Svaki dan šetate ovuda, a sigurno ne znate: Evo kako je beogradski "Pobednik" zapravo trebalo da se zove (FOTO)
Osim imene, sam dizajn spomenika je znatno drugačiji od prvobitne zamisli
Na današnji dan davne 1928. godine na Kalemegdanu je otkriven Pobednik, veličanstveni spomenik Ivana Meštrovića koji je danas simbol Beograda. Priča o tome kako je teškom mukom "izborio" svoje mesto u srpskoj prestonici i zašto nije mogao na Terazije, kako je prvobitno bilo planirano, već je mesto našao na Kalemegdanu, godinama se prepričava, ali ono što je malo poznato jeste kako je ovaj simbol Beograda trebalo da se zove.
Da li znate šta je TAŠMAJDANSKA MISTERIJA? Ovo je najveća tajna koju krije poznati deo Beograda
Davne 1913. godine predsednik Beogradske opštine Ljuba Davidović je od već čuvenog vajara Ivana Meštrovića zatražio da, u čast srpske pobede u Balkanskim ratovima, izradi spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu – Terazijama.
Spomenik je završen 1928. godine, sa velikim zakašnjenjem zbog ratova, ali je odmah naišao na žestoke kritike ondašnje čaršije. Naime, dobrom delu javnosti je smetala i činjenica što je muškarac kojeg je Meštrović izvajao - go.
Čitava ova priča dobro je poznata javnosti i često prepričavana, a u njenoj senci običano ostaju zanemareni neki drugi detalji - na primer, kako je Ivan Meštrović zapravo zamislio da spomenik izgleda i kako je on u stvari trebalo da se zove!
Uskoro nov simbol Beograda: Upućen poziv vajarima za konkurs za spomenik Stefanu Nemanji
Model je predviđao monumentalnu fontanu prečnika od osam metara, sa četiri lava koja bi je krasila i u sredini petostepenim stubom od pet-šest metara - simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima.
Na vrhu stuba bi stajala muška statua sa pticom u jednoj ruci i spuštenim mačem, okrenutim nadole, u drugoj kao simbol mira i miroljubivosti, ali i spremnosti da u svakom trenutku reaguje na napad.
Interesantno je i to da je ovaj spomenik zapravo tek kasnije postao "Pobednik". Prvobitno, čitava kompozicija je trebalo da se nazove "Vesnik pobede". Ovo ime se pominje u prepisci vajara i gradskih vlasti.
Kasnije je ipak, očigledno po Meštrovićevoj ideji, koji je voleo drugo ime, spomenik nazvan samo "Pobednik", mada se kao jedno od nezvaničnih imena dugo pominjalo i "Sokolar" po čemu bi se dalo zaključiti da je ptica u ruci pobednika - soko.
U vreme otkrivanja spomenika bilo je još onih koji su ga zvali starim imenom. Odjek toga može se naći i u govoru koji je tadašnji predsednik beogradske opštine dr Koste Kumanudi održao na otkrivanju spomenika na Kalemegdanu 7. oktobra 1928. godine.
Urbana legenda sa BEOGRADSKOG ASFALTA: Evo zašto SRPSKI narod nikada neće PROPASTI
U spomeniku oličen je vesnik, koji je onih velikih dana stvaranja naše države objavio širom sveta pobedu iz koje je ponikla Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas, oslonjen na svoj mač, taj vesnik ponosno se uzdiže kao gordi čuvar kralju stečene slobode. Ovaj je spomenik duboki simbol nesalomljive snage, koji u sebi nosi duh našeg plemena, jer će, bdijući nad kapijama grada, služiti kao večna opomena da se ne sme i ne može razbiti ono što je narodni genije stvorio – rekao je Kumanudi.