Zorica Ignjatović, majka je devojčice koja je pre nekoliko godina pokušala sebi da oduzme život na isti način.
Ipak, na svu sreću tragediju je sprečio Renato Grbić, a Zorica je u emotivnoj ispovesti za TV Pink ispričala kroz kakve su sve teške životne događaje oni prošli. Bez obzira na sve, Zorica kaže da su one danas srećne i pre svega zahvalne ovom alasu.
Zoricu su, dešavanja od prošle nedelje, vratila u period kada je ona prolazila kroz agoniju kao majka Dragana D. pre nekoliko dana. Zorica je ispričala kada je njena ćerka skočila sa mosta, a zatim istakla da je preživela zahvaljujući Renatu.
- To se desilo 2. septembra 2014. godine, negde oko 15 sati. Kako je izgledalo? Izgledalo je užasno. Gledajući onu majku iz Pančeva, ja sve to ponovo preživaljvam i svesna sam da nikada nisam ni izašla iz te priče, samo sam svesna da sam naučila da živim na način da smo mi srećni, da je ona živa, da je preživela zahvaljujući Renatu, ali ta bol se jako teško... Kad su deca u pitanju, s tim ne može ništa da se meri - rekla je Zorica.
PRVI SUPRUG POGINUO U SAOBRAĆAJKI, DRUGI PREMIO OD INFARKTA!
Zorica iza sebe ima dva braka i dve ćerke, ova majka ističe da su one ženska komuna, kao i da su danas prepuštene jedna drugoj. Inače, njen prvi suprug je pogionuo u saobraćajnoj nesreći, dok je drugi preminuo od infarkta.
- Nas tri smo jedna ženska komuna, baš smo vezane jedna za drugu samim tim što smo ostale same. Kada kažem da smo ostale same, baš smo ostale same. Priča moje starije ćerke koja je to učinila kreće sa četiri godine, kada je ostala bez svog voljenog oca, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Zatim se u našim životima pojavio naš Sava. Sa kojim ja imam ćerku Dunju, mlađu, koja je sada u pubertetu i ima tih najrizičnijih 16 godina. I onda je Dada vremenom postala vezana za Savu koji nas je napustio iznenada jedne noći 2012. godine. Preminuo je od infarkta. To su strašni udari i tragične okolnosti. Nakon svega toga, teško smo se izborile. Mi smo se prebacile za Beograd iz Šapca. To je bilo jako teško, odvojiti dete od društva - priča Zorica.
"NIŠTA NIJE UKAZIVALO DA ĆE SKOČITI! BILA SAM NA MOSTU KAD SU MI JAVILI"
- Ništa nije ukazivalo da će skočiti. Samim tim što smo nas tri upućene u sve. Ja sam u tom trenutku, verovali ili ne, bila na mostu. Ja sam bila na mostu kada su me pozvali sa Kliničkog centra. Ja imam neke rupe u mozgu. Javili su mi samo da je moje dete skočilo i da je neki tada meni nepoznat Renato Grbić spasio moje dete, ali ja nisam verovala da je živa, dok nisam došla u Urgentni centar. Posle svega toga, mi smo ušli u jednu veliku borbu i naučile smo sve tri da je život lep - govori Zorica.
Zorica je zatim otkrila i kada je prvi put videla ćerku, nakon što je skočila sa mosta i pokušala da sebi oduzme život.
- To ne znam kako bih objasnila, kako je izgledalo. U opservaciji sam je videla, videla sam te njene oči... I posle svega toga je sve krenulo uzlaznom putanjom. Da ne pričamo sada sve, meni je to jako potresno - izjavila je Zorica.
U nastavku je Zorica istakla kako i danas ima dana kada krivi sebe, jer je radila tri posla kako bi prehranila porodicu, nego što je osluškivala svoje ćerke. Dodala je i kako smatra da je jedan od motiva, da njena ćerka skoči s mosta, bio i taj što je njen najbolji drug Aleksandar poginuo u saobraćajnoj nesreći.
- Bilo je dana kada sam stvarno krivila sebe, nije ni da ih danas nemam, ali ih drugačije peglam. Ja sam sebe krivila, samo zato što sam mnogo radila. Nisam bila zaštićena, morala sam da radim tri posla. Majka mi je umrla, otac kao otac negde u svom životu, ja sam stvarno sama, sama... Bio je događaj da je u avgustu ostala bez svog najboljeg druga u Šapcu, to je dečko koji je odgajio u mojoj kući. On je poginuo u saobraćajnoj nesreći. To je bio okidač, negde, i društvo. Deca znaju biti surova. Niko od nas ne voli da sluša tugu, a zamislite decu. Ona je želela da pati ceo svet za njoj, jer je Aleksandar izgubio život. Ja sam previše radila, nisam dovoljno osluškivala i bila u momentu koliko je ona to želela. Ne da nisam želela. Kod nas u kući se priča samo o Renatu, o njegovoj porodici, divnim unukama... Mnogo ih volim. Mi o tome u kući više ne pričamo. Samo 2. septembra prećutno odlazimo kod Renata i slavimo rođendan - govori Zorica.
Renato Grbić rekao je tokom gostovanja u "Novom jutru" kako je samo sa dve osobe, koje je spasio, u kontaktu. Smatra da je druge sramota da ga pogledaju u oči, nakon što skoče s mosta. Takođe, Grbić je ispričao i kako izgledaju prvi minuti kontakta s obobom, koju spase.
- Valjda u tom mlađem uzrastu emocije rade drugačije i dešava se, eto, da jedan mladi život ode. Ljubav je to bila, za ovo dete, ali toliko tužnih ljubavi smo imali, pa smo prevazišli. Opet, nismo svi isti. Ipak je to mlad život, tek problemi nastaju. Sećam se neke devojke Alise koja je skočila, ja kažem: "Što si to uradila, ljubavi?, ona kaže: "Zbog ovog mog, ostavio me". Ja joj kažem: "Pa, da li bi on skočio zbog tebe?", ona kaže: "Pa, ne bi". Voleo bih da vidim sve te ljude. Kažu mi: "Oni su vama zahvalni do kraja života, ali je njih stid da Vas pogledaju u oči". To je stvarno teška trauma, to je stvarno teško da se vraćate na to. Malo je komunikacije s njima, većinom su uplašeni, preplašeni. Sećam se da je Dada držala čvrsto telefon u ruci i jedna patika je otišla, kaže: "To mi je deda kupio", ja kažem: "Lutko moja, bitno je da samo budeš živa i zdrava". Moje žene iz kuhinje su izašle, dale čaj, da se presvuče - govori Renato.
VIDEO
