ŠTA JE VIŠAK SMRTNOSTI I KAKO SE DO NJEGA DOLAZI? Stručnjaci otkrili iz kog razloga imamo nepoklapanja brojeva
U Srbiji je u avgustu preminulo 855 ljudi više nego što je prosečno umiralo u 5 godina pre koronom pogodjene 2020, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Ako se ima u vidu da je zvanično od korone u avgustu u Srbiji preminulo 140 osoba, postavlja se opravdano pitanje: od čega je umrlo ostalih 715?
Kao što se već pisalo, ovaj fenomen, takozvani "višak smrtnosti", izaziva kontroverze širom sveta i nepoverenje prema zvaničnim brojkama o broju preminulih od kovida 19.
USPORILI SMO EPIDEMIJU! Ohrabrujuće vesti: Najnovija prognoza dr Kona će obradovati naše građane
ALARMANTNO U ČETIRI GRADA U SRBIJI: Broj zaraženih koronom je u jednom mestu EKSPLODIRAO
CELA PORODICA IZ VRANJA ZARAŽENA KORONOM: Otac je preminuo, strahuje se da je i snaja u 9. mesecu trudnoće obolela
Tako je za šest korona-meseci ove godine u 32 zemlje sveta umrlo čak 593.000 ljudi više nego u istom periodu u prethodnim, običnim godinama, pre pandemije. Od toga je od kovida-19 zvanično preminulo 413.000 osoba. Ali, šta je sa ostalih 180.000 izgubljenih života "viška"?
Fenomen viška smrtnosti je u Srbiji prvi put primećen sa značajnim brojkama u julu. Dok bi se u prethodnim mesecima višak smrtnosti i mogao objasniti slučajnim "iskakanjima" u odnosu na uobičajene statističke podatke, u julu su umrle čak 1.662 osobe više nego što bi se dalo objasniti pandemijom korona virusa.
Sada vidimo da se trend nastavlja i u avgustu.
Stručnjaci širom sveta su objasnili zašto se višak smrtnosti javlja tokom pandemija:
1) Nepouzdani statistički podaci usled haosa izazvanog koronom
U prvom talasu korone, kada su teško oboleli bukvalno ležali po hodnicima bolnica i u najrazvijenijim zemljama sveta, koliko se zaista vodilo računa o statistici?
2) Problem definisanja "umrlog od korone"
Da li je to samo osoba koja je de fakto umrla od korone, ili su to i pacijenti koji su bili zaraženi, ali su imali i neka hronična ili teška zdravstvena stanja koja su bila primaran uzrok smrti?
3) Neregistrovanje svih smrtnih slučajeva od korone
Poput, na primer, smrti u staračkim domovima ili u seoskim domaćinstvima, ili u bilo kom drugom slučaju u kojem tesiranje na koronu nije bilo urađeno pre smrti.
4) Preopterećenost zdravstvenih sistema
Koji možda nisu mogli da se bave drugim hroničnim ili teškim bolesnicima, pa je usled toga eventualno bila povećana smrtnost od tih oboljenja.
5) Strah pacijenata od odlaska kod lekara u vreme korone
To dovodi do prekidanja redovnog lečenja ili terapije, a usled toga i do mogućnosti povećane smrtnosti od bolesti koje su naizgled bez ikakve povezanosti sa koronom.
Moraćemo ponovo da prebrojimo žrtve korone
Kroz mini serijal koji je nedavno napravio vezano za temu viška smrtnosti, a sa pitanjem da li će svet, pa i Srbija, morati ponovo da broje mrtve od korone, Epidemiolog dr Predrag Kon, i član kriznog štaba za borbu protiv kovida, na pitanje da li će svet i Srbija morati ponovo da broje mrtve je rekao: "Nesumnjivo, da".
- Ja se nadam i mislim da je to potrebno. Ovakva pandemija to zaslužuje - odgovorio je dr Kon tada na pitanje.
"Nepoklapanje brojeva nije iznenađenje"
I šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, dr Marijan Ivanuša izjavio je da do nepoklapanja broja prijavljenih preminulih od Covid-19 i broja umrlih tokom epidemije dolazi i u drugim državama članicama SZO i da to nije iznenađenje.
Govoreći o pometnji koja je nastala zbog viška smrtnosti na nivou Beograda, on je gostujući na Radio-televiziji Vojvodina rekao da nema konkretan odgovor na pitanje šta je dovelo do viška smrtnosti u Srbiji, ali je naveo da SZO ima privremene izveštaje koji pokazuju da se jeste pojačala smrtnost od kardiovaskularnih bolesti iz više razloga.
Neki od njih se odnose na to da ljudi nisu uspeli da stignu na vreme kod lekara, nisu uspeli da na vreme dobiju pomoć lekara, bolnice i lekari su bili prezauzeti obolelima od korone ili pacijenti uopšte nisu otišli kod lekara jer su se plašili da će se tamo zaraziti.
- Ako zdrava osoba oboli od kovida, a umre ipak od nekih komplikacija, ona se računa kao da je umrla od kovida, ako neko ima 85 godina, u lošem je zdravstvenom stanju, on može umreti u bilo kom trenutku zbog šloga, infarkta, i onda još dodatno dobije i Covid-19, to je takozvana siva zona gde je teže odrediti da li je osoba umrla od kovida ili neke druge osnovne bolesti - rekao je dr Ivanuša.
Šta je višak smrtnosti i kako se računa
Ukratko, to je odnos broja smrti koje su bile očekivane u određenom periodu i broja smrti koje su se u tom istom periodu zapravo i dogodile.
Ovako se računa višak smrtnosti:
- registrovan broj smrti u nekoj državi u mesecima 2020. godine u kojima vlada pandemija korona virusa
- minus
- prosečan broj smrti koji je u istim tim mesecima u istoj toj državi zabeležen u, na primer, 5 godina pre korona virusa
- minus
- zvaničan broj umrlih od korone u istoj toj državi u 2020.
- jednako je
- "višak smrtnosti" u toj državi u 2020. godini.
Da bi izračunali višak smrtnosti za avgust računica je sledeća:
Ukupan registrovan broj umrlih u avgustu 2020. godine je 8.730.
Prosečan broj smrti u istim mesecima u prethodnih pet godina je 7.875 (2015. – 7.436, 2016. – 8064, 2017. – 8167, 2018. – 8108, 2019. – 7620)
Zvaničan broj preminulih od korone u avgustu u Srbiji je 140
Dakle, 8.730 – 7.875 – 140 = višak smrtnosti od 715.