"Stavili me u komu da ne umrem u mukama" Sandra je ČEKALA SMRT, ali se zbog nepoznatog dobrog čoveka sve promenilo
Sandra Živković je sa samo 21 godinom ležala u bolničkom krevetu klinike u Beču boreći se za dah dok su joj pluća otkazivala. Dok su monitori oko nje pokazivali pogoršanje stanja, poslednji atom snage upotrebila je da pošalje oproštajnu poruku svom vereniku.
U BEOGRADU SUTRA SVI MOGU U GRADSKI PREVOZ: Ukidaju se ograničenja, neće biti ni redara, a VAŽIĆE SVE KARTE
ODLUKE VLADE SRBIJE: Evo kad škole počinju sa radom i šta se dešava sa LIČNIM DOKUMENTIMA ako su istekla
Lekari su se spremali da je stave u indukovanu komu i da, kad već nisu mogli da joj spasu život, daju mladoj devojci bezbolnu smrt. Uskoro će mladoj ženi iz Srbije u dubokom snu osoba koju nikada ranije nije videla spasiti život. Njoj u čast svake godine kreće na uspon - i priča ovu priču.
- Od rođenja bolujem od cistične fibroze, retke i neizlečive bolesti od koje stradaju svi organi za izlučivanje, a najviše pluća i pankreas. Uz redovno sprovođenje terapije (inhalacije, lupkanje po plućima da bih izbacila što više sekreta, uzimanje enzima za varenje uz svaki obrok i lekova za želudac, jetru, vitamine) živela sam normalno, ali kako sam bila starija, tako mi se i stanje pogoršalo - priča Sandra Živković.
Pluća su se ovoj mladoj devojci pre sedam godina toliko napunila sekretom da je disanje bilo skoro nemoguće.
- Zamislite da imate 21 godinu i preko poruke kucate najdražima svoje poslednje reči. Kad ni najveća doza kiseonika pri inhalaciji nije pomagala, lekari su me stavili u komu da bi mi olakšali smrt, jer i pored svih njihovih napora, nisam mogla da dišem. Bila sam u Beču, u njihovoj klinici. Oprostila sam se SMS-om sa roditeljima, bratom, verenikom i najbližim prijateljima jer nisam želela da umrem, a da ne znaju koliko ih volim i šta su mi značili u životu. Moji roditelji su se izjasnili da žele da budu živi donori i malo pre toga, ali bi i ta njihova želja i spremnost da daju deo sebe da bih ja preživela bila nespešna da nije bilo nekih divnih ljudi koji su pre toga dali sve od sebe da ja dospem u AKH kliniku u Beču - priča Sandra.
Na dan operacije desilo se čudo.
- Na sam dan operacije, dok su moji roditelji čekali da ih uvedu u salu i deo njihovih pluća presade meni, pojavila su se pluća preminule osobe koja su po prvim parametrima odgovarala meni. Obavestili su roditelje da ukoliko i ostale analize pokažu da mi pluća odgovaraju, presadiće ih meni. Ubrzo nakon toga, moji roditelji su ostali u sobi, a ja sam dobila oba plućna krila nepoznatog donora koja se u meni nalaze već sedam godina - prepričava devojka trenutak koji joj je zauvek promenio život.
U čast njenom neznanom junaku
- Kada sam se oporavila, dobila sam spontanu ideju da uradim nešto u znak zahvalnosti osobi čijim plućima i dan-danas, sedam godina kasnije ja dišem. Tako je nastala intimna akcija "In Honor of my donor" (U čast mog donora). Uspon u čast mog donora je pre svega zamišljen kao planinarska akcija i na uspon su pozvana planinarska društva iz cele Srbije, ali mi je drago da svake godine ima sve više onih koji se ne bave često planinarenjem već dolaze da podrže akciju iz humanih razloga. I ponosna sam na činjenicu da su mnogi počeli da se bave planinarenjem upravo zbog uspona u čast mog donora, i to je jedna od najlepših stvari koju ja osećam kao pokretač akcije - kaže Živkovićeva.
Uspon se organizuje na planini Tupižnici čija nadmorska visina iznosi 1.162 m.
- Prema meni spada u srednje teške planine kad je planinarenje u pitanju. To sam zaključila i u razgovoru sa ljudima, doduše moji kriterijumi "težine" se ipak malo razlikuju od ostalih, ali složila bih se da nije baš "laka". Podno Tupižnice se nalazi rodno selo mog oca, Bučje, gde planiram da živim kada životne okolnosti to budu dozvolile - otkriva devojka.
