Gajović za Srbiju Danas: Kultura govora je ono što nas svuda u svetu predstavlja i moramo da radimo na tome

Gajović je otvoreno odgovorio na pitanja situacije u medijima, rijualiti programa, kao i šta to najviše fali Ministarstvu kulture.

- Mislim da je situacija u srpskim medijima vrlo korektna, dobra, iako pojedina udruženja, pojednini novinari insistiraju na tome da je loša. Ne znam zašto je to tako jer ne vidim da se ništa dramatično, a lično mislim da je situacija sada bolja iz prostog razloga što danas imamo jednu potpunu slobodu medija i sve veći broj medija - rekao je Gajović i dodao: - Ako pogledate, mi imamo 12 dnevnih novina, a iz toga vidite da su to potpuno različiti koncepti, od prvog do poslednjeg. Nigde nećete naći isti koncept i upravo to pokazuje koliko je medijska scena Srbije bogata i koliko je slobodna. - istakao je naš sagovornik.

Ovo je GLAVNO ORUŽJE SRBIJE u borbi za Kosovo: Mi nemamo milione kao Albanci, ali imamo ISTINU (VIDEO)

On je dodao da upravo u slobodi vidi kvalitet, te da se svaki građanin Srbije opredeljuje da li će da kupi levi, desni ili srednji medij Ta medijska scena je u svakom slučaju bogata, vrlo sadržajna.

- Slična situacija je kada su u pitanju i elektronski mediji. Isto imamo jednu paletu potpuno različitih koncepata. Pored toliko medija, često me pitaju koga da odaberu, kome onda da veruju, a ja im uvek kažem: verujte medijskom javnom servisu, centralnom dnevniku od 19.30 do 20 sati. To što se tu pojavi to je tačno. Isto se odnosi i na dnevnu Politiku, to što se pojavi u Politici to je tako. Ja ne kažem da druge informativne kuće ne govore istinu, ali ako hoćete da se informišete na pravi način onda odaberete onaj izvor za koji postoji najveći procenat verovatnoće da pravi - objašnjava državni sekretar.

Ipak, on kaže da se veoma često dešava da se krše medijski zakoni, te da MInistarstvo u tim slučajevima mora da reaguje.

- Medijski zakon i normativa moraju da se poštuju i u tom smislu, u Ministarstvu kulture i informisanja, ima obavezu da se zakon sprovodi. U tom smislu najteži deo posla, verujte mi, je kad moram da potpisujem prekršajne prijave. Ima ih jako mnogo, a najviše ih ima za pornografiju i za maloletna lica. Tu je zakon veoma isključiv i potpuno jasan. Ja nisam pristalica da potpisujem prijave, ali moram, nas zakon obavezuje da kad mi dođe na sto prijava ja moram da je potpišem i na taj način održavamo i sprovodimo zakon - izričit je Gajović, dodajući da povlašćenih nema.

Što se tiče pitanja rijaliti programa i zahteva ministra Vukosavljevića da rijaliti programi ne bi trebalo da se emintuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, Gajović govori da u ovoj situaciji Ministarstvo ne sme da se meša.

- Pre svega postoji nezavisno regulatorno telo za elektronske medije i ono je zaduženo da sprovodi Zakon o elektronskim medijima i da interveniše uvek kada je taj zakon povređen i zato se zovu nezavisni. Oni su zaduženi za sadržaj programa pa i za rijaliti. Ministarstvo kulture i informisanja ne sme da se meša, jer mi ne smemo da se mešamo ni u koncept, sadržaj nijednog medija jer to je onda uticaj države na medije. U tom nekom smislu sasvim je izvesno da je primejrka Ana Brnabić potpuno u pravu: zna se ko o tome vodi računa, ne Vlada RS, ne Ministarstvo. Drugo je što mi svi privatno imamo svoje mišljenje da je ovo problem. Ja, lično ne mislim da je to problem, jer može da se promeni program i da se to ne gleda. Ja sam za tržišnu utakmicu, reč je o televizijama koje jesu dobile nacionalnu frekvenciju i imaju tu vrstu programa, ali su uložile svoj kapital - jasan je Gajović.

Naš sagovornik je izneo veoma iznenađujuć podatak: prema istraživanjima javnog mnjenja najverniji gledalac rijaliti programa su osobe od oko 40 godina starosti. Nisu deca, omladina. I u pitanju je više muška nego ženska populacija.

Gajović naglašava je je potrebno izvojiti veća sredstva za kulturu i da bi trebalo više ulagati, posebno finansijski.

- To podrazumeva da Ministarstvo iz budžeta dobija nešto više para, jer sada dobijamo ispod jedan odsto što je nedovoljno. Nedostaje nam malo više para da bismo neke planove ostvarili. Kulturi nije potreban samo novac već i još nešto, a to je kućno vaspitanje. Džaba novac ako od kuće ponesemo nešto što nije kultura. Naročito polažem na kulturu govora. To što imamo prilike da čujemo bilo u Skupštini, bilo na fudbalskim utakmicama, bilo na nekim dešavanjima... Ja prosto ne mogu da verujem dokle smo došli u izrazima. Želim da utičemo kako na pismenost, tako i na kulturu govora, jer kultura govora je ono što nas svuda u svetu predstavlja - završava Aleksandar Gajović.