POLAKO NAM SE BLIŽE CRNI REKORDI: U Srbiji raste broj zaraženih, a ova četiri faktora najviše UBRZAVAJU VIRUS
Stiže nam period godine koji pogoduje širenju virusa, hladnije vreme i povećani boravak u zatvorenom prostoru.
Ukoliko tada ne obratimo pažnju na ključne stvari i sprečavanje širenja virusa možemo dodatno da pogoršamo epidemiološku situaciju, jer prema poslednjim prognozama struke treći talas bi u najboljem slučaju mogao da traje do februara, u najgorem sve do aprila.
A brojke su već zabrinjavajuće - juče smo imali 326 novozaražnih za 24 časa, što je najviše od počekta trećeg talasa u Srbiji. Polako dakle idemo ka piku.
Inače, prof. dr Petar Kočović, inženjer koji putem matematičkih modela prati kretanje pandemije u celom svetu i vrlo precizno predviđa tok epidemije kod nas, očekuje pik ovog trećeg talasa oko 5. novembra, dok se oko 15. očekuje da počne da slabi, ako, kako kaže, "nešto ne zabrljamo".
KORONA PONOVO PRETI SRBIJI: Broj novoobolelih već preko 400, epidemiolozi poslali važno upozorenje
NAJNOVIJA PROGNOZA KOJA ULIVA OPTIMIZAM! Bližimo se LJUBIČASTOJ KORONA ZONI, evo koliko ćemo imati zaraženih
Danas najveći broj zaraženih od početka TREĆEG TALASA: Nekoliko gradova u Srbiji obara CRNE REKORDE
Da je očigledno da imao povećanje broja zaraženih, kaže i dr Predrag Kon.
- U to su ušli Beograd, Kragujevac, kao i Valjevo, ali bitno je da u narednom periodu usporimo prenošenje. To je prirodan proces i samo od našeg ponašanja zavisi koliko ćemo da ga usporimo, a to može da traje 12 do 16 nedelja sa usporavanjem - rekao je epidemiolog dr Predrag Kon.
Dakle, prema Konovim prognozoma, treći talas korona virusa trajaće do februara, u najboljem slučaju, a kako bi uspeli da usporimo širenje virusa posebno je važno da budemo svesni ova četiri važna faktora prenošenja.
1. Blizina
Svaki kontakt na udaljenosti manjoj od jednog metra predstavlja rizik za prenošenje virusa, naročito u slučaju nepostojanja zaštite.
Ukoliko nema mogućnosti za distancom, maska se podrazumeva, jer su upravo to dve glavne mere za sprečavanje širenja virusa, bez obzira na to da li je reč o otvorenom ili zatvorenom prostoru.
2. Dužina kontakta
Nije isto da li ste pored nekog prošli i očešali se, ili ste u njegovom društvu deset minuta. U ovom drugom slučaju, rizik je neuporedivo veći.
Što više vremena provedemo sa nekim ko je zaražen, veća je verovatnoća za zaražavanje, a i već odavno je poznato da postoji dosta asimptomatskih slučajeva te nikad ne znamo da li je neko zaražen ili nije.
Upravo zbog toga potrebno je da vodimo računa prilikom svakog susreta.
3. Gužva
Kretanje u masi ljudi, naročito na zatvorenim mestima, znatno povećava rizik od zaraze, čak i u slučaju postojanja distance.
Čekanje u redovima ili na autobuskim stajalištima, kretanje duž pešačkih zona i apsolutno svako mesto gde je veća koncentracija ljudi predstvalja rizik za zaražavanje.
Što je više ljudi veća je i verovatnoća za prenos i zaražavanje korona virusom.
4. Forsirane akcije
Za zabranu održavanja sportskih priredbi, koncerata i drugih manifestacija gde je prisutan već broj ljudi postoji opravdan razlog.
Govor, vikanje, pevanje, navijanje, svađa, kao i svaki oblik radnje koji se odnosi na nekontrolisane reakcije dodatno pomažu virusu da se prenosi i na udaljenosti većoj od metra.
Potvrdila i SZO
Ranije su i naučnici Svetske zdravstvene organizacije utvrdili faktore rizika po kojima je prenošenje virusa moguće i na većoj udaljenosti.
Virus korona sasvim sigurno se prenosi kapljičnim putem, a određene grupe naučnika smatraju da može da pređe sa čoveka na čoveka i aerosolno, putem vazduha. I jedni i drugi su saglasni da u oba slučaja razdaljina na kojoj se viurus prenosi nije veća od jednog metra.
