LEDENA ZIMA VREBA SRBIJU Biće hladnije nego inače - objavljena detaljna prognoza za predstojeći period
Predstojeća zima trebalo bi da nam donese više snežnih padavina u odnosu na prethodne, mada bi temperature mogle da budu i više od prosečnih.
Prema do sada prispelim i analiziranim podacima, zima pred nama mogla bi da bude podeljena iz prvog hladnijeg i drugog toplijeg dela.
"MOMCI, SVAKA ČAST" Još jednom pokazali humanost! Vatrogasci David i Stefan brzom intervencijom SPASILI PSA koji je upao u šaht (VIDEO)
IMATE KORONU I DOKTOR VAM KAŽE DA URADITE D-DIMER ŠTA TO ZAPRAVO ZNAČI? Otklonjene sve nedoumice - kako se ponašati kad vrednosti RASTU
"OMIKRON SOJ STIŽE U SRBIJU" Upozorenje srpskog doktora - može da se ponaša kao potpuno drugi virus
Prvi deo zime u jugoistočnoj Evropi, pa i Srbiji, trebalo bi da bude hladniji od proseka, količinski bogatiji padavinama, a očekuje se česta pojava jakih ciklona i pojačanog vetra, obilniji planinski sneg i češći sneg u nizijama u odnosu na protekle zime.
Drugi deo zime u Srbiji ima određen procenat verovatnoće, trenutno oko 40 odsto, da bude topliji od proseka. Trenutno veliki deo prognostičkog materijala upućuje na to da bi nad našom državom zima 2021/2022. godine trebala da bude drugačija u odnosu na proteklu. Očekuje se znatno više padavina uz tipične zimske ciklone koji bi mogli doneti i znatno veću količinu padavina od proseka.
Temperaturno za sada deluje da bi zima bila oko proseka ili čak malo toplija, sa određenom verovatnoćom, za sada je to oko 30 odsto, da bude hladnija i znatno hladnija od proseka. Posmatrano po mesecima za sada najveći zimski potencijal imaju decembar i januar, kada bi region i Srbiju moglo zahvatiti nekoliko jačih zahlađenja uz obilnije padavine i jak vetar.
Februar bi mogao doneti mirnije vreme uz ređu pojavu jakih ciklona i manju količinu padavina, ali s obzirom na udaljenost tog perioda prognoza za taj mesec je veoma nepouzdana. Trenutno sve upućuje na vrlo aktivno Sredozemlje i Jadran gde bi se razvijali česti cikloni, a od njihove tačne putanje bi zavisio odnos snega i kiše nad našom državom. Za sada deluje da bi severni, zapadni i središnji predeli Srbije mogli dobiti nekoliko jačih naleta snega, gde bi i to posebno u brdsko-planinskim predelima, moglo biti vrlo obilnog snega, dok bi južni i istočni predeli više bili pod uticajem toplog vazduha, te bi tamo bilo više kiše, a manje snega.
U drugom delu januara i početkom februara bi bilo uslova za pojavu jakih mrazeva uz minimume i ispod -15 stepeni Celzijusa, dok bi februar mogao doneti blaže meterološke uslove, manje snega i slabije mrazeve.
Ono što je sigurno, neće se ponoviti prošla godina kada smo imali treću najtopliju zimu u Srbiji od 1951.