fbpx
Skip to main content
nesreća

KO ĆE PORODICI PLATITI ZA PRETRPLJENI BOL? Advokat otkriva šta čeka mladića koji je u Nišu pregazio dečaka i čoveka

Ko će porodicama preminulih platiti za pretrpljeni bol i pokriti troškove za nenadoknadivi gubitak?

Vozač audija devetnaestogodišnji Nemanja S. priveden je 6. januara i određen mu je pritvor od 30 dana, a na saslušanju u niškom Osnovnom sudu branio se ćutanjem. Zaprećena mu je maksimalna kazna od osam godina zatvora.

DRAMA NA DEDINJU: Radnici pronašli skrivenu bombu na gradilištu!

DRAMA NA DEDINJU: Radnici pronašli skrivenu bombu na gradilištu!

BRANIĆE SE SA SLOBODE! Sud je odbio da odredi pritvor nasilniku koji je šutirao štene u centru Beograda

BRANIĆE SE SA SLOBODE! Sud je odbio da odredi pritvor nasilniku koji je šutirao štene u centru Beograda

DETALJI NESREĆE NA ZAPADNOJ MORAVI: Petoro meštanina krenulo da veže skelu, pa upali u nabujalu reku

DETALJI NESREĆE NA ZAPADNOJ MORAVI: Petoro meštanina krenulo da veže skelu, pa upali u nabujalu reku

Građani Niša već danima protestuju zahtevajući efikasniju kontrolu i oštrije sankcije za bahatu vožnju u javnom saobraćaju, ali postavlja se i pitanje šta će biti sa porodicom dvanaestogodišnjeg dečaka Andreja P. i ocem troje dece Dejanom I. koji su nastradali u nesreći.

Ko će njima platiti za pretrpljeni bol i pokriti troškove za nenadoknadivi gubitak?

Po našem zakonu, Nemanja S. neće ići u zatvor za ubistvo, već za saobraćajno delo sa smrtnim ishodom, a neće biti ni prvi na listi za isplaćivanje naknade porodicama nastradalih.

Advokat Mladen Džolić na početku razgovora ističe da ne može da se izjašnjava o konkretnom događaju jer ne učestvuje u postupku, ali, prema njegovim rečima, što se tiče teških dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, ista ni u kom slučaju ne predstavljaju krivično delo ubistvo.

Džolić naglašava da ipak zakonodavac razlikuje situacije, a samim tim i propisuje različite kazne, u zavisnosti od toga da li je to krivično delo izvršeno sa umišljajem ili iz nehata.

dečak
Foto: Facebook/Printscreen

- U sudskoj praksi je donekle zauzet stav da umišljaj postoji u slučajevima prolaska kroz crveno svetlo i vožnje u alkoholisanom stanju. Međutim, po mom mišljenju to je uvek upitno i podložno je osporavanju u svakom zasebnom postupku u zavisnosti od svih okolnosti slučaja. Što se tiče kazni, za ova krivičan dela izvršena sa umišljajem propisana je kazna zatvora od 3 do 12 godina, dok je za nehatna dela propisana kazna od 1 do 8 godina zatvora - kaže advokat Džolić i dodaje da prilikom određivanja kazne sud uzima u obzir sve okolnosti, broj umrlih, ponašanje okrivljenog posle saobraćajne nezgode, uzrast i raniji život okrivljenog itd.

Što se tiče odštete koju porodice preminulih imaju pravo da potražuju advokat Vuk Vuković objašnjava da je u nesreći učestovalo vozilo koje je osigurano pa se po proceduri  zahtevi za naknadu štete prevnstveno upućuju osiguravajućoj kući koja je to vozilo osigurala.

- Zakon o obligacionim odnosima predviđa materijalnu štetu koja je jasna i procenjiva (troškovi podizanja spomenika, troškovi sahrane) i nematerijalnu (duševni bol). Nematerijlna šteta bi u principu trebala da se procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju jer nije isto gubitak lica od 80 godina ili maloletnog deteta - objašnjava advokat i dodaje da se u našoj praksi zahtev za odštetom u najvećem broju slučajeva završava tako što se ispostavi zahtev osiguravajućoj kući koja je u skladu sa zakonom u obavezi da nadoknadi štetu.

dejan
Foto: Sloga.org.rs

Međutim, to ne znači da je okrivljeni oslobođen ove obaveze, već je solidarno obavezan zajedno sa osiguravačem. Oštećena lica mogu da traže i od prekršioca i od osiguravajuće kuće nadoknadu štete. U slučaju da osiguranje ne plati, mogu da se obrate i potražuju naknadu od izvršioca.

- U praksi u 99 odsto slučajeva zahtev se traži od osiguravajuće kuće. Jedna šteta ne može da se naplati dva puta, pa u slučaju da podnosioci naplate štetu od osiguravajuće kuće nemaju pravo da potražuju dalje od lica koje je štetu učinilo - kaže Vuković i ističe da je ova situacija specifična jer postoji obavezno osiguranje vozila u saobraćaju koje se prilikom registracije plaća, pa osiguravajuće kuće preuzimaju na sebe rizik isplate štete prema trećim licima.

- Zakon se promenio 2011. godine i tim zakonom je podignut limit osiguranja štete gde su osiguravajuće kuće obavezane da po jednoj određenoj šteti mogu isplatiti maksimalno milion evra, a pre toga je taj limit iznosio 100.000 dolara. Lično u praksi nisam nailazio na slučaj kad nije došlo do naplate, a kad se išlo na tužbe one su obično bile upućivane osiguravajućoj kući - objasnio je advokat Vuković.

SD hronika

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
2 Beograd