Od te 2015. godine ljudi imaju priliku da čuju životnu priču transplantirane osobe.
- Smatram da su "žive" priče ljudi koji žive zahvaljujući transplantiranom organu, najbolji način da svi mi shvatimo koliko je bitno da organe nakon svoje smrti ne bacamo u zemlju, već odlukom da doniramo organe, spasimo nečiji život, a vrlo često i više života. Ne postoji veća stvar koju svaki čovek može da uradi u svom životu, osim odluke da zavešta svoje organe, jer ne postoji ništa veće od života, a to je jedan od načina da nekome produžite život i to nakon smrti, odnosno onda kada vam vaši organi više nisu potrebni - dodala je Živkovićeva.
Sandra ima poseban pogled na takve stvari.
- Stvar je vrlo jednostavna za onoga ko se bar malo posveti razmišljanju o toj temi: čovekovo telo nakon smrti istruli. Čak i da postoji život nakon života, on sigurno nije u obliku kao što je danas. Možda u nekom duhovnom, a za taj duhovni život organi kao organi vam nisu potrebni. U Srbiji više od 2.000 ljudi čeka na organ i ta brojka se ne smanjuje već godinama, jer je broj donora jako nizak. Među tih 2.000 ljudi ima i dece. S druge strane, ljudi svakodnevno umiru i organi tih ljudi propadaju, a mogli bi da spasu ovih 2.000 života. Smrt drage osobe je jako bolna, ali one se dešavaju i mi na to nažalost ne možemo da utičemo. Jedini način da te osobe zaista nastave da žive i dalje je upravo doniranje njihovih organa. Ne postoji veći humani čin od toga. Ovo nije lako, ali verujem da će porodicama koje odluče da doniraju organe preminule osobe to mnogo značiti - poručuje Živkovićeva.
Uspon je nastao iz želje da oda počast svom donoru.
- Osim memorijalnog karaktera, prerastao je u nešto više, jer ima i humanitrani i edukativni karakter. Humanitarni, jer je sav prihod od majica sa logom uspona namenjen osobama sa cističnom fibrozom i edukativni, jer je cilj da ljudi što više čuju kako o značaju transplantacije organa i dobrovoljnog zaveštanja organa, tako i o cističnoj fibrozi, bolesti od koje ja bolujem od rođenja, a od koje u Srbiji boluje više od 250 ljudi, tačan broj se ne zna, jer ne postoji jedinstveni i zvaničan registar, a mnogi nažalost nikada i ne saznaju za diijagnozu - kaže devojka i dodaje da su tokom uspona imali čak i jednu prosidbu, a da su tadašnji verenici današnji roditelji jednog malog Konstantina.
Ponovni uspon i poruka sa vrha
- Ja ću se ove godine simbolično popeti sa porodicom i poslaću pozdrav svim planinarima i ljudima koji su dolazili svih ovih godina ali ove nećemo iću u tom broju da ne rizikujemo zbog COVID-19 jer je zdravlje najpreče. Uspona je bilo i biće, samo ćemo ove godine pauzirati. Ovom prilikom dajem podršku svim lekarima i medicinskim tehničarima, kao i drugom osoblju u bolnicama, jer se svi oni bore protiv virusa Covid 19 i izloženiji su riziku više od svih ostalih profesija, a među njima su naravno i ljudi koji redovno dolaze na uspone, ali i pulmološka ekipa sa Instituta za majku i dete koja o meni brine već 28 godina. Držite se, pa se vidimo na Tupižnici sledeće godine - poručuje Sandra.
STIGLI ZVANIČNI PODACI: Evo kako je korona virus UTICAO NA SMRTNOST u Srbiji
DO JUČE ZABRANJENO, A DANAS DOZVOLJENO: Sada možete raditi ono što ste jedva čekali, ali pažljivo pročitajte!
ODLUKE VLADE SRBIJE: Evo kad škole počinju sa radom i šta se dešava sa LIČNIM DOKUMENTIMA ako su istekla
TUŽNA STATISTIKA MINISTARSTVA ZDRAVLJA: Skoro trećina preminulih od virusa u Srbiji spada u JEDNU GRUPU
PORODICE HITNO STAVLJENE U IZOLACIJU: Kod trojice vozača autobusa iz Vranja potvrđen virus