"RAŽANJSKE CREPULJE" UPISANE U NACIONALNI REGISTAR: Ova informacija je najviše zabolela meštane Rujišta, evo zbog čega! (VIDEO)
Bez crepulja u kojima se na ognjištima pekao hleb, pre 200 godina nije moglo da se zamisli nijedno domaćinstvo.
Danas, one su raritet, a najviše ih, za pripremanje hrane, koriste etno-kafane koje drže do ugleda.
KRIMINOLOG OBJAŠNJAVA POSLE UŽASA NA NOVOM BEOGRADU: Evo kako se žene mogu odbraniti od manijaka SITNIŠEM I KLJUČEVIMA (VIDEO)
VELIKO OTKRIĆE: Kod Šapca otkriveni ostaci svetilišta iz KAMENOG DOBA (FOTO/VIDEO)
LEPOTICA KOJA MAMI TURISTE I NOĆU: Čuvar pravoslavlja usred Kladova - crkva Svetog velikomučenika Đorđa (VIDEO/FOTO)
Svaki deo Srbije imao je svoje majstore-crepuljare, a na jugoistoku Srbije to su bili meštani sela Rujište kod Ražnja, gde se ovaj zanat očuvao do dan-danas. A, da bi opstao, lokalna samouprava i Turistička organizacija Opštine Ražanj, uz pomoć stručnjaka iz Beograda, uspeli su da ga upišu u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pod nazivom "ražanjska crepulja". Baš ta formulacija zabolela je neke meštane Rujišta, smatraju to nepravdom koju su namerni da isprave ako treba i na sudu.
- Ražanjske crepulje koje se izrađuju u Rujištu, tako najpreciznije glasi naziv upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije - pojašnjava dr Biljana Đorđević Bogdanović, iz Narodnog muzeja Srbije, koja je zaslužna što je ovaj zanat upisan u Nacionalni registar.
Ona tvrdi da je čitav postupak još 2019. urađen na naučnoj osnovi: na osnovu literature i saglasnosti živih crepuljara koji su potvrdili da je zanat poznat kao "ražanjsko crepuljarstvo".
- Pre dva meseca neki su se dosetili da je naziv pogrešan i bespotrebno prave "slučaj".
Uspeli smo da sačuvamo ovaj zanat jer je osnovana i zadruga pa se sada i mladi bave crepuljarstvom što garantuje budućnost. NJihov probuđeni lokalpatriotizam trebalo bi da iskoriste praktično i da i sami počnu da se bave izradom crepulja - poručuje dr Biljana Đorđević Bogdanović.
Uz nju, Vojkan Radojević (64) iz Rujišta, jedan je od najzaslužnijih što je crepuljarstvo zvanično postalo deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. On je jedan od dva crepuljara koji je nesebično podelio svoje znanje i obučio članice novoosnovane zadruge "Ražanjke" da izrađuju crepulje. On, međutim, sada tvrdi da nije znao i da nije bio svestan da time pomaže da crepuljarstvo izgubi svoj identitet.
- Nikada se niko u Ražnju nije bavio crepuljarstvom već se zna da se one prave u Rujištu.
Imamo i brdo odakle vadimo zemlju od koje ih pravimo, tako da nema logike da su to "ražanjske" crepulje - kaže Radojević.
On je zanat naučio od oca Živorada i to sa samo 15 godina. Ni sam, kako kaže, ne zna koliko crepulja je dosad napravio, ali tvrdi da ih ima na svakom kontinentu.
- Naše crepulje su jedinstvene jer se sve radi ručno, nema nikave mašine. Samo snaga u nogama da se zemlja umesi, a potom i snaga ruku da se crepulje oblikuju - veli majstor Vojkan.
Tvrdi da nije znao šta potpisuje kada je dao saglasnost za naziv "ražanjske crepulje" ali da se sada zalaže da se nepravda ispravi. I u tome mu pomažu njegovi naslednici.
Milena Janković, v. d. direktora Turističke organizacije Ražnja kaže:
- Ideja o zaštiti crepuljarstva je plemenita. Mi nemamo nikakav interes da ovaj zanat preotimamo već želimo da ga sačuvamo od zaborava.
POSAO BEZEMLJAŠA I SIROTINJE
Nekada se crepuljarstvom bavila sirotinja, oni koji nisu imali zemlju da je obrađuju. Za stanovnike Ražnja i juga Srbije oni su bili "crepuljari", a gotovo 70 odsto žitelja Rujišta bavilo se ovim zanatom. Crepulje su izrađivali u burdeljima podno brda gde su i kopali zemlju. Burdelji su sada zapušteni i većina ih je propala.