IMA 18 GODINA I NAJBOLJI JE MLADI NAUČNIK NA SVETU! Đorđe Ogrizović je budućnost zdrave Srbije

Kada biste ga sreli negde u nekoj od beogradskih ulica, u nekom lokalu, bilo gde izvan škole ili laboratorije, verovatno biste prvo pomislili - visok, lep dečko, verovatno sportista. I mada ne biste ni tako pogrešili, ipak ovaj skromni osamnaestogodišnjak nosi titulu, ni manje ni više nego najboljeg mladog naučnika na svetu. U njegovoj sobi već sada je preko 50 nagrada, medalja i priznanja za dostignuća i ostvarene uspehe u raznim oblastima prirodnih i društvenih nauka koje su Đorđu Ogrizoviću već u osnovnoj školi počele da bude interesovanje.

- Krenuo sam na vreme. Imao sam podršku, u početku roditelja i nastavnika, kasnije u gimnaziji profesora i mentora, a bio sam uključen u rad različitih organizacija koje podržavaju radnu i edukativnu vrstu angažovanja, pa sam osim lične upornosti i truda imao i mnogo sreće - počinje svoju priču Đorđe i na naše pitanje da li je, zbog tako velikog broja priznanja, navikao na pobede i nagrade, dodaje:

- Ne, nisam navikao na nagrade. Navikao sam na takmičenja. Volim sam proces takmičenja. A, nagrade kao nagrade, čini mi se da sam im se radovao više nego sada. Mada, i sada se ja uistinu obradujem, ali sam prestao da radim nešto zbog, konkretno, nagrade. Sada radim ono što baš volim i uživam u tome. Volim kad trud i vreme koje sam uložio budu nagrađeni.

STARI ZNAJU: 20 saveta koje bi 60-godišnjaci dali sami sebi, kad bi ponovo imali 30!

Skromni genijalac

Đorđe je, kao učenik Treće beogradske gimnazije, u aprilu ove godine učestvovao na Svetskoj olimpijadi mladih naučnika održanoj u Kluž Napoki u Rumuniji i u konkurenciji 200 naučnih radova iz 36 zemalja i osvojio zlatnu medalju iz oblasti životne sredine, a onda je pobedio na konkursu Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine u kategoriji učenika srednjih škola  za istraživanja vezana za zaštitu životne sredine, poboljšanja energetske efikasnosti i kvaliteta života. Ovom medaljom, dobio je epitet najboljeg mladog naučnika na svetu. Upitan kako su reagovali profesori i drugari u školi kada su ga videli prvi put nakon dobijanja prestižnog priznanja, Đorđe odgovara:

- Svi su čestitali, radovali se, govorili da su me videli u medijima. Bilo mi je to simpatično i drago. U Trećoj beogradskoj gimnaziji se nikada nisam sreo sa nekim ko bi omalovažavao nečiji uspeh. Poštuju se profesori i poštuje se znanje.

Ovaj skromni momak, kog već oslovljavaju genijalcem, ističe da nije sam zaslužan za postignuto.

- Ne volim ta preterivanja. Krećem se u krugovima mladih koji rade isto što i ja ili slično, recimo u Istraživačkoj stanici Petnica ili u Centru za talente, ali se za njih još nije čulo, što ne mora da znači da su manje značajni ili vredni od mene ili mog uspeha. Pored znanja i inteligencije bitna je i sreća i ne sumnjam da će se i za njih čuti. Pored mene su u timu i moji prijatelji iz Centra za talente koji su se okitili medaljama, Tamara Janković, Nikolina Marković, Jovan Mitić, Matija Čupić i Uroš Filipović. Ništa ne bismo mogli učiniti bez naših mentora, profesora doktora Borivoja Adnađevića sa Fakulteta za fizičku hemiju i Mihajla Gigova i Sandre Petković iz laboratorije za zaštitu životne sredine Rudarskog instituta.

Metoda hidrodinamiče kavitacije

Upozoravajući su podaci o prisustvu zagađujućih materija u vodi, koji govore da se na svetskom nivou proizvede preko 6 miliona tona fenola godišnje, dok je koncentracija od samo 10 mikrograma ove materije štetna za čoveka. Priznanje osvojeno u Rumuniji Đorđe je dobio zahvaljujući ogromnom radu uloženom upravo u istraživanje o odstranjivanju fenola iz vode metodom hidrodinamičke kavitacije.

- Fenol se nalazi u otpadnim vodama različitih industrija i to u velikim količinama. Postoje različite metode za njegovo uklanjanje, ali mnogo njih ima brojne nedostatke, poput visoke cene i loše efikasnosti, a metod hidrodinamičke kavitacije se pokazao kao veoma uspešan, jer se na uzorcima sa kojima smo mi radili i u datim laboratorijskim uslovima, pokazalo da se fenol odstrani u potpunosti, 100 odsto. Moralo bi se obaviti još istraživanja da bi se videlo koje bi rezultate ova metoda dala kada bi se primenila u realnim uslovima. Nažalost, o primeni ove metode dalje ne odlučuju naučnici i oni koji rade na istraživanju.

NISU GA ZAVELA SVETLA VELIKOGA GRADA : Vratio se iz prestonice u rodno selo i ne kaje se

Umetnost, sport i društveni život nisu zapostavljeni

Iako vlada mišljenje da čovek mora da se odrekne mnogo drugih sfera aktivnosti da bi ostvario uspeh u jednoj, i to još ovakav kakav je ostvario Đorđe Ogrizović, on ipak ne deli to mišljenje.

