"Pucajte, ja i sada držim čas" Reči profesora Miloja koji je stradao sa svojim đacima NIJEDAN SRBIN NEĆE ZABORAVITI
Miloje Pavlović je rođen u selu Gornje Jarušice 1887. godine, od oca Aleksandra i majke Katarine.
Može li se pobediti smrt? Postoji li put u večnost? Može li da se živi zauvek? Pitanja su koja ljudski rod pokušava da odgonetne od kada postoji. A jedan čovek, Šumadinac, pre 77 godina je pokazao da je odgovor "DA".
To je Miloje Pavlović, profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu, koji je 21. oktobra 1941. odbio ponudu zločinaca da mu se spase život, i koji je stao u stroj sa svojim đacima i zajedno s njima poginuo.
- Pucajte, ja i sada držim čas - bile su mu poslednje reči, sa kojima je otišao u nezaborav.
"MAMA, JA NISAM KRIV ŠTO SAM OSTAO ŽIV!" Potresna ispovest Mije Aleksića koji je PREŽIVEO streljanje đaka u Kragujevcu (VIDEO)
KRVAVA BAJKA, jedan od najmonstruoznijih zločina: ODMAZDA FAŠISTA od koje se i danas ledi krv u žilama!
"Juče sam na godišnjici mature video NJU, ono što se desilo pamtiću" Potresna LJUBAVNA ISPOVEST od koje zastaje dah
Miloje Pavlović je rođen u selu Gornje Jarušice 1887. godine, od oca Aleksandra i majke Katarine. Bio je konjički potpukovnik, učesnik Balkanskog i Prvog svetskog rata. Omiljeni profesor i direktor Muške gimnazije. Organizovao je Sokolsko društvo. Učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu, prošao kroz bitke za oslobođenje Kosova i Metohije u Kumanovu i na Bregalnici, izdržao sve patnje i tegobe albanske golgote, stigao na Krf, pa na Solunski front, prošao Kajmakčalan i ratovao sve do oslobođenja Šumadije, Beograda i cele Srbije.
- Nosilac je velikog broja odlikovanja, od Albanske spomenice pa do Ordena belog orla sa mačevima, Zlatne i Srebrne medalje za revnost u službi, Ordena Svetog Save petog, četvrtog i trećeg reda. Zahvaljujući njemu je podignut i Spomenik palim Šumadincima. On je bio ličnost od velikog značaja i autoriteta - priča istoričar i akademik profesor Željko Zirojević.
Njegov patriotizam i rodoljublje su se videli i 27. marta, kada je govorom zgazio na Trojni pakt. Kao profesor i vaspitač je pokazao držanje 21. oktobra 1941. Imao je 54 godine, izveden je iz škole s učenicima na stratište.
- Ugledao ga je i prišao mu ljotićevac, organizator "fašističkog zbora", i ratni zločinac Marisav Petrović, i rekao mu: "Ene, i ti si tu...". Miloje ga je pogledao oštro, sa prezirom. Marisav mu je rekao: "Znaš li, bre, da ti život zavisi od mene?". Direktor gimnazije mu je rekao, prema tvrdnji svedoka koji su preživeli pogrom: "Ako mi od tebe zavisi život, takav mi život ne treba". Time je Miloje Pavlović ušao u legendu, a sam njegov čin je bio takav da je za taj svoj podvig 27. novembra 1953. godine proglašen za narodnog heroja Jugoslavije. Na dan kada je rođen - priča Željko Zirojević.
Završio je dva fakulteta, Filozofski i Pravni, studirao je Srpski jezik i književnost kod profesora Jovana Skerlića, koji je tražio da on ostane i bude asistent na fakultetu. Međutim, on je to odbio, i vratio se u Kragujevac da predaje u školi. Bio je ponosni Šumadinac i ratnik. Odbio je ponuđeni život, zagrlio svoje đake i sa njima krenuo u smrt. Tako je pokazao da je ličnost večnog trajanja i profesor za sva vremena. On je i sahranjen zajedno sa svojim đacima, kod spomenika "Peto tri", koji simbolizuje pticu slomljenih krila.
Da je herojska priča o stradanju Miloja Pavlovića tačna potvrđuje i svedočenje dr Milana Stankovića, koji je bio učenik osmog razreda gimnazije i preživeo streljanje. On je zapisao razgovor između svog direktora i fašista. Rekli su mu da je "vaspitao generacije komunista". A on im je odgovorio:
- Ja nisam komunista, niti sam đake učio komunizmu. Ja sam profesor književnosti i svoju decu sam učio patriotizmu. Ja ne tražim da mi pomažete i ne treba mi ništa od vas - rekao je legendarni profesor, koji je nakon toga zajedno sa svojim učenicima smešten u "topovske šupe", i posle provedene noći u njima izveden na streljanje.
Tada je zagrlio svoje đake i pre nego što ih je pokosio rafal mitraljeza uzviknuo dušmanima legendarnu rečenicu: "Pucajte, ja i sada držim čas".
Miloje Pavlović voleo je đake kao svoju decu, koju on i njegova supruga Natalija nikada nisu dobili.
Poema Veliki školski čas se održava od 1963. godine, kada je postavljen spomenik streljanim đacima. U manastiru Svetog Dimitrija u Bajčetini postoji mozaik Kragujevačkih novomučenika, gde je prikazan Miloje Pavlović sa svojim učenicima. Podignuta mu je bista ispred nekadašnje učiteljske škole, a u rodnom selu na kući mu je postavljena spomen-ploča.
U zločinu koji su nemački okupatori počinili u Kragujevcu 1941. godine ubijeno je 3.063 nedužnih građana, koji su sakupljani sa ulica, radnih mesta, pijaca. Među njima je bilo 300 dece.
Dom vam je KRCAT OTROVIMA! Momentalno izbacite OVE KANCEROGENE PREDMETE koji uništavaju vaše zdravlje
Ne igrajte se zdravljem: SVAKI DRUGI LEK NA INTERNETU JE LAŽAN!
Neokupani, bez odeće i sanduka odlaze pod zemlju: U Srbiji se umrli od OPAKE bolesti sahranjuju u CRNIM VREĆAMA
Otkrivena tajna koja je dugo bila skrivena: Ovo je 20 NAJVEĆIH UZROČNIKA pojave KANCERA!
"Tražio mi je PARE i VISKI da bi zbrinuo moju majku koja je UMIRALA" Ispovest Srpkinje koja LOMI DUŠU
BONUS VIDEO: NIJE BAŠ KAO U "MESTU ZLOČINA": Forenzičari - posao kao na filmu ili ipak ne? (VIDEO)