovane kriminalne grupe.

Reagujući na napad, Dmitrij Medvedev je kazao da svetsko i rusko iskustvo pokazuje da teroristi razumeju samo jezik sile.

- Svetsko i naše iskustvo pokazuje da je nemoguće boriti se protiv terorista međunarodnim sankcijama, zastrašivanjem niti opomenama. Oni razumeju samo jezik sile… Zato treba dizati u vazduh njihove kuće i kuće njihovih rođaka. Tražiti i eliminisati saučesnike… Ali glavno je da se uništi najviše rukovodstvo terorističkih formacija - rekao je on.

Sam Vladimir Putin, izjavio je da je napad bio besmislen i okrutan, dodavši da rusko Ministarstvo odbrane priprema odgovor i da je dat nalog FSB-u i Istražnom komitetu da detaljno ispitaju incident.

- Ovo je besmislen zločin. Sa vojne tačke gledišta, nema nikakvog značaja, pošto se Krimski most odavno ne koristi za vojne transporte. Okrutan, jer su povređeni i ubijeni nevini civili - rekao je ruski predsednik.

Istog dana Moskva je obelodanila da izlazi iz Crnomorskih sporazuma.

- Danas su faktički prestali da važe Crnomorski sporazumi. Kao što je predsednik Rusije ranije već rekao, rok ističe 17. jula. Nažalost, deo koji se odnosi na Rusiju u ovom crnomorskom sporazumu do sada nije ispunjen. Stoga se njegovo važenje prekida - rekao je Dmitrij Peskov.

Prema njegovim rečima, Moskva će se odmah vratiti primeni Crnomorskih sporazuma čim se realizuje ruski deo Prehrambenog sporazuma. 

Prehrambeni sporazum, koji su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN, podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke. Koordinacijom saobraćaja brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu.

Paket ovih dokumenata predviđa ukidanje ograničenja na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta, a takođe određuje algoritam za bezbedan izlazak komercijalnih brodova iz crnomorskih luka pod kontrolom Ukrajine duž posebno otvorenih humanitarnih pomorskih koridora.

Portparol Zelenskog, Serhij Nikiforov, preneo je reči svog šefa da se mora učiniti sve kako bi se crnomorski koridor za izvoz žita i dalje mogao koristiti.

- Čak i bez Ruske Federacije, sve se mora učiniti kako bismo koristili crnomorski koridor. Ne bojimo se - rekao je Nikiforov.

S druge strane, SAD i Velika Britanija osudile su odluku Rusije da obustavi svoje učestvovanje u Crnomorskim sporazumima, koja će, kako tvrde, pogoršati bezbednost hrane i ugroziti milione ljudi, pa su pozvali Kremlj da je poništi.