NA OVOM GROBLJU LJUDI ZAUVEK NESTAJU: Mirko je bio nečiji sin, brat, muž, ali nigde ne piše NI SLOVO
Nema oproštajne poruke. Nema ožalošćene porodice. Nema čak ni cveća.
Mirko Petrović rođen je 1937. godine, a preminuo je 2014. Bio je nečiji sin, prijatelj, brat, muž, a možda i otac. Ipak, na njegovom spomeniku nema one uobičajene oproštajne poruke "Dragom tati". Nema ožalošćene porodice. Nema čak ni cveća. Jer Mirko počiva na groblju "Zbeg" u Borči, na jednoj od četiri parcele koje su rezervisana za korisnike socijalne pomoći, beskućnike i lica čiji se identit ne može utvrditi.
TAJNE DUBINE BEOGRADA: Šta se krije pokopano ispod njegovih ulica? (VIDEO)
On je jedan od oko 600 ljudi koji ovde počivaju, bez nadgrobne ploče, u grobnim mestima koja su obeležena samo drvenim krstom sa imenom, prezimenom i godinom smrti. U nekim slučajevima nema ni tih podataka.
Primarni beskućnici, koji žive na ulicama, kod sebe najčešće nemaju dokumenta. Njih je gotovo uvek nemoguće identifikovati i kao takvi se sahranjuju kao N.N. lica. U takvim slučajevima pre same sahrane mora da se obavi autopsija u Kliničkom centru, nakon čega se telo prebacuje u gradsku kapelu i JKP "Pogrebne usluge" obavlja samu sahranu. Za njih se ne obavlja ispraćaj, sahranjuju se ujutru, pre zakazanih sahrana i nema rodbine koja plače. Sve se obavlja mirno, tiho i veoma brzo – ali ipak gospodstveno.
PROVERITE DA LI ISPOD VAŠE KUĆE PROLAZI VODA: Ovuda kuljaju podzemne vode u Beogradu! (MAPA)
Ne koriste se kapele
Goran Petrović, radnik na groblju Zbeg, kaže da na ovim sahranama najčešće nema suza, ali da se uvek trude da sve bude obavljeno s poštovanjem.
- Ne koriste se kapele, i najčešće nema porodice, ali dešava se da, kada su u pitanju socijalni slučajevi, članovi porodice dođu i zamole nas da budu prisutni. Neke grobove niko ne posećuje, za neke niko ni ne zna ko tu tačno leži. Ali ima i onih koji dolaze, donose cveće i u nekim slučajevima čak i dižu nadgrobne ploče o svom trošku – kaže on.
- Sahrana ovih lica se obavlja dostojanstveno, u pojedinačnim grobnim mestima. U toku poslednjih nekoliko godina, sahrane se obavljaju na groblju Zbeg, a za to postoje posebne parcele još i na Lešću, Orlovači i Novoj Bežaniji. Reč je o mestima koja su bez nadgrobnog obeležja, ali se na krstu nalaze osnovni podaci – objašnjavaju iz Pogrebnih usluga.
Ipak, Mirko Petrović je verovatno imao malo drugačiju priču. Stvari izgledaju malo drugačije kada su pitanju korisnici socijalne pomoći i beskućnici koji su registrovani i imaju svoja dokumenta kod sebe. Ukoliko se desi da preminu u Prihvatilištu za odrasla i stara lica, telo se odnosi nakon konstatacije smrti.
Grob bez imena
Među grobovima nalazi se i veliki broj krstova na kojima nema godine rođenja, pa čak ni imena. Umesto toga, stoji kratko "muško" i godina smrti. U pitanju su N.N. lica, čiji identit nikad nije otkriven. Ipak, najpotresniji grob na Zbegu je onaj u kojem počivaju tri deteta, na čijim krstovima nema imena, samo se zna da su u pitanju dve devojčice i jedan dečak. Ovakve grobove niko nikad ne posećuje.
- Mi nemamo kontakt sa samom sahranom, ali Prihvatilište izdaje umrlice i snosi troškove za to – kaže Suzana Milovanović, koordinator u beogradskom Prihvatilištu. Prema rečima Mladena Zdjelara, poverenika za izbegla i raseljena lica na opštini Voždovac, u kojoj se nalazi ovaj centar, u protekloj godini je preminulo pet lica koja su imala smeštaj u Prihvalitištu. Posmrtni ostaci ponovo idu put kapele, odakle se prevoze na groblje, ali velika razlika je u tome što će na krstu pisati ime, prezime i godina rođenja te osobe. Dešava se, retko doduše, da porodica naknadno dođe na groblje i podigne spomenik, pa su ove parcele tek ponegde prošarane nadgrobnim spomenicima na kojima ima cveća.
ZAŠTO MAJKE UBIJAJU SVOJU DECU? Slučaj iz Sokobanje pokrenuo niz pitanja
Grobna mesta su uredna
Grobna mesta su uniformisana, ali uredna. Trava je pokošena, nema prljavštine i korova, a za sve to se brinu radnici groblja. Za razliku od standardnih grobnih mesta, za ove održavanje niko ne plaća.
Da se u Srbiji ne isplati umreti, nije novost - kompletna cena sahrane često staje preko 100.000 dinara, i to ukoliko se odlučite za najskromniji aranžman. U slučaju ljudi koji to sebi ne mogu da priušte, i čije porodice nemaju sredstava ili ne žele time da se pozabave, stvari preuzima država.
- Ako ne postoje lica koja su dužna da obezbede sahranjivanje troškove snosi opština na čijoj teritoriji je umrli imao poslednje prebivalište, a ako se ne može utvrditi poslednje prebivalište, troškove snosi opština na čijoj teritoriji su nađeni posmrtni ostaci - kažu iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Iako oni ne vode evidenciju o broju beskućnika, prema nekim procenama u prestonici živi oko 2.000 ljudi bez krova nad glavom.