- Nemam utisak da mi je bilo naporno. Bavio sam se onim što volim i uz podršku različitih ljudi i ne mislim da sam se zbog ovog istraživanja odrekao bilo čega drugog. Imao sam vremena i za neka druga takmičenja, crtanje i druženje sa prijateljima, kao i rekreativno bavljenje sportom, naravno i za školske obaveze i odmor.

Ovaj beogradski gimnazijalac ima sve petice u školi, nosilac je zelenog pojasa u realnom aikidu, najmanje dva puta ide na plivanje koje mu, kako kaže, pomaže da se opusti i u vodi zaboravi na raspored obaveza, stiže da crta kako za svoju dušu tako i za međunarodna takmičenja. U Ukrajini je ove godine osvojio i nagradu na takmičenju ukrajinske umetničke institucije iz Heriksona, na kom je učestvovalo preko 2.200 radova iz 14 zemalja, za crtež na temu „Ilustracija narodne ili autorske bajke“.

- Moja mlađa sestra Maja napisala je bajku na osnovu jednog mog crteža koji govori o zaštiti životne sredine, konkurisali smo i nismo očekivali da ćemo osvojiti. Koristim dosta smešnu tehniku - flomastere i bojice, pa crtež više liči na neki dečiji - a, na naše pitanje da li, zbog svestranosti njegovih interesovanja, ima bar neki neopravdani izostanak u školi, duhovito odgovara:

- Nemam. Baš mi je neki dan rekla drugarica da bih mogao uzeti neki.. (smeh). Profesori uvek imaju razumevanje za izostanke kada se učenik bavi nekom vannastavnom aktivnošću, naukom ili istraživačkim radom.

MALI SA STUDENTIMA: Mladi ljudi sa dobrim idejama će uvek imati podršku Beograda! (FOTO)

Nakon ostvarenog uspeha, Đorđa i članove tima koji je Srbiju predstavljao na naučnoj olimpijadi, ugostili su prva dama Dragica Nikolić, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i Srpska akademija nauke i umetnosti. Podrške, kaže naš sagovorinik, uglavnom ne nedostaje.

- Do sada sam imao mnogo sreće i sve što mi je bilo potrebno uglavnom sam, u saradnji sa Centrom za talente i Petnicom, dobio. Ali, ono što je mladima koji predstavljaju svoju zemlju potrebno to je da se ne brinu i da ne budu u neizvesnosti da li će otići na neko takmičenje zbog nedostatka sredstava za put, smeštaj i hranu. Pre nekoliko dana je u Skupštini grada predstavljena prva generacija mladih talenata Beograda i tu sam dobio sredstva za odlazak na sledeću naučnu olimpijadu koja će se održati u Štutgartu 2017. godine. Bilo bi divno kada bi postojao kontinuitet u radu takvog fonda, da daje deci koja uče, trude se i ostvaruju rezultate. Potrebno je da neko kontinuirano prati rad mladih i uspešnih ljudi i da ih neko pita “treba li vam nešto i hajde da to nabavimo, jer vi predstavljate našu zemlju."

Iako Đorđa krase lična skromnost u razgovorima o uspehu, ipak je svestan da je sada dobar trenutak da u Srbiji promoviše nauku i uspehe njegovih drugara. Zato ne odbija pozive za gostovanja u medijima.

- Trudim se da, po takmičenju u Rumuniji i ostvarenom najvećem uspehu za Srbiju do sada, pošto je dobar trenutak, pozovem i da uvek pođe sa mnom još neko od mojih drugara iz Centra za talente. Mislim da je dobro što smo u prilici da pošaljemo poruku onima iz naše generacije koji još razmišljaju da li da se uključe u rad Centra za talente i Petnice, da to ipak učine. Mislim da se za naučnike i njihove radove vrlo malo čuje. Veoma mali broj ljudi čita naučne časopise. U svetu van naučnog malo ko zna da već danas imamo mekane robote ili jedinku nastalu od dve ženke (pacova) što bi moglo daljim istraživanjem i primenom moglo da dovede do toga žene za par desetina godina same mogu da stvaraju potomstvo. Uglavnom se sve svodi na saznanja da je neka aplikacija za mobilni unapređena i to je sve.

POSAO NE PADA SA NEBA: Mnogi mladi ljudi su odlučili da ne čekaju već da sami pokrenu svoj BIZNIS!

Zaštita životne sredine, bionički ili hemijski inženjering je ono što Đorđa najviše interesuje i za šta planira da se akademski školuje u Srbiji. Kaže da to poželi svaki put kada vidi ponašanje ljudi prema svom bližem okruženju.

- Nemarnost i neobaveštenost populacije i neiskorištenost alternativnih izvora energije kao što su solarna energija, energija vetra i talasa, doživljavam kao glavne probleme. Mislim da više nemamo hiljadu godina vremena da razmišljamo o tome kako da rešimo neki problem, jer problem može da nastane vrlo brzo s obzirom na dosadašnji odnos čovečanstva prema prirodi. Mora da se shvati da nešto polazi od pojedinca. Trebalo bi da, primera radi, učinimo ono što možemo i svi, recimo isključimo svetlo kada za njim nema potrebe ili da pri bacanju selektujemo biorazgradive od nerazgradivih otpadaka kako bismo podstakli recikliranje.

Iza Đorđa je uspešna 2016. godina koju će, kako kazuje za sd.rs, pamtiti po velikoj radosti kroz čitavu godinu.

- Bio sam uspešan u svim oblastima života za koje mislim da su sad u ovom periodu bitni. I duhovno se osećam ispunjenije i snažnije. U septembru sam posetio naš Hilandar na Svetog Gori i to mi je mnogo značilo. Svima nam je potrebno više vere da ćemo prevazići probleme i uspeti.