ISPOVEST MLADIĆA KOJI JE PLIVAO ZA ČASNI KRST: Pitate se kako se niko ne razboli od hladne vode, a on zna odgovor
Mladić koji je dve godine za redom plivao za časni krst otkriva šta ga je motivisalo da uradi tako nešto. Prenosimo ispovest ovog mladića u celosti.
"Plivanje za časni krst je običaj u kome se odaje počast događaju kada je Isus Hrist nakon što je napunio trideset godina otišao do reke Jordan da bi ga Sv. Jovan krstio. I drugi pravoslavni narodi, pogotovo slovenski narodi, imaju svoje običaje kada je u pitanju obeležavanje Bogojavljanja. mada se čini da je plivanje u zaleđenoj reci na ovaj dan običaj koji se ustalio u srpskoj tradiciji.
Ovaj događaj se uvek organizuje od strane Srpske pravoslavne crkve, a pomoć u realizaciji pružaju opštine gde se manifestacije održava, kao i druge institucije i istaknuti pojedinci.
Časni krst iz Zemuna ide PUTINU! Srbi plivali u znak velikog prijateljstva srpskog i ruskog naroda
Za kst se plivalo i pre Drugog svetskog rata, te bi bilo pogrešno reći da je praznovanje ovog običaja stvar pomodarstva kao što će neki reći, mada je tačno da je ova tradicija bila prekinuta nakon okončanja Drugog svetskog rata i da se proslava ovog dana na ovaj način obnavlja u zadnjih petnaestak godina. U Beogradu se dosta dugo vremena plivalo na 4 lokacije: na Adi, u Zemunu, Obrenovcu i na Dorćolu kod Kule Nebojša. Nedavno ta tradicija se obnovila i na drugim mestima, kao što je slučaj u Grockoj, ili situacija gde se na Dorćolu pliva i za Zimski Krstovdan koji je dan pre u odnosu na Bogojavljanje - kada se pliva na Dorćolu kao i na drugim mestima. Pliva se i u svim krajevima Srbije: plivači su zaplivali za krst časni širom Srbije od Zrenjanina i Novog Sada do jezera Gazivode na severu Kosova i Metohije. Običaj se na ovaj način obeležava i van granica Srbije, u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, pa i u Austriji, dakle gde god ima prevoslavnih Srba.
Ja sam učestvovao u ovom verskom događaju u dva navrata. Prvi put sam zaplivao pre par godina na Zimski Krstovdan ispod Nebojšine Kule. Drugi put sam plivao prošle godine u Zemunu, gde se već duže vreme tradicionalno održava centralna manifestacija i koju je svojim prisustvom uveličao patrijarh srpski Irinej.
Odgovoriću na par univeralnih pitanja koja su mi bila radoznalo upućivana od strane prijatelja i poznanika. S obzirom da se često pliva "u debelom minusu" ljudi se pitaju kako se nisam prehladio nakon ove "avanture". Istina, nisam se ni jednom prehladio nakon plivanja za časni krst, niti znam da su se moji poznaninic koji su plivali razboleli. Odgovor leži u tome što se pliva ne iz zabave i razonode, već iza ovog čina stoji (za vernike) mnogo viši motiv.
ISPOŠTUJTE VELIKI HRIŠĆANSKI PRAZNIK: Večeras NEUDATE devojke MORAJU OVO da urade da bi NAŠLE MUŽA!
Sa ove distance nije bilo ništa teško, ali je "najzahtevniji" momenat ulaska u vodu. Niska temperatura, jak vetar i osećaj neizvesnosti pred sam skok. A onda, znak i skok. Tek što sam izronio iz vode nakon skoka, iskusniji plivači su već bili na pola puta. Možda paradoksalno, sa skokom sam osetio veliko olakšanje, jer je osećaj neizvesnosti nestao, osećaj hladnoće i misao o sve jačim naletima vetra su bili zamenjeni snažnim nabojem adrenalina.
Plivanje za krst časni je za mene predstavljalo jedinstveno versko iskustvo, okružen ljudima sa istim ciljem, i sa mišlju da ćemo se zajedno sa drugim vernicima koji se nalaze širom Srbije (a i šire) zaplivati zarad jednog istog motiva, činilo nas sve ispunjene osećajem povezanosti i jedinstva. Skakako da bih ovo iskustvo preporučio svima koji su u mogućnosti: osećaj nakon plivanja za krst časni me je držao ispunjenim dugo vremena."