Međutim, grupa od 239 naučnika u pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji iznela je teoriju da se virus može preneti i na većoj razdaljini, u slučaju takozvanih forsiranih akcija, kao što su kašljanje, kijanje, vikanje ili pevanje.
- Utvrđeno je da u normalnim uslovima virus korona može da se prenosi najviše na razdaljini od jednog metra. Međutim, ova istraživanje nisu uzela u obzir eksremne situacije u kojima se virus može prenositi i na većoj razdaljini. Uveren sam, kada biste napravili istraživanje u horu gde svi pevaju, da bi, u slučaju da tu postoji zaražena osoba, virus uspeo da pređe put veći od jednog metra i zarazi drugi ljudski organizam - objasnio je Donald Milton, profesor na Univerzitetu Merilend i jedan od potpisnika pisma upućenom SZO.
Struka o 4 ključna faktora
Komentarišući ova saznanja, naši stručnjaci objasnili su da postoje četiri glavna faktora rizika za prenošenje korone - blizina, gužva, dužina kontakta i forsirana akcija.
Upravo forsirana akcija predstavlja specifičan rizik, jer ona podrazumeva radnje koje pomažu virusu da pređe razdaljinu od jednog metra, a to su kašljanje, kijanje, pevanje u horu, navijanje na fudbalskim utakmicama, glasan razgovor tokom obroka u restoranu, svađa i vikanje... Rizik se naravno povećava ukoliko ne postoji obostrana zaštita maskom.
Epidemiolog dr Sonja Novak objasnila je ranije da je korona tu i da od nas zahteva da joj se prilagodimo promenom ponašanja, te da postoje četiri parametra procene rizika, a rizik raste u odnosu na to gde se nalazimo, da li smo u otvorenom ili zatvorenom prostoru.
- U kakvom smo riziku, zavisi da li smo u kafiću, restoranu, baru, noćnom klubu, ili smo na otvorenom gde sedimo sa prijateljima u bašti nekog kafića na metar distance. To je taj prostor koji nam definiše rizik. Svako od nas bi trebalo u narednih godinu dana ili koliko god je potrebno da razmišlja o rizicima kojima se izlaže. Drugi parametar je dužina interakcije sa nekom osobom, znači ako je neko u potencijalnom riziku, ako je duže od deset minuta s nekim u kontaktu, ta osoba mora da ima masku. Treći parametar je gužva, treba da izbegavamo gužvu bilo da smo u zatvorenom ili otorenom prostoru - objašnjava dr Novak.
Kako epidemiolozi savetuju, treba izbegavati gužvu, i napominju da ne treba zaboraviti da je koncentracija virusa u zatvorenom prostoru visoka, zbog čega se i insistira na nošenju maski i držanju distance.
- Nije svejedno da li je neko ko je inficiran samo prošao pored vas ili ste sa njim sedeli na manje od jednog metra i razgovarali, jer četvrti parametar je govor. Rizične su te forsirane akcije, vikanje, pevanje, i naravno kijanje i kašljanje koje se može dogoditi tokom razgovora. Toga imamo na stadionima, ali i na koncertima, zato je odlazak potencijalno rizičan, ako ne postoji distanca i mera zaštite. Maske, dezinfekcija, distanca, sa tim moramo naučiti da živimo u narednom periodu - objašnjava dr Novak.
Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid 19, izjavio je za "Blic" nedavno da se u nauci uvek iznova uči i novo saznaje, pa je isti slučaj i s virusom korona.
- Ono što znamo je da se prenosi kapljičnim putem, pa ukoliko razgovarate sa zaraženim koji je bez maske i koji vam je blizu, možete da se zarazite, bez obzira gde se nalazite. Zato su na snazi mere koje podrazumevaju da nosite masku i da držite razdaljinu od metar i po - objasnio je ranije dr Tiodorović.
Apokaliptični scenario
Na to koliko nas loša epidemiološka situacija očekuje u narednom periodu ukoliko se ne poštuju sve mere upozorio je i direktor Kliničkog centra u Kragujevcu doktor Predrag Sazdanović.
On je objasnio kako će se situacija razvijati ukoliko se "ne uzmemo u pamet".
- Zamislimo jednu situaciju da je danas 15. novembar i da Srbija obara sve dnevne rekorde u broju novozaraženih i da treba da slavite svoju slavu, recimo Aranđelovdan, a vi nemate koga da pozovete, jer su svi koji poznajete ili zaraženi ili na intenzivnoj nezi - rekao je Sazdanović za RTS.