INTERVJU KOJI JE PODIGAO VELIKU BURU NA "ČIZMI": Zbog čega vakcina drugačije deluje na gojazne ljude?
Raul Pelini je direktor jednog dela hirurgije u bolnici Regina Elena u Rimu.
U intervjuu koji je dao italijanskom listu "Republica" otkrio je rezultate istraživanja koje je podiglo veliku buru na Apeninskom poluostrvu.
Kada uzimate ANTIBIOTIK obavezan je i neki probiotski proizvod: Prof. Đorđević savetuje kako da izaberete NAJEFIKASNIJI I NAJBEZBEDNIJI!
Dr Stojiljković o BORBI ZA ŽIVOT najtežih pacijenata: Njih korona NIJE SMELA da zaustavi - potresna priča iz ZELENE ZONE
BEOGRAD JOŠ UVEK NA VRHU CRNE KORONA LISTE: U prestonici više od 1.300 obolelih, porast i u drugim gradovima Srbije
Rezultati tog istraživanja objavljeni su na MedRxiV, a zasnovani su na analizi 248 ljudi koji su primili Fajzer vakcinu, od kojih je bilo 158 žena i 90 muškaraca. Od toga 56 je bilo u početnoj fazi gojaznosti, a 26 su već bili izrazito gojazni. Kod ove poslednje grupe antitela posle vakcine su bila upola manja nego kod ljudi sa normalnom telesnom težinom. Antitela su analizirana sedam dana nakon druge doze vakcine.
Takođe, naznačeno je da su antitela bila viša kod mladih osoba i žena.
Dr Pelini je ipak naknadno precizirao da ova reakcija, to jest broj antitela nije jedini parametar za procenu efikasnosti vakcine i objasnio je da vakcina naravno deluje i na gojazne ljude, ali po saznanjima njega i njegovog tima – slabije.
Konstantno stanje upale niskog stepena, prisutno kod ljudi sa prekomernom težinom, može da oslabi neke imune odgovore, uključujući one koje pokreću T ćelije, pišu naučnici.
Budući da je gojaznost glavni faktor rizika za morbiditet i mortalitet kod pacijenata sa kovidom 19, neophodno je planirati efikasan program vakcinacije u ovoj podgrupi, piše u izveštaju. Dokazi sugerišu da su infekcije SARS-CoV-2 teže i zadržavaju se oko pet dana duže kod ljudi koji su gojazni nego kod onih koji su vitki.