NOVINARKA IZ SLOVENIJE ŽIVI SVOJ SAN U SELU KRAJ NIŠA: Maja je dala otkaz na poslu i o povratku ni ne razmišlja! (VIDEO)
Maja je rekla da je dolazak u Sečanicu bila njena dobra odluka i da o povratku u Sloveniju ne pomišlja, iako u njoj i dalje žive njeni roditelji i brat.
San da živi slobodno i opušteno, bez svakodnevne jurnjave po gradu slovenačka novinarka Maja Cvetanović (40) ostvarila je u selu Sečanica kraj Niša, rodnom selu njene prababe. Cvetanović je rođena u Ljubljani, gde je završila Fakultet komunikologije i radila u poznatim slovenačkim časopisima, ali se pre pet godina preselila u Sečanicu i tu ostala.
Šta igramo za vikend? Bundes, Premijer liga i Serija A u fokusu - ovo su naši predlozi
SAMO GLEDAM U KROV I PLAFON I ČEKAM KAD ĆE DA SE SRUŠI: Trošna kuća teško bolesnog Radeta samo što nije pala (FOTO)
VREME DO KRAJA NOVEMBRA DONOSI HLADNO IZNENAĐENJE: Pripremite se za PRVI SNEG! (FOTO)
Uz pomoć roditelja i brata podigla je etno kuću na obroncima Malog Jastrepca i krenula da se uspešno bavi seoskim turizmom.
Cvetanović je rekla da je dolazak u Sečanicu bila njena dobra odluka i da o povratku u Sloveniju ne pomišlja, iako u njoj i dalje žive njeni roditelji i brat.
- Radila sam kao novinar što je podrazumevalo da se ste na oprezu 24 sata dnevno, a uz to sam pomagala roditeljima u salonu za ručnu masažu. Bio je to rad od jutra do mraka, non-stop. Onda sam jednog dana shvatila da ne želim više tako da živim. Dala sam otkaz u časopisu i stigla u Sečanicu - objasnila je Cvetanović.
Na ideju da krene da se bavi seoskim turizmom došla je slušajući mušterije u salonu za masažu, a Sečanicu je odabrala za tu svoju ideju jer je sa roditeljima često dolazila upravo u to selo pored Niša.
- Svaka druga mušterija u salonu govorila je o tome kako želi da jednog dana ode u šumu da čuva koze. Shvatila sam da ja to mogu da uradim. Shvatila sam da u ponedeljak ujutru ne moram da sedim u kolima u ispred semafora već mogu da uzmem svog psa, odem na brdo, šetam i gledam stada koza. Sada živim život kakav priželjkuje pola Evrope i to je moje najveće bogatstvo - rekla je Cvetanović.
Staro domaćinstvo u Sečanici koje je kupila, Cvetanović je adaptirala i napravila etno kuću sa pet apartmana, dva mala bazena i vinskim podrumom sa bunarom.
- Etno kuća je napravljena po uzoru na kuće kakve se mogu videti u selima u Sloveniji. Trudila sam se da izgleda kao seoska kuća, ali da ima i neke dodatne sadržaje. U podrumu je bunar, to je ideja moje mame, kako bismo imali vodu i u vreme kad je nestane u seoskom vodovodu - izjavila je Cvetanović.
Nakon uvođenja redovne avio-linije između Niša i Ljubljane, Cvetanović je dogovorila dolazak slovenačkih turista u Sečanicu, ali je epidemija korona virusa pokvarila te planove. Međutim, zatvaranje granica zbog epidemije značajno joj povećalo broj domaćih gostiju i bilo je dana i kada nije mogla svima da obezbedi smeštaj.
- Uglavnom dolaze porodice sa decom, na tri, četiri dana. Ideja je da se ovde osećaju maksimalno opušteno, da mogu da šetaju, da se kupaju, da sami spremaju hranu. Strancima je najveći doživaljaj kada ih vozimo traktorom ili vodimo da gledaju svinjokolj - rekla je Cvetanović.
Meštani Sečanice u početku su sa podozrenjem gledali na njenu ideju da se bavi seoskim turizmom, neki su se i smejali, ali kada su gosti krenuli da dolaze promenili su mišljenje.
- Ljudi u Srbiji, generalno, još ne shvataju vrednost sela, a na selu može da se živi potpuno isto kao u gradu. Zaista može, samo što lepše zvuči kada kažete da živite u gradu, ali mene to uopšte ne tangira. Verujem da dolazi vreme kada će ljudi shvatiti koliko je značajna sloboda koju mogu da imaju na selu - istakla je Cvetanović.
Dodala je da je seoski turizam na jugu Srbije veoma slabo razvijen i da mnogi ljudi ne znaju za prirodna bogatva koja se nalaze u tom delu zemlje.
- Nedaleko od Sečanice nalaze se 'Lalinačke slatine', jedno od svega dva slana zemljišta u Srbiji. Drugo je u Vojvodini i Vojvođani o njemu mnogo brinu i ulažu veliki novac u njegovu zaštitu. Ovde jedva da neko zna za slano zemljište, a veoma je vredno jer na njemu rastu autohtone biljke i žive autohtone životinje - izjavila je Cvetanović.
Ona je kazala da će kao predsednik Udruženja za zaštitu "Lalinačkih slatina" nastojati da se o tom zemljištu što više čuje i da ono postane jedna od lokacija koju će turisti obilaziti kada dođu u niški kraj.